KRIVIČNI ZAKONIK: Bez lekarskog izveštaja ne smeju se posedovati tablete koje sadrže psihoaktivne supstance. Preporuka je da pacijenti koji ih koriste sa sobom uvek imaju odgovarajuću dokumentaciju kako bi dokazali da nije reč o zloupotrebi
Žena sa crnom torbom na ramenu izašla je 2. decembra na graničnom prelazu Horgoš iz autobusa koji je prevozio putnike na relaciji Beograd-Geteborg.
Tokom granične kontrole, ona je rekla da nema ništa da prijavi, ali njen prtljag bio je sumnjiv jednom cariniku. Unutrašnjost torbe bila je neuobičajeno manja u odnosu na njenu veličinu i nakon što je službenik rašio postavu, u duplom dnu našao je tri kilograma “ksalola” - leka koji je na listi psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.
Očigledno je da je u ovom slučaju reč o pokušaju šverca velike količine “ksalola”, čija je zloupotreba veoma raširena. Ali svako ko sa sobom preko granice nosi više od samo jedne kutije lekova za uobičajenu terapiju koji sadrže psihoaktivne kontrolisane supstance, može se naći u velikom problemu ukoliko kod sebe nema lekarski recept.
“Bromazepam” i “rivotril” neki su od lekova koji su na listi psihoaktivnih supstanci. Takođe, na toj listi je i “alprazolam”, poznatiji i kao “ksanaks” ili “ksalol”.
Osim ovih medikamenata, na listi su i lekovi “diazepam”, “klonazepam” itd.
“Ukoliko osoba u zemlju unosi ili iznosi lekove za uobičajenu terapiju, koji sadrže psihoaktivne kontrolisane supstance, dužna je da na zahtev carinskog službenika pokaže dokaz o neophodnosti korišćenja takve vrste lekova u svrhu terapije (mišljenje lekara, odnosno lekarski recept), ako je njihova količina veća od jednog pakovanja koje sadrži najviše do 30 pojedinačnih doza”, navode u Upravi carina.
Kao deo ličnog prtljaga, putnik može unositi ili iznositi lekove za ličnu upotrebu i to u količini koja ne može biti veća od šestomesečne potrebe u toku kalendarske godine, a zavisno od prirode i dužine bolesti koju osoba ima.
Ukoliko je reč o većoj količini lekova potrebnoj za sprovođenje uobičajene terapije tokom više meseci boravka u inostranstvu, putnik je dužan da carinskom službeniku pokaže na uvid odobrenje nadležnog ministarstva (koje se izdaje na osnovu mišljenja izabranog lekara) za unošenje, odnosno iznošenje lekova za lične potrebe. U carini ističu da se lekovi ne mogu u Srbiju poručivati putem pošte.
Nesvakidašnji slučaj dogodio se u našoj zemlji u julu kada je u Kraljevu privedena glumica M. V. (28) jer je policija kod nje našla jednu tabletu “bromazepama”. Žena kod sebe nije imala recept, a u policijskom izveštaju koji je dospeo u javnost, ova jedna tabletica “bromazepama” okarakterisana je kao opojna droga.
Ova vest je podigla buru u javnosti i podelila mišljenja. Dok su jedni odobravali postupak policije, drugi, koji su bili brojniji, tvrdili su da bi na ovaj način policija mogla da uhapsi veliki deo stanovništva.
“Javnost je dosta zbunila odrednica ’opojna droga’ koja se vezuje za lek koji je u našoj zemlji u širokoj upotrebi. Razlog za to su zloupotrebe ’bromazepama’ jer su bile česte situacije da ljudi diluju ovom vrstom leka i izdaju lažne recepte i verovatno otuda takva praksa policije”, objašnjava sagovornik iz MUP-a.
On kaže da je reč o sporadičnom i komplikovanom slučaju i da treba sagledati celu konkretnu akciju policije.
“Niko neće biti uhapšen zbog lekova koje uzima kao terapiju, ali je preporuka i da svako kod sebe ima recept za lek koji nosi, naročito ako je reč o medikamentu sa spiska psihoaktivnih supstanci, kako bi lako dokazao da ga koristi u medicinske svrhe i da nema zloupotrebe”, zaključuje sagovornik.
“Bromazepam” se nalazi na listi psihoaktivnih supstanci i ne može se nabaviti u slobodnoj prodaji u apotekama, već ga mora propisati lekar. Za korišćenje i posedovanje ovakvog leka mora da postoji recept, odnosno dokaz koji istražni organi uvek mogu proveriti. U apotekama se vodi i posebna knjiga izdavanja tih lekova, što policija takođe lako može da proveri.
I farmaceuti preporučuju da bi pacijenti koji uzimaju takve lekove trebalo svuda sa sobom da nose recept.
Naš Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) navodi da se bez propratne dokumentacije ne smeju posedovati tablete koje sadrže psihoaktivne supstance, te u tom smislu policija nije prekršila zakon privođenjem glumice. Ipak mnogi smatraju da se u ovom slučaju preteralo i otišlo predaleko.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija