SET NACRTA PRAVOSUDNIH ZAKONA: Istaknuti pravnik ne mora da bude poznat široj javnosti

Mesto istaknutog pravnika u budućem Visokom savetu sudstva (VSS) i Visokom savetu tužilaštva (VST) biće veoma traženo i cenjeno. U ova dva najviša sudska i tužilačka organa biće izabrana po četiri istaknuta pravnika, o čijem će izboru odlučivati Narodna skupština. U pravosudnim krugovima već se spekuliše o tome ko bi mogli biti kandidati i koji će kriterijumi biti odlučujući za izbor.

Da li će glavno merilo biti stručnost i iskustvo, ili će na odluku parlamenta možda imati uticaj takozvana politička podobnost ili čak popularnost kandidata u javnosti? Šta je to zbog čega se jedan pravnik može smatrati “istaknutim”? Da li su to naučni radovi, prenošenje znanja studentima, učešće na stručnim konferencijama, zapažen uspeh u advokatskoj profesiji ili veliki broj intervjua u štampi i gostovanja u televizijskim emisijama?

Možda će sve to zajedno biti važno kada parlament bude birao istaknute pravnike u VSS i VST, a na nedavnom savetovanju krivičara na Zlatiboru rečeno je da istaknuti pravnik uopšte ne mora da bude poznat široj javnosti.

– U nekim kritičkim primedbama povodom pitanja pojma “istaknuti pravnik”, kaže se da problem nastaje kada se zapitamo koliko pravnika može da navede imena polovine sudija Ustavnog suda? Koliko laika zna ime bar jednog sudije Ustavnog suda? Koliko smo građana morali da pitamo da bismo došli do odgovora na pitanje ko je predsednica Ustavnog suda? Ali, šta nam to govori? To nam govori da sudije Ustavnog suda i pravnici uopšte nisu ni fudbaleri, ni estradne zvezde, ni učesnici različitih rijalitija, ni bilo šta tome slično, a ne treba ni da budu – naveli su dr Miroslav Đorđević, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo, i dr Jovan Ćirić, sudija Ustavnog suda Srbije.

Ističu da popularnost u širem laičkom javnom mnjenju uopšte ne treba da bude kriterijum i merilo nečijeg kvaliteta i “istaknutosti”. Čak naprotiv, neretko biva upravo obrnuto.

U društvu spektakla, trivijalnosti i vulgarnosti, oni koji su najpoznatiji nisu i oni koji su najistaknutiji. Nama svakako nisu neophodni najpopularniji, najpoznatiji pravnici. Zato i ne treba očekivati da će istaknuti pravnici nužno biti poznati široj javnosti, ali je važno da u stručnim krugovima oni budu ugledni, uvaženi poznati i prepoznati po dobru, složili su se dr Đorđević i dr Ćirić.

Kada je reč o istaknutim pravnicima koji će biti birani u Visoki savet tužilaštva (VST), pretpostavka je da će se prilikom odabira četiri istaknuta pravnika voditi računa da to budu ipak ljudi koji su se prethodno već bavili krivičnim pravom i pravosuđem i kojima delatnost javnih tužilaštava nije strana.

Do sada su bila po dva istaknuta pravnika u VSS i Državnom veću tužilaca, koje menja naziv i postaje Visoki savet tužilaštva. Posle usvajanja seta novih zakona biće ih po četiri. Do sada se zahtevalo da istaknuti pravnici imaju 15, a sada se zahteva da imaju 10 godina radnog staža.

Narodna skupština ubuduće neće birati sudije ni predsednike sudova, pa se smatra da će upravo izborom “istaknutih pravnika” parlament kao predstavničko telo društva ipak moći da ostvari svoj odgovarajući uticaj. To je i način da se spreči da sudska vlast “bira samu sebe” i da se na neki način “odnarodi” i birokratizuje.

– Verovatno da bi svaki pojedinac u društvu mogao da ima svoje gledište i svoj stav o tome ko treba da bude tretiran kao istaknuti pravnik i ko može da uđe u tu kategoriju. Zbog toga je tu od najveće važnosti procedura njihovog izbora. Najpre se raspiše javni konkurs na koji mogu da se prijave svi oni koji zadovoljavaju minimalni uslov od deset godina radnog iskustva, zatim nadležni odbor Narodne skupštine predloži osam kandidata za ta četiri mesta, pa na kraju glasovima dve trećine svih narodnih poslanika budu izabrana četiri istaknuta pravnika – objasnili su sagovornici.

Ukoliko ne bi mogla da se postigne dvotrećinska većina, onda je predviđen mehanizam da se za one koji ne postignu tu većinu formira komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, vrhovni javni tužilac i zaštitnik građana. Ta komisija odlučuje većinom glasova o tome ko je istaknuti pravnik.

Postojale su određene kritike da se time “na mala vrata” uvodi politički kriterijum u izbor istaknutih pravnika, ali i do sada je ta kategorija postojala jer su u VSS i DVT bila birana po dva istaknuta pravnika, jedan iz redova profesora pravnih fakulteta, a drugi iz redova advokature.

Zato treba imati u vidu da je ustavnim amandmanima značajno promenjena izborna nadležnost Narodne skupštine, u skladu sa preporukama Venecijanske komisije, a sve u cilju depolitizacije pravosuđa.

Do sada je Ustavom bilo propisano da Narodna skupština bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, republičkog javnog tužioca, javne tužioce, sudije i zamenike javnih tužilaca. Nakon sprovedenih reformi, Narodna skupština će birati po četiri člana VSS i VST i Vrhovnog javnog tužioca.

Kada je reč o predsednicima sudova, koje je do sada birala Narodna skupština na predlog VSS, događalo se ponekad, da na internom, neformalnom glasanju pojedini kandidati za predsednike sudova dobiju odgovarajuću većinu od svojih kolega, ali da na kraju ne budu imenovani na mesto predsednika, već da na to mesto bude imenovan neko ko je više po volji aktuelne vlasti.

– Na taj način legitimitet izbora bio je u znatnoj meri okrnjen, što je moglo imati odgovarajuće posledice za rad tako postavljenog predsednika, ali i za sveukupne kolegijalne odnose u samom sudu. Novim rešenjem, sudska vlast se vraća samim sudovima i sudijama. Takođe, ni predsednika budućeg Vrhovnog suda neće birati Narodna skupština nego Visoki savet sudstva, u kojem većinu, šest od 11 članova, čine same sudije. I ovo je jedna značajna novina i poboljšanje nezavisnosti sudske vlasti. Radi se u stvari o tome da se predsedniku Vrhovnog suda, ali i predsedniku svakog suda, više ne može prigovoriti da je on miljenik vlasti, a što za njega lično i njegov legitimitet, kako u široj javnosti, tako i kod njegovih kolega, uopšte nije beznačajno – ističu dr Miroslav Đorđević i dr Jovan Ćirić.

Do značajnih promena došlo je i kada je reč o položaju, sastavu i načinu izbora članova Visokog saveta sudstva. Do sada su u njegovom sastavu bili predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, kao članovi po položaju, i osam izbornih članova (šest sudija i dva istaknuta pravnika) koje bira Narodna skupština.

Budući sastav VSS činiće 11 članova: šest sudija koje biraju sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda. Sada u sastav VSS ne ulaze ni ministar pravde ni predsednik nadležnog skupštinskog odbora za pitanja pravosuđa. Od članova po položaju ostaje samo predsednik budućeg Vrhovnog suda.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 12.12.2022.
Naslov: Redakcija