OBRAZLOŽENJE PREDLOGA IZMENA I DOPUNA ZAKONA O STEČAJU: Izmenama zakona propisan je iznos do koga se može odrediti visina predujma, a stečajnim sudijama se daju smernice u okviru kojih mogu u svakom konkretnom slučaju, a u zavisnosti od imovine i veličine stečajnog dužnika, odrediti predujam
Poboljšan je položaj poverioca, koji će moći direktno da biraju stečajnog upravnika i da se svakog trenutka informišu o stanju stečajnog dužnika. Definisani su jasni kriterijumi na osnovu kojih se određuje visina predujma. Sve ovo je učinjeno, kroz promenu propisa o stečaju, sa namerom da se poboljša poslovni ambijent i pospeši domaća privreda, što treba da rezultira boljim plasmanom Srbije na sledećoj Duing biznis listi.
Stara boljka srpske privrede - predugo trajanje stečajnih postupaka (koji u proseku traju do dve godine, ali nije neobično da se razvuku i do 15 godina), nedefinisani troškovi stečajnog postupka i ostale pojedinosti zbog kojih se poverioci nerado odlučuju na pokretanje stečaja - smestila je Srbiju na 49. mesto u kategoriji stečaja na listi Svetske banke. I to, uprkos tome što se gotovo svake godine propis, koji reguliše ovu oblast, unapređuje i poboljšava. Doduše, prema Duing biznis listi kvalitet stečajnog zakona je relativno visoko rangiran. Ipak, indikatori, koji ukazuju na kvalitet sprovođenja zakona, i dalje nisu na željenom nivou zbog problema u primeni.
Nedovoljna transparentnost podataka i razmena informacija između stečajnog upravnika i poverilaca pokazali su se u praksi kao poseban problem, pa je Izmenama zakona o stečaju dodatno propisano pravo poveriocima da od stečajnog upravnika blagovremeno dobiju sve informacije, koje se odnose na stečajnog dužnika, tok stečajnog postupka i na imovinu i upravljanje imovinom stečajnog dužnika.
"Na ovaj način svakom stečajnom poveriocu je, bez obzira na visinu njegovog potraživanja, pružena mogućnost da se u svakom trenutku informiše o finansijskom stanju stečajnog dužnika”, navedeno je u obrazloženju izmenama zakona.
Novina je i da će poverioci moći da učestvuju u izboru stečajnih upravnika. Svaki poverilac će uz predlog za pokretanje stečajnog postupka moći da podnese i predlog za imenovanje stečajnog upravnika. Preko svog organa - skupštine poverilaca, moći će ubuduće da daju saglasnost na imenovanje stečajnog upravnika, kog je predložio stečajni sudija i istovremeno imaju pravo na učešće u izboru novog stečajnog upravnika.
"Trenutno, prema postojećem zakonskom rešenju poverioci preko odbora poverioca posredno utiču na izbor stečajnog upravnika na prvom poverilačkom ročištu, kao i kasnije tokom stečajnog postupka, ukoliko je za taj predlog glasalo tri četvrtine članova odbora poverilaca. Međutim, time se ne obezbeđuje učešće svih poverilaca u izboru stečajnih upravnika preko svog organa skupštine poverilaca, a što je prepoznato u praksi kao nemogućnost svih poverilaca da učestvuju u izboru stečajnog upravnika, budući da je cilj stečaja najpovoljnije kolektivno namirenje svih poverilaca", obrazlažu predlagači razloge za izmenu zakona.
U postojećem propisu nisu utvrđeni kriterijumi za određivanje visine predujma, a što utiče na neodređenost troškova postupka stečaja i destimuliše poverioce na pokretanje stečajnog postupka. Prema važećim odredbama visinu predujma određuje stečajni sudija na osnovu diskrecione ocene, koji, međutim, nema jasne smernice na osnovu kojih će odrediti visinu predujma u svakom konkretnom slučaju.
Izmenama zakona propisan je iznos do koga se može odrediti visina predujma, a stečajnim sudijama se daju smernice u okviru kojih mogu u svakom konkretnom slučaju, a u zavisnosti od imovine i veličine stečajnog dužnika, odrediti predujam.
Stečajni zakoni su više puta reformisani u poslednjih četrnaest godina. Prva reforma sprovedena je usvajanjem Zakona o stečajnom postupku 2004, a zatim su reforme nastavljene donošenjem Zakona o stečaju 2009. Time su u praksi omogućeni bankrotstvo i reorganizacija.
Potom je 2014. usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, a najznačajnije novine odnosile su se na obezbeđivanje dodatne transparentnosti u vođenju stečajnog postupka, uređenju položaja i aktivnijoj ulozi poverilaca u stečajnom postupku, uređenju statusa založnih poverilaca, smanjenju troškova pokretanja stečajnog postupka, kao i poboljšanju odredbi, koje uređuju sadržinu plana reorganizacije. Zakon je ponovo izmenjen 2017. dodatnim poboljšanjem položaja svih učesnika u stečajnom postupku, posebno razlučnih i založnih poverilaca, uz skraćenje dužine trajanja prosečnog perioda namirenja. Zakon o stečaju je menjan i 2018. kada je rešeno pitanje efikasnijeg i sigurnijeg namirenja potraživanja poverilaca po osnovu posebne vrste ugovora - ugovora o finansijskom obezbeđenju i drugih finansijskih ugovora koji su uređeni Zakonom o finansijskom obezbeđenju.
Izvor: Izvod iz vesti sa vebsajta Politike, 15.11.2018.Naslov: Redakcija