Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U NAREDNIH MESEC DANA OČEKUJE SE IZMENA KRIVIČNOG ZAKONODAVSTVA: Oprečni stavovi o pooštravanju kaznene politike


Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je, povodom najavljenog pooštravanja kaznene politike za najteža krivična dela, da će Srbija biti jedna od zemalja sa najoštrijim sankcijama za ta krivična dela.

Stefanović je rekao da će ministarstva unutrašnjih poslova i pravde u narednih 30 dana pripremiti set izmena zakona u cilju efikasnije borbe protiv kriminala i pooštravanja kaznene politike za najteža krivična dela poput ubistava, pokušaja ubistava, silovanja.

"Tu ćemo koristiti evropska iskustva jer ne želimo da nas bilo ko optuži za kršenje ljudskih prava. Ako nešto postoji u Francuskoj, Engleskoj, Austriji, postojaće i kod nas. I Evropa je na talas kriminala i terorizma reagovala drakonskim pooštravanjem zakona", ukazao je ministar.

On je ocenio da nezavisnost sudstva ne može biti alibi da se posao sa procesuiranjem optuženih za najteža krivična dela, ne uradi kako treba, posebno, kako je rekao, "ako vidite da postoji maltene volja da se nekome ko je optužen za najteža krivična dela, izriču najblaže kazne".

Nedvosmisleno je dokazano da pooštravanje kaznene politike ne utiče na smanjenje broja krivičnih dela – kaže Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu i predsednik UO Centra za pravosudna istraživanja, komentarišući najavu da će biti povećane kazne za sva krivična dela sa elementima nasilja.

Naprosto, dodaje Majić, na kriminalce koji sa umišljajem krše zakon, ne utiče previše predviđena maksimalna zatvorska kazna.

"To da li se za delo koje čine maksimalno dobija 12 ili 15 godina neće biti od značaja za te ljude. Ono što dokazano preventivno deluje i smanjuje stopu kriminala to je efikasan pravosudni sistem. Dakle, ako neko zna da neće moći nekažnjeno da počini neko krivično delo i da će brzo da bude uhapšen i procesuiran, onda su mnogo manje šanse da će se odlučiti za izvršenje tog dela", kaže Majić i ističe da je od uspostavljanja efikasnog sistema vlastima mnogo lakše da "jednim potezom pera" pooštre kazne.

Međutim, dodaje on, nisu predložene izmene visine kazni ono što zabrinjava. Mnogo značajnijim, po Majićevim rečima, mogu da se pokažu predlozi o vremenskom oročenju sudskih postupaka i obavezi da se u povratnicima izriču znatno više kazne.

"To bi bile tektonske promene, kako u krivično-procesnom, tako i u krivično-materijalnom pravu. Sve te izmene bi zahtevale opsežnu analizu stručnjaka i dug vremenski period", ističe Majić uz opasku da bi trebalo sačekati da se vidi kako će izgledati predlog ovih najavljenih izmena.

Govoreći o mogućnosti uvođenja doživotne kazne zatvora, koja je takođe najavljena, Majić ističe da bi voleo da vidi analizu na osnovu koje je ta odluka donesena.

"Kako može da se dođe do zaključka da kazna zatvora od 40 godina nije efikasna kada niko još nije ni izdržao tu kaznu do kraja. Uostalom, ne može ta kazna tek tako da se ubaci u pravni sistem. Prosto, vi ne možete da, primera radi, uvedete doživotnu kaznu zatvora za ubistvo deteta, a ne za, recimo, krivično delo genocida ili ratnog zločina", naglašava on.

Takođe, dodaje on, ako doživotna kazna podrazumeva odsustvo mogućnosti pomilovanja, kako predlaže Fondacija Igora Jurića, onda ćemo se momentalno po izmeni zakona suočiti sa posledicama iz Evrope.

"Evropski sud za ljudska prava doživotnu kaznu bez mogućnosti pomilovanja vidi kao nehumanu kaznu i svakako da ćemo imati problema tim povodom", ističe Majić.

Izvor: Vebsajt Danas, 13.01.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija