SET NACRTA PRAVOSUDNIH ZAKONA: Dopis Društva sudija Srbije Ministarstvu pravde sa komentarima na sudske zakone

Povodom zaključka Ministarstva pravde od 12. decembra 2022. godine o sprovođenju javne rasprave o nacrtima pravosudnih zakona koja će se odvijati do 15. januara 2023. godine, Društvo sudija Srbije nalazi za shodno da iznese sledeće:

Najpre, Društvo sudija pozdravlja unapređenja sadržana u nacrtima zakona, od kojih su pojedina načinjena već na osnovu sugestija domaće stručne javnosti iznetih tokom prezentacija radnih verzija zakona u septembru 2022. godine, a pojedina u skladu sa sugestijama iz Mišljenja Venecijanske komisije broj 1088/2022 od 21/22 oktobra 2022. godine CDL-AD(2022)030, među kojima su i rešenja iz:

Zakona o uređenju sudova, prema kojima:

prigovoru sudije na odluku predsednika suda o godišnjem rasporedu odlučuje Visoki savet sudstva, umesto predsednika višeg suda
postoji novouspostavljena dužnost predsednika suda da obavesti i sudiju o osnovanosti pritužbe na njegov rad
Sudski poslovnik donose zajednički Visoki savet sudstva i ministar pravde, umesto dosadašnje isključive nadležnosti ministra pravde za donošenje tog akta
postoji unapređeno razgraničenje nadležnosti za vršenje poslova pravosudne uprave između Visokog saveta sudstva i Ministarstva pravde
postoji unapređen i konkretizovan sistem nadzora i jasno razgraničene nadležnosti u nadzoru vršenja poslova pravosudne uprave

Zakona o sudijama, prema kojima:

sudija ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada i na naknadu troškova u slučaju propisanom zakonom ili drugim propisom, kao i pravo na naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor, pod istim uslovima i u istom obimu prava kao i ostali zaposleni u sudu
sudija više ne može biti upućen u sud višeg stepena, čime se eliminiše “nelojalna konkurencija” prilikom izbora za taj sud i Visoki savet sudstva podstiče da blagovremeno planira i vrši izbor sudija
sudija ima pravo na zaštitu od neprimerenih uticaja
postoji znatno veća transparentnost u postupku izbora sudija
kandidati koji nisu izabrani za sudiju imaju novouspostavljeno pravo na pravni lek (žalba Ustavnom sudu) protiv odluke Visokog saveta sudstva
sistem vrednovanja rada sudija, koji ne sme da ometa meritornu ocenu sudskih odluka u oceni dokaza i tumačenju propisa, veoma je unapređen jer postavlja osnove za realnu procenu rada sudija, dakle i za unapređenje rada sudija, i time što se:
prestaje sa robovanjem “kultu statistike” koje je uzrokovalo pojavu da se rešavaju lakši predmeti i prave zaostaci u rešavanju složenih sporova, odnosno da se površno pristupa rešavanju takvih sporova
uzimaju u obzir uslovi u kojima konkretan sudija radi
uspostavljaju sledeći kriterijumi sudijskog rada:
stručno znanje i sposobnost njegove primene
sposobnost analitičkog mišljenja i rešavanja pravnih pitanja
sposobnost za donošenje odluke u primerenom roku
veština vođenja rasprave i saslušavanja
sposobnost usmenog i pismenog izražavanja i argumentovanja
sposobnost organizovanja sudijskog posla
sposobnost obavljanja zadatka rukovodećeg mesta ako je sudija imenovan na takvo mesto
preuzimanje dodatnog posla i zaduženja
isključuje mogućnost da osnov za pozivanje sudije na odgovornost budu strukturalni nedostaci u sudstvu (nedovoljan broj sudija i sudskog osoblja u sudu, povećan priliv predmeta u sudu, nezadovoljavajući prostorni i tehnički uslovi za rad ili drugi objektivni razlozi koji onemogućavaju efikasno postupanje sudije)

Zakona o Visokom saveta sudstva, prema kojima:

Savet samostalno raspolaže sredstvima budžeta koja su opredeljena za rad Saveta i sredstvima za tekuće rashode sudova, osim rashoda za sudsko osoblje, uključujući i sredstva za plate sudija
Vlada ne može, bez saglasnosti Saveta, obustaviti, odložiti ili ograničiti izvršenje budžeta Saveta
Sredstva za rad i funkcionisanje Saveta obezbeđuju se u republičkom budžetu, na predlog Saveta, s tim što:
ako ministar finansija ima primedbe na dostavljeni predlog budžeta, organizuju se konsultacije sa Savetom radi postizanja saglasnosti
ukoliko se ne postigne saglasnost između ministra finansija i Saveta, uspostavlja se dužnost:
ministarstva finansija - da konačan predlog budžeta Saveta, bez izmena, uključi u nacrt zakona o budžetu
Vlade - da takav predlog, bez izmena, uključi u predlog zakona o budžetu, s tim što Vlada u tom slučaju, u obrazloženju predloga zakona o budžetu, navodi razloge zbog kojih smatra da predlog budžeta Saveta nije prihvatljiv
pravo na predstavljanje kandidata za člana Saveta iz reda sudija, s obzirom na dosadašnja iskustva, precizno je uređeno, kao i s tim u vezi prava na:
plaćeno odsustvo
naknadu putnih troškova za predstavljanje u sedištu apelacionog suda
neposredno predstavljanje sudijama i u drugom sudu
su uspostavljeni standardi predstavljanja kandidata propisivanjem:
utvrđivanja rasporeda predstavljanja u sedištu apelacionog suda
obaveštavanja sudija o tome
dužnosti predsednika suda da dozvoli prisustvo sudijama na predstavljanju
dužnosti izborne komisije da, uz saglasnost kandidata, organizuje video snimanje i tako dobijeni video zapis objavi na internet stranici Saveta.
sudiji-kandidatu za člana Saveta omogućeni su pravni lekovi zbog povrede izbornog prava (prigovor Savetu i žalba Upravnom sudu)
novouspostavljeni institut “istaknuti pravnik koga bira Narodna skupština” (postoje četiri takva člana od ukupno 11 članova Saveta) uređen je:
propisivanjem sledećih uslova za izbor, odnosno uslova nepodobnosti za kandidovanje:
opšti uslovi za rad u državnom organu
stečeno visoko obrazovanje na licenciranom pravnom fakultetu
iskustvo i znanje od značaja za rad pravosuđa
dostojnost za obavljanje funkcije člana Saveta
da ne ispunjava opšte uslove za starosnu penziju
da ne obavlja sudijsku ili javnotužilačku funkciju
da nije vršio neprimeren uticaj na rad sudije, suda ili nosioca javnotužilačke funkcije i javnog tužilaštva
da u javnom istupanju nije zastupao stav koji ugrožava nezavisnost sudstva ili samostalnost javnog tužilaštva
propisivanjem postupka izbora članova Saveta iz reda istaknutih pravnika koji odlikuje izuzetna transparentnost u radu:
kako nadležnog skupštinskog odbora, koji:
objavljuje biografije kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor i raspored razgovora sa njima na internet stranici Narodne skupštine
razmatra prijave i podnete dokaze i obavlja razgovor s kandidatima na javnoj sednici, uz učešće opšte i stručne javnosti, koji se direktno prenosi putem medija
usvaja predlog dvostrukog broja kandidata kvalifikovanom, nadpolovičnom većinom od ukupnog broja članova odbora
organizuje javno slušanje radi predstavljanja kandidata, na kojem učestvuju predstavnici opšte i stručne javnosti i
tako i tzv. petočlane komisije (koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednici Ustavnog i Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana) koja se “aktivira” ako Narodna skupština ne izabere sve članove Saveta iz reda istaknutih pravnika dvotrećinskom većinom, tako što bira preostale članove između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor, u roku od 30 dana od dana isteka roka za izbor člana Saveta od strane Narodne skupštine, koja:
razmatra prijave svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor
obavlja razgovor sa kandidatima na javnoj sednici, koji se direktno prenosi putem medija
obrazlaže odluku o izboru člana Saveta
objavljuje svoju odluku o izboru člana Saveta u “Službenom glasniku RS” i na internet stranici Narodne skupštine i Saveta
postoji obaveza članova Saveta da prisustvuju sednicama Saveta i sankcija (prestankom članstva u Savetu) u slučaju oglušivanja o ovu obavezu.

2) Istovremeno, Društvo sudija predlaže da zakonima:

bude uneta konkretna garancija za realizaciju proklamovanog principa da je plata sudija garancija nezavisnosti sudija, bez koje se ne može obezbediti kvalitetna osnova za izbor sudija, naročito prilikom predstojeće najveće generacijske smene u istoriji srpskog sudstva, propisivanjem da: osnovica sudijske zarade ne može biti manja od prosečne neto zarade zaposlenog u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike pre usvajanja predloga budžeta za narednu godinu
bude preciznije uređena veoma široka zabrana sudiji da “politički deluje na neki drugi način” tako što bi:
bilo propisano da se zabrana političkog delovanja odnosi, između ostalog, na izlazak na izbore na listi političke stranke, koautorstvo ili potpisivanje političkih manifesta, proglasa i slično ili
u obrazloženje predloga zakona bili uneti ovakvi primeri ili istumačena ova odredba na ukazani način
bude unapređeno novouspostavljeno rešenje (koje proizlazi iz ustavne novele) prema kome četiri nesudska (laička) člana Saveta ne smeju biti homogena grupa političkih istomišljenika već moraju biti politički neutralni društveni predstavnici koji nisu bili aktivni u politici izvesno vreme pre kandidovanja, na taj način:
što će skupštinski odbor za pravosuđe dvotrećinskom većinom usvajati predog Narodnoj skupštini za izbor članova Saveta iz reda istaknutih pravnika i
što se ne mogu smatrati podobnim kandidatima odnosno dostojnim članovima (i stoga ne bi mogli da budu kandidati za člana Saveta iz reda istaknutih pravnika) dotadašnji javni funkcioneri, članovi Vlade ili članovi političkih partija sa rukovodećom ulogom niti njihovi bliski srodnici, supružnici ili partneri.
javnost rada Saveta bude konkretnije propisana samim Zakonom o Visokom savetu sudstva.

3) Potom, Društvo sudija obaveštava Ministarstvo pravde da u svemu kao svoje prihvata sve komentare, primedbe i sugestije članica Radne grupe za izradu radnih verzija sudskih zakona Snežane Bjelogrlić, predsednice i Dragane Boljević, počasne predsednice Društva sudija Srbije, koje su objavljene na sajtu Ministarstva pravde, naročito sledeće:

Radna verzija Zakona o uređenju sudova:

Iako je Strategijom ljudskih resursa u pravosuđu za period 2022-2026 predviđeno donošenje zakona tokom 2023. godine kojim bi u nadležnost VSS bilo preneto odlučivanje o svim zaposlenima u sudstvu, Društvo sudija smatra da bi već sada u nadležnost Visokog saveta sudstva trebalo preneti ovlašćenja iz člana:

stav 4. – utvrđivanje merila za određivanje broja sudskog osoblja,
stav 2 – uređenje postupka prijema sudijskog pomoćnika,
stav 3. – određivanje broja sudijskih pripravnika i
stav 5. - postupak prijema sudijskih pripravnika.

Narodna skupština je, kao sastavni deo Akta o promeni Ustava, objavljenog u “Službenom glasniku RS”, izložila i razloge za donošenje tog akta, između ostalog to je i: osnovni razlog za donošenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije u delu o pravosuđu težnja da se postavi temelj strukturnim reformama u ovoj oblasti koje treba da dovedu do stvaranja efikasnijeg, pravednijeg i depolitizovanog pravosuđa. To je prva i nužna reformska mera u procesu stvaranja normativnih pretpostavki za izgradnju još stabilnijeg demokratskog društva i obezbeđivanja višeg nivoa vladavine prava, koje neće biti samo Ustavom proklamovano načelo, već će se ostvarivati i u praksi. Samo nezavisno sudstvo u jednom demokratskom ustavnom poretku, zasnovanom na jasno koncipiranoj podeli vlasti, može obezbediti objektivnu i doslednu primenu vladavine prava.

Od Visokog saveta sudstva očekuje se da upravlja sudskim sistemom i da je za njega odgovoran. Savet je spreman da preuzme tu odgovornost. Međutim, to se može ukoliko mu se “predaju” sve poluge za upravljanje sudstvom, među kojima su i ovlašćenja da određuje broj zaposlenih u sudstvu i upravlja svim ljudima zaposlenim u sudstvu, što bi bio prvi korak u realizaciji mera zacrtanih Strategijom ljudskih resursa. Jednostavno, Savetu je potrebna “čista računica” ukoliko se od njega očekuje da upravlja sudskim sistemom i da za njega odgovara.

Ukoliko Ministarstvo pravde oceni ovaj predlog kao zasad neprimenjiv, bilo bi svrsishodno da se zakonodavac “obaveže” prelaznim i završnim odredbama da predloženo učini u određenom razumnom i realnom roku.

Radna verzija Zakona o sudijama:

Društvo sudija pre svega žali što ni ovim Zakonom o sudijama neće na sistematski način biti uređen radnopravni status sudija, što je posao koji se decenijama odlaže.

Član 41 (osnovna plata sudije):

U stavu četvrtom člana 41, umesto tačke treba da stoji sledeći nastavak rečenice: i ne može biti manja od iznosa prosečne neto zarade zaposlenog u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa.

Društvo sudija je u potpunosti svesno krizne društvene situacije u Evropi i svetu, koja se logično preliva i na stanje u Srbiji, kao i ugovora potpisanog sa Međunarodnim monetarnim fondom koji Republiku Srbiju, zaključno sa 2024. godinom, obavezuje da ukupno izdvajanje za plate zaposlenih u javnom sektoru ne bude veće od 10% od BDP.

Ipak, Društvo sudija ukazuje da se sudije ne mogu smatrati zaposlenim u javnom sektoru jer su oni nosioci nezavisne državne vlasti u Ustavom uspostavljenom sistemu podele vlasti. Da bi sudstvo, kao jedna od tri grane državne vlasti, zaista bilo nezavisno (u cilju ostvarenja prava građana na pravično suđenje) neophodno je da plate sudija ne zavise od političkih vlasti (izvršne i zakonodavne), već od objektivnih okolnosti u društvu – prosečne neto zarade. Da je potrebno da o ovome dođe do društvenog osvešćenja i rešenosti da se zaista građanima omoguće svi uslovi da im nezavisan i nepristrasan sud obezbedi pravo na suđenje u razumnom roku, potrebno je imati u vidu četiri podatka.

Prvi podatak je da su sudije u Srbiji opterećene obimom posla nesrazmerno više od sudija u 47 država članica Saveta Evrope. Naime, u odnosu na 2002. godinu, praktično isti broj sudija rešava isti broj predmeta (oko milion godišnje), ali je opterećen sa milion predmeta više. Štaviše, broj sudija u Srbiji se smanjuje. Iako je 2010. godine dotadašnjim sudijama pridodato još 606 prekršajnih sudija (koji su dotad bili državni službenici, a ne sudije), broj sudija na 100.000 stanovnika u Srbiji bio je: 40,4 u 2012, a 37 u 2018. godini. Sudije u Srbiji rešavaju veliki broj predmeta (i prema analizi SEPEŽa). Priliv prvostepenih parničnih i privrednih predmeta je 4,7 na 100 stanovnika, što je više nego dvostruko veći priliv u odnosu na evropsku medijanu koja je na nivou od 2,2 predmeta na 100 stanovnika. Samo tri od posmatranih 47 država ima veći priliv predmeta: Belgija (6,7), Rumunija (6,4) i Island (5,8)! U pogledu krivičnih predmeta, Srbija ima daleko najveći priliv sa čak 28 predmeta na 100 stanovnika, dok je medijana 1,6!

Drugi podatak koga mora biti svestan svako ko utiče na donošenje državnih politika i odluka jeste da paralelno sa velikim opterećenjem sudija, već gotovo dve decenije u sudstvu Srbije “tinja” drugi problem - nedostatak “podmlatka.” Naime, prosečna starost sudija u Srbiji je preko 52 godine. Od ukupno 2.508 sudija koji su efektivno obavljali sudijsku funkciju tokom 2021. godine, na kraju te godine ih je bilo: od 55 do 60 godina 1.027, a starijih od 60 godina njih još 554. Takva starosna struktura sudija za posledicu ima to da u narednih nekoliko godina u penziju odlazi više od petine sudija, a da za 8 – 10 godina u penziju odlazi 63% (1.581) od svih današnjih sudija. To znači da će u izuzetno kratkom vremenskom periodu biti potrebno izabrati praktično isto toliko mladih sudija. Za sudije se u najvećoj meri biraju sudijski pomoćnici i, od skora, svršeni polaznici Pravosudne akademije. Broj sudijskih pomoćnika i pripravnika trebalo bi da odgovara broju sudija (s tim da broj sudijskih pripravnika nije veći od 1/3 u odnosu na ukupan broj sudija). Međutim, prema Godišnjem izveštaju o radu sudova za 2021. godinu, u sudstvu ima svega 1661 sudijski pomoćnik, od kojih je jasno da neće (i da ne treba) svi da budu izabrani za sudije. Taj broj sudijskih pomoćnika, uz još samo 10 pripravnika koliko ih je trenutno u sudskom sistemu i 152 kandidata koji su završili inicijalnu obuku u Pravosudnoj akademiji nedovoljna su baza iz koje bi trebalo da se vrši selekcija najkvalitetnijih kandidata (a i da funkcioniše sudstvo, usput budi rečeno) i u vrlo kratkom vremenskom periodu bira veliki broj sudija. U sistemu dakle nedostaje oko 650 pomoćnika i pripravnika. Ako se nešto pod hitno ne promeni za nekoliko godina neće imati ko da sudi, jer se drastično smanjuje “baza” iz koje je uopšte moguće izvršiti izbor sudija, pri čemu valja imati u vidu da sudijski poziv treba da obavlja samo nadprosečno dobar kandidat, i da i ta “baza” mora biti sastavljena od dobro obrazovanih i obučenih pravnika.

Treći podatak odnosi se na loš radnopravni status zaposlenih u sudstvu. Naime, preporuke iz Funkcionalne analize pravosuđa, koju je 2013. godina uradila Svetska banka u znatnoj meri su uticale na loš radnopravni status zaposlenih u pravosuđu. U skladu sa tim preporukama, i propisima koji su na osnovu njih doneti, zapošljavanje u sudstvu je bilo zabranjeno, plate su smanjene, i dugi niz godina bilo je zabranjeno i povećavati plate u sudstvu. U sudstvu se zapatio, pre svega, besplatan rad. Podrazumeva se da svršeni pravnici, pa čak i pravnici koji su položili pravosudni ispit, rade volonterski, što znači besplatno, neodređen broj meseci, pa i duže od godinu. Takođe, zapatio se i rad na određeno vreme, koji se produžava unedogled, pa i duže od deceniju. Takvi uslovi rada onemogućavaju zaposlene u sudstvu da planiraju svoj i život svoje porodice i rešavaju osnovna egzistencijalna pitanja, kao što je stambeno.

Konačno, četvrti, veoma važan podatak odnosi se na loše plate zaposlenih u sudstvu, počev od sudija. Od 47 država članica Saveta Evrope, prema već pomenutom Izveštaju SEPEŽa, sudije u Srbiji imaju najmanju platu, ne računajući Moldaviju i Kazahstan.

Odnos sudijske i prosečne godišnje plate u Srbiji je 2,1. Prosečna godišnja plata (u nastavku: PGP) u Srbiji je 7.645 evra. Svega 16 država, od 47 posmatranih u Savetu Evrope, ima manji odnos sudijske i prosečne godišnje zarade. Radi boljeg razumevanja, valja navesti tih 16 država u kojima je odnos sudijske i prosečne godišnje plate manji nego u Srbiji:

Švajcarska (sa PGP od 71.641 evro)
Island (sa PGP od 64.858 evra)
Luksemburg (sa PGP od 61.720 evra)
Holandija (sa PGP od 58.800 evra)
Nemačka (sa PGP od 53.688 evra)
Belgija (sa PGP od 43.497 evra)
Finska (sa PGP od 41,580 evra)
Švedska (sa PGP od 40.706 evra)
Francuska (sa PGP od 35.763 evra)
Austrija (sa PGP od 35.240 evra)
Italija (sa PGP od 29.343 evra)
Slovenija (sa PGP od 20.179 evra)
Hrvatska (sa PGP od 13.671 evro)
Litvanija (sa PGP od 12.384 evra)
Mađarska (sa PGP od 12.288 evra).

Na prvi pogled nameće se zaključak da je u stvari reč o mnogo bogatijim državama od Srbije, zbog čega manji odnos između sudijske i prosečne godišnje zarade ni u kom slučaju ne ugrožava veoma dobar materijalni položaj sudija u tim državama.

Situacija je još jasnija kada se plata posmatra u realnim vrednostima. Tako posmatrano, manju prosečnu neto godišnju platu od sudija u Srbiji (9.733 evra) imaju samo sudije u Kazahstanu (6.657 evra) i Moldaviji (8.502 evra). Srbija sa 9.733 evra neto godišnje plate sudija, ima ubedljivo najnižu neto platu čak i u regionu, jer u susednim zemljama sudije prvostepene sudije zarađuju:

u Rumuniji 26.399 evra
u Sloveniji 20.211 evra
u Bugarskoj 17.946 evra
u Hrvatskoj 15.812 evra
u BiH 15.580 evra
u Mađarskoj 14.658 evra
u Severnoj Makedoniji 14.390 evra
u Crnoj Gori 12.852
u Albaniji 11.943 evra.

Treba imati u vidu da niska prosečna plata podrazumeva da drugi građani imaju dodatne prihode, dok je sudijama zabranjeno da se bave dodatnim poslom. Dakle, sasvim je očigledno da su plate sudija u Srbiji zabrinjavajuće niske. Na lošu materijalnu situaciju i probleme koje ona posledično može da prouzrokuje ukazuje i Venecijanska komisija u pomenutom Mišljenju (stavovi 12-14, 35,36, 90), kao i u Mišljenju broj 1112/2022 od 19. decembra 2022. godine CDL-AD(2022)043 (stav 52).

Takvo stanje (veliko opterećenje, loš radnopravni položaj, niske plate) odbija mlade ljude od zapošljavanja, odnosno ostanka u sudstvu. Kako će se ubrzo pojaviti urgentna potreba za popunjavanjem upražnjenih sudijskih mesta, nedostatak sposobnih mladih pravnika u sudstvu od kojih bi se vršio izbor sudija, uzrokovaće različite lančane negativne reakcije u sudstvu Srbije, ukoliko se pod hitno ne preduzmu odgovarajuće mere. Sasvim sigurno, sporovi neće biti rešavani u potrebnom broju i poželjnom brzinom, a ako i budu rešavanu u kraćem vremenu, sasvim sigurno to neće biti onim kvalitetom koji očekuju građani.

Zbog toga postoji goruća neophodnost za hitnim sistemskim merama, kojima će se sudstvo učiniti privlačnim mladim i kvalitetnim pravnicima, tako da oni mogu da računaju da im njihov rad u sudstvu obezbeđuje perspektivu i mogućnost da reše svoje finansijske, stambene i ostale porodične potrebe, odnosno da se poboljša materijalni položaj zaposlenih u sudstvu, kako bi Srbija za ubuduće raspolagala sudijskim kadrom što boljeg kvaliteta. Osnovna i prva mera je urgentno unapređenje materijalnog položaja sudija i ostalih zaposlenih u sudstvu, najpre u vidu povećanja plata i penzija, koje bi trebalo da budu što približnije poslednjoj plati, odnosno barem 80% od poslednje plate za sudiju koji se u trenutku ostvarivanja prava na penziju nalazi na sudijskoj funkciji neprekidno 20 godina, s tim što ne može biti viša od najviše penzije u Republici Srbiji, utvrđene u skladu sa posebnim zakonom.

Član 46 (uvećanje osnovne plate):

Iza sadašnjeg stava trećeg člana 46 Društvo sudija predlaže da bude dodat stav koji i glasi: Sudiji iz prve, druge i treće platne grupe, koji obavlja funkciju u sudu za koji je izabran najmanje 10 godina, plata se uvećava 20%, osim sudiji iz stava 3. ovog člana.

