ZAKON O POREZU NA DODATU VREDNOST: Donacije hrane bi trebalo da budu oslobođene PDV-a

Kompanijama je sada jeftinije da sačekaju da hrani istekne rok i da je unište bez plaćanja poreza, umesto da je doniraju dok je još dobra za upotrebu, poručuju iz Koalicije za dobročinstvo

Ministarstvo finansija je dobilo predlog članica Koalicije za dobročinstvo da se kroz novi Nacrt zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dodatu vrednost ukine PDV na donacije hrane pred istekom roka trajanja. Taj predlog je podržala i Privredna komora Srbije, navodi se u saopštenju PKS-a.

I ranije su pojedini veliki trgovinski lanci u Srbiji apelovali da bi navedenu oblast trebalo bolje urediti i standarde približiti evropskim državama.

Ukidanjem PDV-a na donaciju hrane u Srbiji, ona bi se povećala skoro 160 miliona dinara i iznosila bi gotovo 700 miliona dinara na godišnjem nivou. To bi obezbedilo oko 1,2 miliona dodatnih obroka godišnje u narodnim kuhinjama. Taj predlog podržava 88 odsto stanovnika Srbije prema istraživanju iz septembra i oktobra 2020. godine, saopštila je Koalicija za dobročinstvo.

Predlog je upućen na osnovu pozitivne evropske prakse i smernica Evropske unije. Dvadeset od 27 zemalja članica Unije ne naplaćuje navedeni porez na doniranu hranu. U prilog tom predlogu idu i podaci Agencije za hranu i poljoprivredu UN, koji ukazuju da su nusprodukti uništavanja hrane jedan od najvećih zagađivača vazduha, sa osam odsto učešća u ukupnoj emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na svetskom nivou. Od uvođenja pre 16 godina, PDV se naplaćuje i na donacije hrane. Prema podacima iz 2018. gotovo 500.000 ljudi u Srbiji nije u mogućnosti da zadovolji osnovne životne potrebe, među kojima je hrana, a naplata PDV-a na donacije hrane pružanje pomoći ovim ljudima čini težim.

"Ako uzmemo u obzir da gotovo pola miliona ljudi u Srbiji ne može da zadovolji osnovne životne potrebe i da je uništavanje hrane štetno za životnu sredinu, predlažemo da se PDV na donacije hrane ukine. Trenutno, kompanijama je jeftinije da sačekaju da hrani istekne rok i da je unište bez plaćanja PDV-a, umesto da je doniraju dok je hrana još dobra za upotrebu", poručuju iz Koalicije. Izmenom Zakona o PDV-u, stvorila bi se mogućnost da kompanije doniraju hranu vrednu više stotina hiljada evra za najugroženije stanovnike i direktno utiču na ispunjenje ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, na čije se sprovođenje obavezala i Srbija.

Nedavno je takođe iznet još jedan upozoravajući podatak o količini hrane koja završava na otpadu iz ugostiteljskog sektora u Srbiji.

– Ugostiteljski objekti u Srbiji naručuju oko 120.000 tona namirnica godišnje, od čega nastane oko 40.000 tona otpada. I to 25.000 "kuhinjskog" i još oko 15.000 onog koji gosti ostave "na tanjiru". Ukoliko bi pravilno planirali nabavku namirnica i veličinu porcija i pravilno odvajali biljni od životinjskog otpada i predavali ga operateru, ugostitelji ne bi ostvarili samo finansijske benefite. Bili bi prepoznati i kao društveno odgovorne kompanije, imajući u vidu da otpad koji završi na deponiji emituje opasne gasove sa efektom staklene bašte – istakao je Bojan Gligić, regionalni menadžer kompanije "Esotron". Kako je preneo Tanjug, na onlajn radionici "Kako tretirati otpad od hrane", koju je za predstavnike hotela, restorana i kafića organizovao NALED u saradnji sa tom kompanijom, još jednom je upućen poziv svim ugostiteljima da se priključe akciji prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane, sa ciljem sprečavanja emisije 750 tona ugljen-dioksida.

– Jedno od potencijalnih rešenja jeste uvođenje fiskalnih olakšica za doniranje jestive hrane dobrotvornim organizacijama. Hrana koja je nebezbedna za ljude bila bi iskorišćena za ishranu životinja, kompost, proizvodnju biogasa i energije. Paralelno, treba raditi i na izmeni sistema naplate odnošenja otpada i umesto po kvadratnom metru, plaćati po količini koja se predaje ovlašćenom operateru kako bi se podstaklo adekvatno zbrinjavanje – rekao je Slobodan Krstović, šef Jedinice za životnu sredinu u NALED-u, čiji je jedan od ciljeva koji zagovara, u okviru ovog projekta, da svi objekti koji pripremaju više od 50 obroka dnevno budu u obavezi da sav otpad od hrane dostave ovlašćenom operateru. Projekat se sprovodi u saradnji sa kompanijom Esotron i Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ) u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom koji finansira nemačko Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.

Izvor: Vebsajt Politika, I. Albunović i J. Antelj, 09.12.2020.
Naslov: Redakcija