Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: Mnogi vlasnici privatnih nelegalizovanih kuća, smatraju da su ozakonjenjem oštećeni u odnosu na investitore. Iako propis predviđa brzo, lako i povoljno rešavanje pitanja legalizacije, u praksi postoje brojni problemi


U Srbiji je počelo popisivanje nelegalnih kuća i objekata, a njihovim vlasnicima i investitorima građevinski inspektori uručuju rešenja o rušenju. Gotovo 700.000 bespravnih vlasnika, koji su podneli zahteve za legalizaciju, nadležni pozivaju da se informišu o daljem postupku. Iako novi Zakono ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 - dalje: Zakon) predviđa brzo, lako i povoljno rešavanje pitanja legalizacije, u praksi ipak postoje brojni problemi.

U poslednjih tridesetak godina, duž Smederevskog puta, bez plana i reda, izgradilo se najveće divlje naselje u Srbiji – Kaluđerica. Od 15.000 kuća bez dozvole ih je čak 80 odsto. Od seoceta, postalo je mesto sa oko 40.000 stanovnika. Prepreka uknjižbi tih kuća do sada su uglavnom bili nerešeni vlasnički odnosi.

"Moj problem je nerešena ostavinska rasprava ljudi od kojih sam kupila plac. Neki nisu živi, neke ne mogu da nađem na adresi na kojoj se nalaze", kaže jedna od vlasnica kuća iz Kaluđerice, Mejra Dedić.

Upravo zbog toga što nadležni nisu odmah tražili da se zemljište prevede na novog vlasnika ostavinske rasprave traju decenijama. Mnogi vlasnici privatnih nelegalizovanih kuća smatraju da su ozakonjenjem oštećeni, u odnosu na, kako kažu, privilegovane investitore.

"Investitori koji rade stanove dobijaju od lokalne samouprave struju, vodu, grejanje i građevinsko zemljište i budu u istom košu kao mi koji smo sve sami doveli – asfalt, telefon, struju. Mislim da to nije u redu", smatra Marko Ninković.

Iako Zakon ispravlja neke nepravde, izgleda da uvodi i nove, i to prema običnim građanima, koji su sami uvodili infrastrukturu.

"Kod primene Zakona bi bilo vrlo važno da obični građani i oni koji su gradili za sebe budu zapravo ti koji će ga iskoristiti, a ne da Zakon iskoriste investitori koji su gradili silne kvadrate za tržište i zaradili na bespravnoj gradnji. Ako bi se desilo da Ustavni sud proglasi ovaj Zakon neustavnim, onda bi oni vešti, a to su po pravilu investitori, ozakonili svoje objekte", kaže narodna poslanica i arhitekta Branka Bošnjak.

Većina investitora ne plaća naknadu za uređenje građevinskog zemljišta. Gradski čelnici kažu da će se objekat ozakoniti tek po izmirenju dugova.

"Mislim da je prošlo vreme kad su investitori mislili da mogu da uplate samo 10 odsto i onda da varaju državu. Sada naprosto mora da se uplati sve što je obavezno, uostalom naknade su smanjene", kaže gradski menadžer Beograda, Goran Vesić.

Na ime naknade za uređenje zemljišta, Direkciji za građevinsko zemljište Grada Beograda oko 1.400 nesavesnih investitora duguje oko 28 milijardi dinara. Ali, ukoliko oni ne izmire dug, po Zakonu, to će morati da učine kupci stanova.

Izvor: RTS, Olivera Vukosavljević, 15.12.2015.
Naslov: Redakcija