Član 60 (pravo žalbe Ustavnom sudu protiv odluke o izboru na sudijsku funkciju)

Društvo sudija smatra da u ovom slučaju neizabranom kandidatu treba omogućiti pravo na tužbu Upravnom sudu, jer je već samim Ustavom (član 198. stav 2) propisano pravo na preispitivanje zakonitosti konačnih pojedinačnih akata državnih organa kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita. S tim u vezi, svaki neizabrani kandidat ili sudija bi u ovakvom slučaju, sve i da to nije zakonom propisano, već na osnovu samog Ustava bio ovlašćen da zatraži sudsku zaštitu od Upravnog suda. Ovo stoga što je Ustavom propisano da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2), kao i da zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju nije predviđena drugačija sudska zaštita (član 198. stav 2). To znači da bi i protiv odluke Visokog saveta sudstva o izboru, naročito imajući u vidu da njome, suprotno Ustavu, nije predviđena sudska zaštita (što bi neminovno vodilo ništenju te odluke) bila dozvoljena sudska zaštita u upravnom sporu, odnosno bila bi dozvoljena tužba Upravnom sudu.

Važno je napomenuti kakve bi sve raznovrsne i brojne, a u svakom slučaju – štetne, posledice mogle nastupiti ništenjem odluke o izboru. Primera radi, moglo bi se desiti da neizabrani kandidat (bilo onaj koji nije radio u sudstvu ili sudija) izjavi i žalbu Ustavnom sudu, u skladu sa ovim zakonom, i tužbu Upravnom sudu, u skladu sa Ustavom, i da dobije dve različite odluke – jednu, kojom Ustavni sud potvrđuje odluku Visokog saveta sudstva o izboru sudije, a drugu kojom Upravni sud ništi istu tu odluku (makar i samo zbog toga što ona ne sadrži pouku o pravu na sudsku zaštitu). U takvom slučaju, izabranom sudiji, dakle i onom koji je napredovao (zato što se smatralo da je upravo on bolji od drugih kandidata i da zaslužuje da napreduje), prestaje i sudijska funkcija i radni odnos (dakle, jedan odličan sudija biva kažnjen ostankom bez posla). Posao bi izgubio i kandidat koji nije bio sudija, a čiji se izbor ništi. Zbog toga je trebalo da i ovim zakonom, protiv odluke o izboru bude propisana jasna odredba o pravu na sudsku zaštitu u upravnom sporu pred Upravnim sudom.

Konačno, to što je u ovom slučaju omogućeno specifično pravno sredstvo – žalba Ustavnom sudu, ne znači i da je obezbeđena sudska zaštita, u smislu člana 198. stav 2. Ustava, jer Ustavni sud nije deo sudskog sistema. Osim toga, iako je propisan rok Ustavnom sudu za postupanje po ovom pravnom sredstvu, postoji osnovana bojazan da to pravno sredstvo, s obzirom na dugogodišnje nerešeno opterećenje Ustavnog suda, neće biti delotvorno.

Član 61 (polaganje zakletve)

Predlog Društva sudija jeste da sudija koji se prvi put bira na sudijsku funkciju polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom.

Ustavno načelo podele vlasti ne znači da zakonodavna, izvršna i sudska vlast ne komuniciraju i da su potpuno odvojene. U demokratskoj pravnoj državi nijedna od tri državne vlasti ne deluje u sopstvenom interesu, već u interesu naroda kao celine, na osnovu zakona i u okviru ograničenja propisanih zakonom. To što je odlukama Narodne skupštine (o usvajanju akta o promeni Ustava) i građana (na referendumu) izbor sudija i predsednika sudova izmešten iz Narodne skupštine i prenet u nadležnost Visokom savetu ne znači, i ne treba da znači, da je prekinuta svaka veza Narodne skupštine, kao predstavnika naroda, i sudstva. Pre svega, ona nije prekinuta ni u formalnom smislu jer, od 11 članova Visokog saveta sudstva, četiri bira Narodna skupština. Osim toga, Narodna skupština donosi zakone kojim se uređuje položaj sudija i sudova i njihovo funkcionisanje, a naročito pitanja u vezi sa statusom Visokog saveta sudstva, izborom njegovih članova i načinom njihovog funkcionisanja. Takođe, sudski postupci se vode u skladu sa procesnim pravilima koja je odredila Narodna skupština procesnim zakonima, kao što se i sudske odluke donose primenom zakonskih materijalnih pravila koja je isto tako donela Narodna skupština. Dakle, veza Narodne skupštine i sudstva i dalje postoji i postojaće, i Društvo sudija smatra da ona treba da bude simbolizovana i u činu polaganja zakletve pred Narodnom skupštinom, koju bi polagale sudije koje su na sudijsku funkciju prvi put izabrane.

Član 63 (stupanje na sudijsku funkciju)

Predlog Društva sudija je da se na sudijsku funkciju stupa tek po pravnosnažnosti odluke Visokog saveta sudstva o izboru, jer bi se onda izbegla mogućnost nastanka situacija opisanih kod člana 60.

Za slučaj da se određuje drugi trenutak za stupanje na sudijsku funkciju, neophodno je da zakon reguliše situacije koje mogu nastati ništenjem odluke o izboru.

Član 75 (uslovi za izbor predsednika suda)

Društvo sudija predlaže da da za predsednika suda može da konkuriše samo sudija koji sudijsku funkciju vrši najmanje šest godina.

Po izboru, sudije treba da se skoncentrišu na taj složeni posao, da sude i da se usavršavaju u svojim veštinama i pravnom znanju, obezbeđujući tako sve predvidiviju i kvalitetniju pravnu zaštitu ljudskih prava i pravnog poretka. Predsednik suda radi drugačiji posao. On jeste prvi među jednakima, ali je i odgovoran za rad suda i stoga treba da ima dovoljno znanja o tome kako funkcioniše ne samo pojedinačni sudija i sud, kao sistem za sebe, već i celokupno sudstvo kao sistem, a to znanje ne proizlazi iz mladosti ili kratkog sudijskog staža, već iz znanja, veština i ponajviše iz iskustva. I postupanja pojedinaca zaposlenih u sudu i organizovanje nesmetanog i blagovremenog funkcionisanja suda i raspoređivanje zaposlenih u male (u većim sudovima i u velike) sudske sisteme, kakvi su sudske pisarnice, sudska odeljenja ili sudska veća, zahteva dobro poznavanje ljudi i njihove psihologije, a takva znanja i veštine takođe se stiču prvenstveno iskustvom.

Odstupanjem od ovakvog predloga, šalje se znak da svako može da bude “šef”, da su za to nebitni rad i iskustvo, već neki drugi, nepropisani, pa time proizvoljni, uslovi, čine se prekoredno, nezasluženo i nepravično koraci koji odudaraju od logičnih, dobrouspostavljenih i ustaljenih pravila i razgrađuje jedan važan, složen i visoko profesionalan sistem kakav je sudski.

Član 79 (vršilac funkcije predsednika suda)

Društvo sudija smatra da treda zadržati sadašnje zakonsko rešenje da vršenje funkcije predsednika suda traje najduže šest meseci.

Trajanje mandata predsednika suda propisano je zakonom, odluke o izboru predsednika suda se objavljuju u “Službenom glasniku RS” i evidentiraju u za to nadležnim službama suda i Visokog saveta sudstva, pa je jasno kad kom predsedniku suda počinje i kad mu se završava mandat, i ne predstavlja problem planirati unapred, i određeno vreme pre isteka mandata dotadašnjeg predsednika suda, raspisati konkurs za izbor novog predsednika suda. Sada, kad se predsednik suda više ne bira u Narodnoj skupštini, već ga bira malobrojniji Visoki savet sudstva, telo koje je po prirodi stvari u stanju da reaguje brže i u odgovarajućim rokovima, dakle pravovremeno, nema potrebe za čestim postavljanjem vršioca funkcije (jer će potreba za vršiocem funkcije predsednika suda postojojati najčešće usled ostavke, ozbiljne zdravstvene sprečenosti za rad ili smrti dotadašnjeg predsednika suda, što nije čest slučaj), a naročito nema potrebe da taj mandat bude duži od šest meseci. Produžavanje mandata vršiocu funkcije nije dobro, jer vršilac funkcije radi u stanju neizvesnosti i stoga može biti spreman na postupke koje inače, da je siguran u svoj status, ne bi činio.

Radna verzija Zakona o Visokom savetu sudstva:

Član 23 (javnost rada):

U situaciji kad je predstavništvo građana (Narodna skupština) lišeno skoro svih funkcija vezanih za sudstvo, Društvo sudija smatra da rad Visokog saveta sudstva treba da bude u što većoj meri otvoren za javnost.

Osim onoga što je propisano članom 23, a kako bi se izbegao korporativizam, pa i sam utisak o njemu, već samim zakonom bi trebalo propisati da Visoki savet sudstva treba da obezbedi “uvid” u svoj rad i time ojača poverenje javnosti. To bi moglo da se postigne i propisivanjem da se razgovori sa kandidatima za izbor sudija i predsednika sudova snimaju, a njihovi video zapisi pohranjuju na internet stranici Saveta.

Član 26 (zastupljenost sudova):

Izborni članovi Saveta iz reda sudija biraju se iz sledećih sudova:

Jedan iz Vrhovnog suda i apelacionih sudova
Jedan iz viših sudova
Jedan iz privrednih, Privrednog apelacionog i Upravnog suda
Dvoje iz osnovnih sudova
Jedan iz prekršajnih i prekršajnog apelacionog suda

Društvo sudija smatra da bi se na taj način obezbedila najbolja predstavljenost sudija iz svih sudova. S tim u vezi, koristan je podatak o broju sudija u svakoj vrsti od navedenih sudova. Naime, krajem 2021. godine sudija je bilo:

50/40 u Vrhovnom kasacionom sudu i 240/216 u apelacionim sudovima
424/395 u višim sudovima
56/52 u Upravnom sudu, 41/40 u Privrednom apelacionom sudu i 190/173 u privrednim sudovima
1463/1270 u osnovnim sudovima
544/472 u prekršajnim sudovima i 65/55 Prekršajnom apelacionom sudu.

