ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU: Poslodavac može da kontroliše bolovanje i traži veštačenje zdravstvenog stanja radnika. Poslodavac zahtev podnosi matičnoj filijali RFZO, a rok za pokretanje postupka je 30 dana od dana donošenja ocene o privremenoj sprečenosti za rad. Ponovni pregled obavlja prvostepena lekarska komisija ako je privremenu sprečenost za rad ocenio izabrani lekar, a drugostepena ukoliko je bolovanje dala prvostepena komisija

Po podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, u prvih deset meseci 2017. godine pokrenuta su 1.322 postupka kontrole privremene sprečenosti za rad, odnosno bolovanja, i to 708 slučajeva na zahtev poslodavca i 445 na zahtev matične filijale RFZO-a.

Ocenjeno je da je oko 11 odsto zaposlenih prošle godine bilo na bolovanju iz potpuno neopravdanih razloga, što znači da je gotovo svaki deseti koristio privremenu sprečenost za rad iako je bio zdrav.

Veliki deo zaposlenih koji je prethodnih godina koristio bolovanja – mada je procenat onih koji ga iskorišćavaju sve manji – verovao je da im u vreme njegovog trajanja gazda ne može uručiti otkaz ili da ga ne može kontrolisati. Međutim, po Zakonu o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 109/2005 - ispr., 57/2011, 110/2012 - odluka US, 119/2012, 99/2014, 123/2014, 126/2014 - odluka US, 106/2015 i 10/2016 - dr. zakon), poslodavac može da kontroliše bolovanje i traži veštačenje zdravstvenog stanja radnika, ali ne sam. Naime, gazda nikako ne može ići u nenajavljene kućne posete da proveri da li je radnik zaista bolestan ili ne, već se mora obratiti filijali RFZO-a da bi ga pregledala odgovarajuća lekarska komisija. Poslodavac zahtev podnosi matičnoj filijali Fonda, a rok za pokretanje postupka je 30 dana od dana donošenja ocene o privremenoj sprečenosti za rad. Ponovni pregled obavlja prvostepena lekarska komisija ako je privremenu sprečenost za rad ocenio izabrani lekar, a drugostepena ukoliko je bolovanje dala prvostepena komisija.

Gazde radnicima mogu uručiti otkaz i dok su na bolovanju. Po tumačenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koje je dostavljeno UGS "Nezavisnost", nakon što je sindikat uputio pitanje da li za vreme bolovanja zaposleni može dobiti otkaz ugovora o radu, i ako se to desi, može li tražiti zaštitu svojih prava, poslodavac može za vreme bolovanja radniku na kućnu adresu poslati otkaz ugovora o radu po bilo kojem pravnom osnovu. Zaposlenom se savetuje da uredno zaprimi rešenje o otkazu ugovora o radu, zbog računanja rokova na sudsku zaštitu, koji teku od sledećeg dana od dana prijema rešenja.

"U slučaju da želite dokazati nezakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu, morate iskoristiti zakonske rokove koji su vam ostavljeni u pouci o pravnom leku jer istekom navedenog roka gubite pravo na sudsku zaštitu. Po Zakonu o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US i 113/2017), rok za sudsku zaštitu je 60 dana od dana prijema rešenja o otkazu ugovora o radu. Neophodno je da se obratite stručnim licima koja će sačiniti tužbu, a to je advokat. U roku od 30 dana treba da se obratite Nacionalnoj službi za zapošljavanje radi ostvarivanja prava kao nezaposleno lice", navodi se u obrazloženju Ministarstva.

Otkaza nisu pošteđeni čak ni radnici oboleli od karcinoma pa je bilo slučajeva da su im rešenja stizala u toku lečenja jer im je tada isticao ugovor o radu, a novi nije produžen. Zakon o radu to ne zabranjuje, odnosno ne postoje mehanizmi države koji bi zaštitili radnike koji su u bilo kakvoj vrsti socijalne nesigurnosti. Na gazdinoj dobroj volji je da li će teško bolesnom radniku produžiti ugovor o radu nakon njegovog isteka ili neće, i tu nema zaštite za zaposlene.

Jedino su od dobijanja otkaza trenutno zaštićene trudnice. Njih gazda ne može otpustiti ukoliko održavaju trudnoću ili brinu o novorođenčetu, ali može kada im to odsustvo istekne. Naime, Zakonom o radu obezbeđeno je da žena ne može dobiti otkaz dok je na porodiljskom, bez obzira na to da li je zaposlena na određeno ili neodređeno vreme, ali nakon bolovanja nema nikakve zaštite. Zbog toga u praksi žene zaposlene na određeno vreme češće dobijaju otkaz nakon što im istekne porodiljsko odsustvo od drugih. Međutim, ni one koje su zaposlene na neodređeno vreme nisu zaštićene jer im se često po povratku s porodiljskog odsustva – zbog toga što se procenjuje da će često koristiti bolovanje za negu malog deteta – daju novi ugovori o radu koji često podrazumevaju niže i manje plaćene poslove, a ukoliko to odbiju, dobijaju otkaz.

Za predsednika UGS "Nezavisnost" Zorana Stojiljkovića za sve je "kriv" Zakon o radu, koji je, po njemu, katastrofalan i ostavlja radnike nezaštićene.

– Fleksibilni oblici radnog angažovanja, kao što je mogućnost sklapanja ugovora na svega mesec dana, i to u trajanju od dve godine, doveli su do toga da su radnici potpuno nezaštićeni – smatra Stojiljković. – Ne možemo svu krivicu svaliti na poslodavce i ne mislim da samo oni treba da snose teret radnika koji se razbole. Međutim, ne postoje mehanizmi države koji bi zaštitili radnika koji je u bilo kojoj vrsti socijalne nesigurnosti.