ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: Zakonom je predviđeno da u decembru 2018. godine počne isplata obeštećenja u obveznicama na rok od 12 godina, uz godišnju kamatu od dva odsto
Budžetom za ovu godinu predviđene su dve milijarde dinara za obeštećenje vlasnika ili naslednika čija je imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata, a isplata će biti moguća kada Vlade Republike Srbije donesu odluku o koeficijentu obeštećenja, kaže direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.
"Očekujem da će tokom ovog meseca Ministarstvo finansija izaći sa konkretnom odlukom - koeficijentom ili nekim drugim rešenjem koje je omogućeno Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US)", najavljuje Sekulić.
On napominje da je doneto tačno 916 rešenja o pravu na obeštećenje, ali na koliko njih će biti podeljene dve milijarde dinara kaže znaće se u decembru kad budu doneta rešenja i za ovu godinu.
Naime, Zakonom je predviđeno da u decembru 2018. godine počne isplata obeštećenja u obveznicama na rok od 12 godina, uz godišnju kamatu od dva odsto, kaže Sekulić.
Prema njegovim rečima, za starije sugrađane rok dospeća obveznica, sa kojima će inače biti moguće trgovati na berzi, je pet godina, a kraći rok će važiti i za one kojima se pravo i iznos na obeštećenje utvrdi u petoj godini izdavanja obveznica, i iznosiće sedam godina.
"Zakonsko rešenje je da sve obveznice moraju biti isplaćene od 2018. do 2030. godine, bez obzira kada je rešenje doneto", objašnjava Sekulić i podseća da je ukupan predviđeni iznos za to dve milijarde evra.
Restitucija u naturi, kaže on, završena je 90 odsto, tačnije vraćeno je više od 6.000 objekata i poslovnih zgrada i 30.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, dok će za ostalih 10 odsto, što je oko 20.000 zahteva, biti doneta rešenja o obeštećenju.
Kako je naveo, Agencija je u saradnji sa Poreskom upravom prošle godine procenila imovinu koja ne može biti vraćena u naturi, navodeći da je Poreska uprava brzo, dobro i efikasno obavila taj deo posla. Na pitanje u kojim slučajevima se odlučuje o obeštećenjima, Sekulić kaže da je to Zakon precizno odredio, a najčešće je reč o slučajevima kada je imovina prodata u postupku zakonite privatizacije ili otkupom stanova 90-ih.
"Jedan od slučajeva je kada objekat više ne postoji, jer je srušen, kada je reč o izgrađenom građevinskom zemljištu, kada je prodato u postupku zakonite privatizacije ili služi za poslove države, ministarstava i drugih organizacija. To je izuzeto od restitucije i ide na obeštećenje, jer je tu imovinu nemoguće vratiti u naturi zato što na tim stvarima ne postoji zakonito pravo svojine drugih lica", objašnjava Sekulić.
Država ima svoje limite u pogledu finansija i imovine, te se i restitucija kreće u okviru realnih mogućnosti države, kaže Sekulić, navodeći da je vlasnicima ili naslednicima Zakonom ograničena isplata obeštećenja do 500. 000 evra.
"To je mehanizam koji je uključen u Zakon kako ne bi došlo do probijanja sume od dve milijarde evra. To je ogroman novac. Biće nezadovoljnih, ali ni mnogo bogatije zemlje u svetu, kao na primer Nemačka nije uspela da nadoknadi štetu 100 odsto", ističe Sekulić.
On predviđa da će restitucija biti završena, s obzirom na tempo rešavanja predmeta i kapaciteta Agencije, najkraće za pet, a najduže za osam godina.
Procenjuje da će za pet godina biti gotove sve prvostepene odluke, i navodi da je do sada obrađeno 65 odsto podnetih zahteva, a u naredne dve do tri godine očekuje i drugostepene postupke, za koje smatra da bi mogle da produže restituciju.
"U tom periodu treba da okončamo sve postupke, i da arhivu, koja je i sada velika, u elektronskom i papirnom obliku sredimo, a onda zajedno sa vladom konstatujemo kraj restitucije i da Agenciju transformišemo ili ukinemo", navodi Sekulić.
Smatra da je restitucija bila "hrabra odluka države", iako ona za državu predstavlja "veliki teret", navodeći da je prema statistikama do sada vlasnicima i naslednicima vraćena "značajno velika vrednost".
Izvor: Vebsajt RTV, 15.01.2018.Naslov: Redakcija