U Mišljenju broj 1088/2022 od 24. oktobra 2022. godine o tri nacrta zakona koji implementiraju ustavne amandmane u oblasti pravosuđa CDL-AD(2022)030 (stav 73) Venecijanska komisija između ostalog navodi: Sastav saveta sudstva uključuje sve nivoe sudova u sudskom sistemu, a ne samo najviši nivo pravosuđa. Venecijanska komisija podseća da je u mišljenju o Libanu preporučila da se obezbedi bolja zastupljenost sudija iz nižih sudova u sudskom savetu, kako bi se suprotstavilo elitističkom modelu sudske uprave. (Venecijanska komisija, CDL-AD(2022)020, Liban - Mišljenje o nacrtu zakona o nezavisnosti sudova, st. 47).

Član 28 (biračko pravo):

Društvo sudija smatra da kandidat za člana Saveta iz reda sudija može biti svaki sudija koji obavlja sudijsku funkciju najmanje sedam godina.

Ustavom poverena funkcija Visokog saveta sudstva, stoga i svakog njegovog člana, jeste da jemči i obezbeđuje nezavisnost sudija i sudova. Iz nadležnosti Saveta sadržane u Ustavu i članu 17. jasno je koliko je ona široka, važna i koliko je duboko sagledavanje sudskog sistema neophodno da bi se u njemu i o njemu donosile odluke.

Sudija koji je tek “ušao” u sistem, sa nekoliko godina sudijskog iskustva, čiji rad nijednom nije vrednovan (predloženo je da se vrednovanje vrši na svakih pet godina), koji ne poznaje dobro svoje kolege, pa stoga nije još ni mogao da zadobije njihovo poverenje, koje je ključno prilikom izbora za člana Saveta, teško može da razume kako sistem funkcioniše i kako ga je moguće menjati.

Cenzus za “aktivno” i “pasivno” biračko pravo ne mora da bude isti, i ta nejednakost ne predstavlja diskriminaciju, već polazi od svrhe Saveta i optira za rešenja kojima bi se ta svrha najpre postigla. U konkretnom slučaju, svoju ustavnu svrhu “branitelja” nezavisnosti sudija i sudova Savet svakako pre može da ostvari ukoliko su u njegovom sastavu iskusne sudije koje imaju razumevanje sistema i istinsko poverenje svojih kolega.

Član 44 (uslovi za izbor člana Saveta):

Društvo sudija smatra da da bi trebalo propisati da je nepodoban za kandidaturu za člana Visokog saveta sudstva koga bira Narodna skupština ne samo onaj koji je član političke stranke u momentu podnošenja prijave na konkurs, već i onaj koji je tri godine pre podnošenja prijave bio član političke stranke i politički delovao odnosno bio na funkcijama u organima koji donose propise i organima izvršne vlasti, javnim službama i organima pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave (što bi se dokazivalo overenom izjavom kandidata).

Ovo stoga što je Ustav menjan da bi se smanjio politički uticaj na pravosuđe, a pravosuđe time učinilo sposobnijim i efikasnijim za obavljanje svoje uloge. To je bio izuzetno teško ostvariv proces i ostvaren je uz velike i ujedinjene napore mnogih činilaca. Zbog toga je jasno da i zakoni, koje je potrebno doneti da bi se u tom cilju promenjeni Ustav “stavio u pogon”, treba da prate taj cilj – otklanjanje politike iz sudstva u što većoj meri. O tome govore i svi međunarodni standardi za sudstvo. Stav Društva sudija zasnovan je na mišljenjima Konsultativnog veća evropskih sudija i Magna karta sudija, prema kojima se budući članovi, bilo da je reč o sudijama ili ne imenuju na osnovu ličnih sposobnosti, iskustva, poznavanja pravosuđa i razumevanja nezavisnosti i ne smeju da se aktivno bave politikom ili da budu članovi zakonodavne ili izvršne vlasti, kao i na mišljenjima Venecijanske komisije o ustavnim amandmanima na Ustav Srbije iz oktobra, novembra i decembra 2021. godine, prema kojima zakonom treba propisati, pre izbora članova Saveta, dodatne uslove usmerene ka depolitizaciji kandidata. Konačno, i sam Ustav Republike Srbije, stavom 9. člana 151. propisuje: Ostali uslovi za izbor i nespojivost sa funkcijom člana Visokog saveta sudstva kojeg bira Narodna skupština uređuju se zakonom.

Izvor: Izvor: Vebsajt Društva sudija Srbije, 13.01.2023.
Naslov: Redakcija