ZAKON O JAVNOM BELEŽNIŠTVU: Put kroz ostavinski postupak kod javnog beležnika

Ostavine - Dešava se često da se, u žalosti za preminulim bližnjim rođakom, ljudi ustručavaju da se raspitaju ili da učine korak ka pokretanju ostavinskog postupka. Javljaju se tada brojne dileme sa kojima se obraćaju javnim beležnicima. Na najčešća pitanja i dileme sada odgovaramo.

Pokretanje ostavine

Ostavinski postupak pokreću nadležni sudovi, a to su oni na čijem je području ostavilac imao poslednje prijavljeno prebivalište ili boravište. Ukoliko neko nije imao boravak ili prebivalište na teritoriji Srbije, nadležan je sud na čijem se području nalazi najveći deo imovine ostavioca. Kad neko premine, matičar u roku od 30 dana dostavlja ostavinskom sudu izvod iz matične knjige umrlih. Međutim, ako se to ne desi, ostavinski postupak sud može da pokrene po predlogu zainteresovanih lica, na primer naslednika, ali i poverilaca, i ovo je najsigurniji način da se postupak ubrza.

Sastavljanje smrtovnice

Kada prime izvod iz matične knjige umrlih, svi osnovni sudovi od nedavno donose jedno rešenje kojim objedinjeno poveravaju javnom beležniku i sastavljanje smrtovnice i raspravljanje zaostavštine. Tada javni beležnik počinje da utvrđuje bitne činjenice - proverava se katastar nepokretnosti, registar matičnih knjiga, registar Narodne banke Srbije, registar prijavljenih prebivališta MUP-a… Sve što može da pribavi, javni beležnik pribavlja u tom postupku, kako bi sastavio smrtovnicu - odnosno spisak naslednika i imovine ostavioca. Ipak, građani se često pitaju zašto se od njih traži neka dokumentacija, a odgovor je da javni beležnik nema uvid baš u sve, te je važno da i učesnici u postupku dostave što više relevantnih podataka i dokumentacije. Takođe, postoji često i zaostavština koja nije evidentirana u bazama u koje ima uvid javni beležnik, ali je i ona bitna za ostavinski postupak.

Naslednička izjava

Veoma često pitanje naslednika je kada se daje naslednička izjava, šta ako naslednik nije u Srbiji… U našem pravnom sistemu, pravilo je da niko ne može protiv svoje volje postati naslednik i zbog toga u trenutku ostaviočeve smrti naslednici stiču pravo da daju nasledničku izjavu, a mogu da je daju do završetka ostavinskog postupka.

Naslednička izjava se obično daje na ročištu za raspravljanje zaostavštine, ali ukoliko onaj ko daje izjavu nije u mogućnosti tada da prisustvuje, može u pisanoj formi sačiniti tu izjavu i onda je, kada je u prilici, overiti kod bilo kog javnog beležnika.

Što se tiče sadržine nasledničke izjave, ona može biti pozitivna - da se prihvata nasleđa, ili negativna - da se ne prihvata. Često čujemo i da se neko odrekao nasledstva u korist drugog naslednika. Ovo, međutim, nije negativna nasledna izjava, već se naslednik, u stvari, prihvata nasledstva i potom ga ustupa drugom nasledniku.

Nasledna izjava može se dati i u inostranstvu, uz overu u našim konzulatima ili kod notara u zemlji gde se nalazi, a potom se poslati javnom beležniku koji vodi ostavinski postupak.

Rešenje o nasleđivanju

Kada se utvrdi sastav zaostavštine i ko su naslednici, i kada oni daju nasledne izajve, na ročištu učesnici postupka, ako ih je više, javnom beležniku mogu da kažu i šta su se dogovorili. Javni beležnik potom donosi rešenje o nasleđivanju, koje se dostavlja svim naslednicima, legatarima i drugim licima koja su tokom ostavinskog postupka istakli zahteve iz zaostavštine. Kada rešenje postane pravosnažno, u rokovima koji pišu u samom rešenju, isto rešenje beležnik dostavlja i organu uprave, katastru...

Testamenti

Javni beležnik u toku ostavinskog postupka saznaje da li je ostavilac sastavio testament, bilo na osnovu izjave stranaka koje učestvuju u postupku ili na osnovu uvida u Registar zaveštanja. Beležnik tada sastavlja Zapisnik o proglašenju testamenta i ostavinski postupak dalje teče u skladu sa time.

Lice koje je u testamentu imenovano za naslednika ima pravo da se izjasni da li se prihvata ili odriče nasleđa, čak i onda kada nije znalo da je testament sačinjen. To znači i da se, i kada testament postoji, takođe daje naslednička izjava.

Tarifa javnog beležnika u ostavinama

Javnobeležničkom tarifom javnog beležnika kao poverenika suda u postupku za raspravljanje zaostavštine ("Sl. glasnik RS", br. 12/2016) utvrđena je visina nagrade i naknade troškova javnog beležnika u postupku raspravljanja zaostavštine. Osnovica za obračun nagrade je uvek tržišna vrednost zaostavštine, umanjena za ostaviočeve dugove.

Kada je vrednost zaostavštine do 150.000 dinara, javnom beležniku pripada nagrada od 3.600 dinara, za vrednost zaostavštine do 600.000, nagrada javnom beležniku iznosi 7.200 dinara, itd. Za raspravljanje zaostavštine vredne od sedam do 10 miliona dinara, nagrada je 54.000 dinara, a ako vrednost zaostavštine prelazi 10 miliona, nagrada se povećava za 3.600 dinara za svaki započeti milion vrednosti zaostavštine, s tim što ukupna nagrada ne može biti veća od 72.000. Za svaki iznos koji naplati strankama, javni beležnik je dužan da izda strankama fiskalni račun, a od naplaćenog javni beležnik u budžet isplaćuje - 20 odsto PDV, 30 odsto doprinosa za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu, porez na dobit i porez na dohodak.

Kada se ide u parnicu?

Ostavinski postupak jeste vanparnični postupak, što znači da u njemu nema spora među strankama. Javni beležnik ne može da utvrđuje sporne činjenice, jer ako u toku ostavinskog postupka dođe do spora između učesnika, postupak se prekida i učesnici se upućuju na parnicu ili na postupak pred organom uprave.

Izvor: Vebsajt Blic, 12.12.2022.
Naslov: Redakcija