PREDNACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: UVODE SE NOVINE POPUT ZABRANE FIZIčKOG KAżNJAVANJA DECE, UVOđENJE EUTANAZIJE, SUROGAT MATERINSTVA, SKLAPANJA ISTOPOLNIH BRAKOVA, IZJEDNAčAVANJE CRKVENOG I GRAđANSKOG BRAKA, UGOVOR O NASLEđIVANJU, ALIMENTACIONI FOND I DRUGE...

Oko dve hiljade pravnika u okviru Kopaoničke škole prirodnog prava, koja će trajati do 17. decembra 2015. godine, između ostalog, razmatraju Prednacrt Građanskog zakonika. Propis koji uređuje svojinske, imovinske, porodične odnose i nasleđivanje jedan je od najznačajnih propisa svake zemlje. Tekst Prednacrta Građanskog zakonika profesori prava pisali su skoro osam godina, a stručna javnost sada daje svoje mišljenje.

Ove godine pred učesnicima je Prednacrt Građanskog zakonika sa oko 3.000 odredaba koje uređuju svakodnevni život građana.

Član Komisije za izradu GZ, Miodrag Orlić, kaže da je reč o sređivanju društvenih odnosa, tako da građani znaju da su pravila pouzdanija, sigurnija, da se mogu više osloniti na njih. "Da dopru do njihovog razuma i svesti da sada imaju čista i jasna pravila", rekao je Orlić.

Javna rasprava o Prednacrtu Građanskog zakonika počela je u julu 2015. godine i planirana je da traje godinu dana, tokom kojih će Komisija za izradu Prednacrta GZ razmatrati sugestije stručne javnosti, obavljati redakciju teksta i pripremati konačan tekst budućeg GZ.

Predlog budućeg Građanskog zakonika ima 2.800 članova, kojima se uređuje oblast porodičnih odnosa, naslednog prava, svi oblici svojine i njene zaštite, kao i obligacioni odnosi. Međutim, ono što je zanimljivo jeste 480 alternativnih predloga koji će biti definisani nakon rasprave stručne javnosti. Ti predlozi dati su kako bi se ispitala spremnost društva i prava da prihvati novine, dok diskusija treba da pokaže opravdanost agrumenata za ili protiv određenih rešenja.

Među kontroverznim predlozima koji već mesecima "talasaju" srpsku javnost jesu i pitanje prava na eutanaziju, koje je Prednacrtom GZ predviđeno kao "pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, koji se može izuzetno ostvariti, ako se ispune propisani humani, psiho-socijalni i medicinski uslovi.". Takođe, zloupotreba prava na eutanaziju, radi pribavljanja neosnovane materijalne ili druge koristi, predstavljaće osnov za krivičnu odgovornost.

Komisija za izradu Prednacrta GZ smatra da će se zbog kompleksnosti ostvarivanja prava na eutanaziju, koje ima, pored pravnih i medicinske, psihološke i socijalne aspekte, tek posle održane javne rasprave izjasniti o alternativnom predlogu na osnovu argumenata stručnjaka iz različitih oblasti i profesionalnih delatnosti.

Građanski zakonik dotiče još jednu osetljivu temu, pitanje pravnog regulisanja istopolnih zajednica. Prema Prednacrtu, "brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca. Brak se zasniva na pravu žene i muškarca na potpunu i trajnu zajednicu. Brak se zaključuje na osnovu slobodnog pristanka budućih supružnika. Supružnici su ravnopravni u pravima i obavezama". Kao alternativa dato je da se druga rečenica iz ovog člana briše. Istopolne zajednice biće diskutovane tokom javne rasprave, a prava i obaveze njihovih članova mogu se urediti i posebnim zakonom, smatraju pisci Prednacrta GZ.

Prednacrt Građanskog zakonika bavi se i pitanjem fizičkim kažnjavanjem dece: "Roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima i kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo deteta i dužni su da dete štite od takvih postupaka drugih lica". Prema predlogu Građanskog zakonika, "roditelji su dužni da dete štite od zlostavljanja od strane drugih lica", a sud će procenjivati da li je u konkretnom slučaju bilo zlostavljanja deteta ili ne.

Javnoj raspravi biće ostavljeno i pitanje surogat materinstva, odnosno rađanje za drugog.

Kada je u pitanju nasledno pravo, pored postojećih osnova za nasleđivanje - zakonsko i testamentalno, Prednacrt GZ predviđa uvođenje novine a to je - ugovor o nasleđivanju, koji će moći da zaključe samo supružnici u korist dece.

Kada su u pitanju stvarno pravni odnosi koji se bave pitanjem svojine, državine, službenosti i sredstava obezbeđenja - hipoteke i možda zaloge, ideja članova Komisije je da se pravo svojine garantuje kao "univerzalno pravo".

To znači da vlasnik ima ista ovlašćenja na stvari bez obzira da li je u pitanju državna ili privatna svojina.

Isto važi i kada je u pitanju zaštita te svojine ukoliko dođe do uzurpiranja stvari u vlasništvu.

Tokom rasprave diskutovaće se rešenja koja se tiču hipoteke i strože forme za namirenja duga, odnosno prodaje nepokretnosti, a u cilju bolje zaštite dužnika.

Razmatraće se i pitanje građenja na tuđem zemljištvu, pravo na građenje ili, kako to predlažu članovi Komisije, "neimarsko pravo", zatim uređenje ručne zaloge kao stvarnog, a ne obligacionog prava i niz drugih pitanja kao što je etažna svojina.

Inače, Srbija je jedna od retkih zemalja koja nema Građanski zakonik, iako je bila četvrta država u Evropi koja ga je usvojila1844. Pre nje to su učinile samo Francuska, Austrija i Holandija. Taj zakonik je bio na snazi 102 godine, sve do 1946. godine, kada je ukinut odlukom FNRJ.