MOGUĆNOST OTVARANJA D.O.O. DOK JE PREDUZETNIK U BLOKADI

Loši poslovni potezi ili loše poslovne procene često mogu da dovedu do toga da preduzetnik ne može redovno da izmiruje svoje obaveze. Ukoliko na računu nema dovoljno novca preduzetnik će se pre odlučiti da plati svom dobavljaču, da bi mogao da uzme robu ili materijal i tako nastavi da radi, a svoje poreske obaveze će staviti u drugi plan.

Upravo takvo postupanje dovodi do mnogo većih problema, jer Poreska uprava će blokirati tekući račun preduzetnika, za kašnjenje u plaćanju će zaračunati kamatu i na kraju će novčano kazniti svaku firmu koja kasni sa uplatom poreza i doprinosa.

Dužnik u blokadi nije još uvek stečajni dužnik, što znači da on može obavljati delatnost uz ograničenja koja se odnose na poslovanje u blokadi.

Narodna banka Srbije (NBS) nakon prijema osnova za prinudnu naplatu svim bankama nalaže da blokiraju sve dinarske i devizne račune dužnika, da mu ne otvaraju nove i da joj bez odlaganja dostave podatke o stanju sredstava na tim računima.

Dakle, na ovaj način dužniku se potpuno onemogućava vršenje plaćanja putem računa, što svakako značajno utiče i otežava celokupno poslovanje. Tek nakon potpunog izvršenja naloga za prinudnu naplatu, NBS obaveštava banke i vrši se deblokada sredstava dužnika na njegovim računima kod banaka, a sve do tada dužnik ne može da vrši novčana plaćanja.

“Dužniku, međutim, nije zabranjeno da prima uplate na svoj račun, odnosno njegovi računi su i dalje aktivni, te njegovi dužnici mogu ispunjavati svoje obaveze uplatom na njegov račun, ali će tako uplaćena sredstva automatski biti preneta u korist poverioca koji je pokrenuo prinudnu naplatu, sve dok se računi ne deblokiraju. Dakle, obavljanje delatnosti nije zabranjeno dužniku koji je u blokadi, ali je svakako otežano, te dugotrajno može voditi ka stečajnom postupku, jer upravo potpuna obustava svih plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana predstavlja razlog za otvaranje stečajnog postupka, odnosno stečajni razlog”, objašnjavaju advokati.

Jedan čitalac postavio je pitanje da li dok je u blokadi kao preduzetnik može da otvori društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.)?

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević kaže da nema zakonskih smetnji da preduzetnik koji je u blokadi otvori d.o.o. međutim posle vrlo kratkog vremena će se pojaviti problemi.

“Ukoliko je u blokadi ne može da vrši plaćanja preko svog računa, a ako duguje za poreze i doprinose Poreska uprava će oduzeti PIB i tada nastupaju pravi problemi”, ističe ona.

Oduzimanje poreskog identifikacionog broja (PIB) znači da je na neki način zabranjeno poslovanje preduzeća. Za firmu to predstavlja zabranu izdavanja faktura i fiskalnih računa. Preduzeće bez PIB-a ne može da podnosi poreske prijave, ali ima mogućnost da zaključuje nove ugovore i izvršava ih, bez izdavanja fakture nakon završenog posla.

PIB je definisan Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019, 144/2020, 96/2021 i 138/2022) i u njemu je navedeno kome se ne može dodeliti poreski identifikacioni broj prilikom osnivanja. U tu grupu spadaju pravna lica koja imaju dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda, naročito ako je osnivaču privremeno oduzet PIB.

Ona savetuje da se pre kretanja u proces registracije firme najpre proveri stanje na poreskim karticama.

“Ukoliko postoji zaostali dug koji je mali, a dešava se da ostane neki dinar, tada će se kamata vremenom samo uvećavati. Takav dug bi trebalo odmah namiriti. Ukoliko je dugovanje veliko može se ući u reprogram. Tako nećete doći u opasnost da PIB bude oduzet”, savetuje Pisarević.

Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 10.02.2023.
Naslov: Redakcija