ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU: Porez na imovinu plaća se za sve nekretnine, čak i one u kojima je neuslovno živeti. Takođe, porez na imovinu neophodno je prijaviti i plaćati i za sve nelegalizovane objekte
Prva rata ovogodišnjeg poreza na imovinu morala je da se plati do 14. februara, a ukoliko su poreski obveznici zakasnili, već od sledećeg dana počela je da se obračunava zatezna kamata.
Poreski obveznici koji su već dobili rešenje o iznosu poreza za tekuću godinu trebalo bi ukupan godišnji iznos da podele na četiri jednaka dela i da ih uplaćuju u predviđenim kvartalnim rokovima.
Ukoliko vam poresko rešenje još uvek nije stiglo, predstavnici Uprave za javne prihode preporučuju da podelite prošlogodišnji iznos poreza na četiri dela, te da prvi deo uplatite u zakonski predviđenom roku, a kada vam stigne aktuelno rešenje uplatite eventualnu razliku.
Porez na imovinu plaća se kvartalno, i to u roku od 45 dana od dana početka tromesečja, tako da rate padaju uglavnom 15. u mesecu: februaru, maju, avgustu i novembru. Međutim, zbog državnog praznika rok za plaćanje prve rate ove godine pomeren je za 14. februar.
Poreznici ističu da je veoma važno da se ne kasni sa plaćanjem rate poreza na imovinu, s obzirom na to da svaki dan kasnije uplate nosi i visoke kamate, od skoro 0,2 odsto dnevno. Osim kamate, vlasnicima nekretnina preti i naplata kazne za izbegavanje plaćanja poreza koja iznosi do 50 odsto utvrđenog poreza, ali ne manje od 5.000 dinara.
Porez na imovinu plaća se za sve nekretnine, čak i one u kojima je neuslovno živeti. Sve dok nekretnina postoji porez se plaća, naglašavaju poreznici. Takođe, porez na imovinu neophodno je prijaviti i plaćati i za sve nelegalizovane objekte.
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019, 144/2020, 96/2021 i 138/2022) definiše da je kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode jednaka referentnoj kamatnoj stopi Narodne banke Srbije (NBS) plus 10 odsto. Ova kamata je veća za 10 procenata u odnosu na zateznu kamatu definisanu u Zakonu o zateznoj kamati ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012), a koju NBS redovno ažurira na svom portalu.
Važno je istaći da je reč o ukupnoj godišnjoj kamatnoj stopi, dok obračunski period kamate može biti i kraći i odnositi se na jedan dan ili mesec u godini. Mesečna kamatna stopa iznosi 1/12 godišnje kamatne stope.
Kada je reč o smanjenju poreza na imovinu za fizička lica, građani na raspolaganju imaju dve opcije - umanjenje amortizacijom i takozvani poreski kredit.
Poreski advokat Minja Đokić ranije je objasnio da za građane kao poreske obveznike postoji zakonska amortizacija (otpis vrednosti) koja se priznaje po stopi od jedan odsto godišnje primenom proporcionalne metode, a najviše do 40 odsto.
Prema njegovim rečima, na visinu osnovice utiče i to da li je reč o građevinskom, poljoprivrednom ili šumskom zemljištu, stanu, kući za stanovanje, poslovnoj zgradi, garaži ili pomoćnim objektima kao što su bunari, bazeni, kotlarnice, podrumi…
“Možda najveći benefit za građane koji su vlasnici nepokretnosti je takozvani poreski kredit - iznos za koji se umanjuje poreska obaveza. Naime, utvrđeni porez na kuću za stanovanje ili stan u kojem stanuje obveznik i gde je prijavljeno njegovo prebivalište umanjuje se za 50 odsto, a najviše 20.000 dinara. Drugim rečima, ako dva lica, na primer mladi par, stanuje u jednom stanu, ali svako ima po jedan stan u svom vlasništvu, može se pokazati poreski optimalnim da imaju prijavljeno prebivalište svaki u svom stanu”, ističe Đokić.
“U praksi se često prave greške kada je reč o tome šta građani smatraju da je momenat nastanka poreske obaveze, a šta je poreski relevantan trenutak. Osnovno pravilo je da obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana: danom sticanja prava na koje se porez na imovinu plaća, danom uspostavljanja državine kad se porez plaća na državinu, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način”, objašnjava on.
Tako se, primera radi, kada je osnov sticanja ugovor o doživotnom izdržavanju danom sticanja smatra dan smrti primaoca izdržavanja. U slučaju pravnog posla, recimo ugovora o kupoprodaji, danom sticanja smatra se dan zaključenja bez obzira na to kada se vrši upis novog vlasnika u katastar nepokretnosti. Poreska prijava se podnosi u roku od 30 dana.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija