ODLUKA O DOPUNI ODLUKE O VISINI STOPE POREZA NA IMOVINU: Porez na imovinu u Beogradu, u 2023. godini, može biti uvećan najviše pet odsto u odnosu na ovu godinu
Od 1. januara 2023. godine Beograđani će plaćati veći porez na imovinu. Naime, odbornici Skupštine grada nedavno su usvojili Odluku o dopuni Odluke o visini stope poreza na imovinu ("Sl. list grada Beograda", br. 96/2022), kojom je propisano da porez fizičkih lica za sledeću godinu može biti uvećan najviše pet odsto u odnosu na obavezu iz ove godine.
U skladu sa skokom cena nekretnina dolazi i do povećanja poreza na imovinu, a sama visina obaveze zavisi od prosečne cene kvadrata, korisne površine nekretnine, starosti objekta i poreske stope.
Koliko će građani plaćati porez na teritoriji glavnog grada zavisi od zone i vrste nepokretnosti koju poseduju. Visina poreza na imovinu utvrđuje se na osnovu prosečne cene po kvadratnom metru odgovarajućih nepokretnosti u zoni, koju određuje grad.
Svojom poslednjom odlukom, objavljenom u Službenom listu Grada Beograda, utvrđene su nove prosečne cene nepokretnosti, koje se formiraju se na osnovu cena ostvarenih u prometu. Tako je Grad Beograd podeljen u 14 zona: ekstra zona poslovanja, ekstra zona stanovanja, zatim osam zona - od prve do osme, zona zaštite zelenila 1 i 2, zona ulaznih pravaca i zona specifičnih namena.
Primera radi, aktuelna prosečna cena kvadrata nekretnina za utvrđivanje poreza na imovinu za 2022. godinu u prvoj ekstra zoni stanovanja za stan iznosi 247.720 dinara, dok je za kuću taj iznos nešto manji - 232.110 dinara, a za garaže i pomoćne objekte 104.560 dinara. Cene su najniže u takozvanoj osmoj zoni, gde je prosečna cena kvadratnog metra stana 43.428 dinara, kuće 35.201, garaže i pomoćnih objekata 17.902 dinara.
Prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti po zonama na teritoriji Grada Beograda za utvrđivanje poreza na imovinu za 2023. godinu / Izvor: Službeni list Grada Beograda
Ekstra zona obuhvata delove Dedinja i Golf naselja, prva i druga zona stari deo Beograda, centar grada, ali i delove Čukarice, Novog Beograda i Zemuna, treća širi centar - Palilulu, Voždovac, Rakovicu, Čukaricu, udaljenije delove Novog Beograda, Zemuna i Surčin, dok četvrta i peta zona periferiju Palilule, Zvezdare, Voždovca, Rakovice, Čukarice, Novog Beograda, kao i centar Obrenovca, Lazarevca i Mladenovca.
U zoni šest, sedam i osam uglavnom se nalaze rubni delovi grada i sela u okviru opštine Palilula, Zemun (Ugrinovci), Voždovac (Rakovica selo, Pinosavu i Beli potok), Čukarica (Umka, Velika Moštanica, Sremčica i Rušanj), kao i obrenovačka, lazerevačka i mladenovačka sela. Tu su i Surčin, Barajevo, Grocka i Sopot.
Poreski savetnik Đerđ Pap objašnjava da se porez na imovinu utvrđuje na osnovu tržišne vrednosti nekretnine u datoj, odnosno prethodnoj godini. Odluku o zonama propisuje lokalna samouprava i ona mora da se donese do 30. novembra za sledeću godinu.
“Tržišna vrednost se množi sa brojem kvadrata nekretnine i na to se obračunava porez. Povećanje od pet odsto vrednosti sigurno nije realni odraz stvarnih tržišnih vrednosti nepokretnosti u ovoj godini, jer svi znamo koliko su cene rasle”, ističe Pap.
On ne poriče da postoji problem sa određivanjem zona, jer, primera radi, postoje i nekretnine koje su jako stare, a pripadaju najskupljim zonama. Ipak, kaže da je propis takav da se ne vodi računa o individualizaciji vrednosti pojedinačnih objekata.
“Menjanje ovih propisa zahtevalo bi ogroman rad i formiranje službi procenitelja koje će pogledati svaku nekretninu za koju vlasnik misli da ne pripada vrednosti koju je utvrdila lokalna samouprava. Jednostavno, takav je propis i činjenično je stanje da, primera radi, neka kućica koja je izgrađena pre 100 godina ima istu vrednost kao i velelepne vile koje se grade na nekoj lokaciji”, napominje Pap.
On podseća da na visinu poreza utiče i to što obveznik stanuje u nekretnini čiji je vlasnik. Ukoliko je njegovo prebivalište prijavljeno na toj adresi porez na imovinu umanjuje se za 50 odsto, a najviše 20.000 dinara.
Porez na imovinu plaća se kvartalno, i to u roku od 45 dana od dana početka tromesečja, tako da rate dospevaju oko 15. u mesecu u februaru, maju, avgustu i novembru. Kada je reč o zastarelosti ovog poreza, Pap kaže da je zakon definisao ovu mogućnost.
“Rok zastareva za pet godina, po isteku godine u kojoj je trebalo da bude utvrđen. Znači, porez utvrđen u 2022. zastareva u roku od pet godina, odnosno 31. decembra 2027. godine. Međutim, postoji takozvani prekid roka zastarelosti. Svakom radnjom Poreske uprave, tipa opomenom za plaćanje poreza ili bilo kojom drugom radnjom, taj rok se prekida i ponovo počinje da teče. Takođe, postoji i takozvani apsolutni rok zastarelosti, koji je deset godina od isteka godine kada je poresku obavezu trebalo naplatiti”, zaključuje Pap.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija