ZAKONI O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA I NA DOBIT PRAVNIH LICA: Ministarstvo finansija je stava da preduzetnici paušalci treba da plaćaju porez na dobit po odbitku na prihode nerezidentnog pravnog lica. Stručna javnost je drugačijeg mišljenja
Iako paušalci nisu obveznici poreza na dobit po odbitku prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019, 153/2020 i 118/2021) i Zakonu o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 - usklađeni din. izn., 6/2021 - usklađeni din. izn., 44/2021, 118/2021, 132/2021 - usklađeni din. izn. i 10/2022 - usklađeni din. izn.), Ministarstvo finansija je svojim Mišljenjem od 20. aprila 2022. godine ipak iznelo stav da preduzetnici paušalci treba da plaćaju porez na dobit po odbitku na prihode nerezidentnog pravnog lica.
Poreska savetnica Gordana Aritonović objašnjava da se na osnovu Mišljenja ministarstva može zaključiti da su očigledno izveli pogrešan zaključak da su preduzetnici koji vode poslovne knjige i paušalci.
“Međutim, zakon je nedvosmislen po ovom pitanju i celokupna stručna javnost smatra da u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana paušalci i dalje ne treba da obračunavaju i plaćaju porez na dobit po odbitku”, ističe Aritonović.
Deo spornog Mišljenja Ministarstva finansija glasi:
“Saglasno navedenim zakonskim odredbama, preduzetnik paušalac (kao obveznik iz člana 32. Zakona koji je prema članu 43. Zakona dužan da vodi poslovne knjige) koji vodi poslovnu knjigu o ostvarenom prometu, kao rezidentni isplatilac prihoda pravnom licu koje nije poreski rezident Republike Srbije, obračunava i naplaćuje porez po odbitku na prihode koje po osnovu davanja u zakup pokretnih stvari ostvaruje to nerezidentno pravno lice (zakupodavac), u skladu sa članom 104. Zakona i članom 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica.”
Naime, prema Zakonu o porezu na dohodak građana postoji jasna podela na preduzetnike koji vode poslovne knjige i paušalno oporezovane preduzetnike.
“Nije bilo sporno da preduzetnici koji vode poslovne knjige treba da obračunavaju i plaćaju porez na dobit po odbitku, i to u skladu sa članom 104. Zakona o porezu na dohodak građana koji citiram u nastavku: “Preduzetnik koji vodi poslovne knjige obračunava i naplaćuje porez po odbitku na prihode koje ostvaruje pravno lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica”“, naglašava ona.
Ali, ono što može da proistekne kao problem za preduzetnike paušalce je da u toku kontrole Poreska uprava naredi plaćanje poreza po odbitku na osnovu Mišljenja Ministarstva finansija.
“Napominjem da su Mišljenja Ministarstva finansija obavezujuća za Poresku upravu, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019, 144/2020 i 96/2021), što dalje znači da u slučaju eventualne kontrole plaćanja poreza na dobit po odbitku kod preduzetnika paušalca Poreska uprava može da se pozove na Mišljenje ministarstva i naloži paušalcu plaćanje ovog poreza”, kaže Aritonović.
Ona dodaje da Mišljenje ipak ne može imati veću pravnu snagu od samog zakona, a navedeno je u kontradiktornosti sa zakonom, te izaziva veliku pravnu nesigurnost kod poreskih obveznika.
“Smatram da bi Ministarstvo finansija trebalo da u što skorijem roku donese novo ispravno Mišljenje, kako se poreski obveznici ne bi dovodili u zabludu i nesigurnost”, ističe Gordana Aritonović.
Porez na dobit po odbitku plaćaju rezidentna pravna lica koja plaćaju usluge nerezidentnim pravnim licima u skladu sa članom 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica. U ovom članu tačno je navedeno za koju vrstu usluge je potrebno obračunati i platiti porez na dobit po odbitku. Neke od usluga su, na primer, naknade od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine, zatim usluge u oblasti pravnog i poslovnog savetovanja i slično.
Porez na dobit po odbitku plaća se tako što se u roku od tri dana od dana isplate prihoda podnosi poreska prijava na obrascu PDPO/S u okviru koga se iskazuje osnovica za obračun poreza. Stopa poreza na dobit po odbitku iznosi 20 odsto.
“Kada pogledamo način obračuna i plaćanja poreza na dobit po odbitku potpuno je logično zašto paušalci nisu obveznici ovog poreza. Paušalci vode isključivo KPO knjigu, odnosno knjigu o ostvarenom prometu, nemaju obavezu praćenja niti evidentiranja troškova. Paušalci prate samo svoje prihode, ne i rashode”, zaključuje ona.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija