PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLICIJI: Predviđeno je da će tamno plave uniforme nositi policijski službenici čime će se napraviti jasna vizuelna distinkcija u odnosu na zaposlene u drugim državnim organima, javnim preduzećima i pravnim i fizičkim licima na koja se primenjuju odredbe propisa o privatnom obezbeđenju

Donošenjem novog Zakona o policiji ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016 - dalje: Zakon) u pravni sistem uveden je niz novina koje su značajno doprinele poboljšanju kvaliteta u obavljanju policijskih i drugih poslova u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Međutim, imajući u vidu nove institute koji su uvedeni po prvi put u pravni sistem, javila se potreba za određenim intervencijama, kojima bi se otklonili određeni nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni važećeg Zakona, preciziranjem pojedinih odredaba i poboljšanjem postojećih rešenja u Zakonu.

Na osnovu sveobuhvatne analize i rezultata primene važećeg zakona koji je usvojen 2016. godine, pristupilo se usavršavanju i poboljšanju postojećih rešenja u smislu njihove efikasne primene, kako bi Ministarstvo unutrašnjih poslova kao državni organ u zaštiti sistema bezbednosti u najširem smislu te reči, te obezbeđivanja sigurnog ambijenta za život u lokalnoj zajednici, dalo najveći doprinos.

Najznačajnije izmene i dopune u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji odnose se na preciziranje definicije "Policije", kao i na ekskluzivno pravo na korišćenje ove reči u svom nazivu za Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane, čime se stvara veća pravna sigurnost kod građana i sprečava mogućnost da isti dođu u zabludu prilikom ostvarivanja svojih prava ili tokom izvršavanja svojih dužnosti. Upotreba reči "Policija" u nazivu službi koje ne obavljaju poslove bezbednosti i zaštite prava i sloboda građana, u smislu policijskih poslova, nije odgovarajuća i ne doprinosi subjektivnom osećaju višeg stepena bezbednosti kod građana, nije u dovoljnoj meri opravdana i uzrokuje, pored slične pojave u okviru još nekih institucija u Republici Srbiji, nerazumevanje i, kao krajnju pojavu, dovođenje u zabludu građana usled pogrešnih očekivanja u pogledu zaštite njihove bezbednosti i bezbednosti njihove imovine. Jasna razlika u nazivu kao i izgledu uniforme pripadnika različitih službi povećala bi poverenje građana u institucije i doprinela postizanju višeg stepena bezbednosti u društvu, što je Predlogom zakona takođe obuhvaćeno. U tom smislu predviđeno je da će tamno plave uniforme nositi policijski službenici čime će se napraviti jasna vizuelna distinkcija u odnosu na zaposlene u drugim državnim organima, javnim preduzećima i pravnim i fizičkim licima na koja se primenjuju odredbe propisa o privatnom obezbeđenju.

Takođe su precizirani poslovi koje obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova kroz dopunu njegove nadležnosti, čime se doprinosi transparentnosti i boljem uvidu javnosti u pojedine poslove koji se obavljaju. Na isti način i iz istih razloga precizirani su i policijski poslovi. Poslovi policijske uprave dopunjeni su odredbom o obezbeđivanju hitnog i redovnog informisanja i izveštavanja Direkcije policije o pojavama i događajima na svom području, kako bi se unapredila koordinacija svih službi i kako bi reakcija na određenu nepoželjnu bezbednosnu pojavu bila na najadekvatniji način otklonjena.

Zakonom se reguliše i Platforma za bezbednu elektronsku komunikaciju, razmenu podataka i informacija između državnih organa i institucija kako bi se sprečili najteži oblici organizovanog kriminala i drugih oblika teškog kriminala, a koja će značajno unaprediti rad Policije, ali i saradnju sa drugim državnim organima, posebnim organizacionim jedinicama državnih organa i institucijama.

Naročita pažnja posvećena je oblikovanju odredbi kojima se uređuje vršenje bezbednosnih provera.

Najznačajnija novina jeste utvrđivanje činjenica koje predstavljaju bezbednosnu smetnju za prijem u radni odnos u Ministarstvo unutrašnjih poslova, prijem na stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje za potrebe Policije, odnosno drugo pravo kada je propisano posebnim zakonom. Po prvi put definisana je njena sadržina.

Predlagač očekuje da će se preciziranjem odredaba o vršenju bezbednosnih provera, u redovima zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova prevashodno naći samo ona lica koja svojim navikama, sklonostima i ponašanjem u prethodnom periodu ukazuju da će biti dostojna za rad u Ministarstvu. Ove odredbe podići će svest i o potrebi poštovanja zakona.

Kompletno je preciziran način vršenja bezbednosnih provera, propisano je za koga i kada mogu da se vrše, kao i odredbe po kojima saglasnost za njihovo vršenje nije potrebna i to u restriktivnom broju slučajeva kada javni interes i opšte dobro to nalažu. Iako odredbe Zakona o policiji obrađuju ovu materiju, ona će još detaljnije biti formulisana novim Zakonom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova.

Preciziraju se odredbe o obavezi pripravnosti i dostupnosti policijskih službenika, u cilju zaštite njihovih prava.

Odredbe o karijernom razvoju policijskih službenika adekvatnije su formulisane, sadržina im je precizirana u cilju stvaranja uslova za njihovu potpunu primenu. Iako se utvrđeni činovi i zvanja ne menjaju, stepeni obrazovanja potrebni za njihovo sticanje, preciziraju se, radi usaglašavanja sa odredbama Zakona o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 88/2017).

Precizirane su odredbe Zakona koje se odnose na poslove i delatnosti koje zaposleni ne može da obavlja van radnog vremena u Ministarstvu. Naime, navodi se šta se podrazumeva pod poslovima i delatnostima koji su nespojivi sa poslovima zaposlenih u Ministarstvu - tzv. nespojivi poslovi, propisani su i uslovi pod kojima se ostali "spojivi" poslovi i delatnosti mogu obavljati van radnog vremena u Ministarstvu. Predviđeno je da zaposleni u Ministarstvu ne mogu obavljati poslove i delatnosti koji mogu izazvati sukob interesa ili uticati na nepristrasnost u radu.

Usled specifičnosti posla kao i postojanja određenih radnih mesta na kojima je neophodno obezbediti konstantno prisustvo zaposlenih radi obavljanja najsloženijih i poslova najvišeg bezbednosnog rizika ograničava se pravo na štrajk dopunom postojećih odredaba. Uređeno je da ministar može odrediti radna mesta i organizacione celine na kojima nema uslova da se obezbedi minimum procesa rada i na taj način onemogućava se mogućnost ovih celina da stupe u štrajk ako za tim postoji viši interes.

Policija je specifična služba, policijski službenici obavljaju visoko rizične poslove, tako da se uzima u obzir kvalitet izvršenja zadataka u zaštiti bezbednosti građana i imovine, ali i očuvanje radne sposobnosti pripadnika Ministarstva, u tom smislu i odredbama kojima se uređuje pravo na staž osiguranja u uvećanom trajanju, precizirane su i jasno je utvrđeno koje kategorije zaposlenih mogu izuzetno od primene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014), ostvariti pravo na starosnu penziju pre ispunjenja opštih uslova za sticanje starosne penzije. Naime postoji određeni broj policijskih službenika koji su 15 i više godina staža proveli na posebno složenim, specifičnim odnosno operativnim poslovima koji zahtevaju posebnu obučenost i psihofizičku spremnost. Za ove kategorije policijskih službenika koji su tokom svog radnog angažovanja u Ministarstvu dali izuzetan doprinos i koji su obavljali poslove koji se nakon navršenja određenih godina života ne mogu obavljati na način i po standardima zahtevanim za tu profesionalnu delatnost i čime se policijski službenik tokom izvršavanja navedenih poslova dovodi u neposrednu životnu i zdravstvenu opasnost, data je mogućnost penzionisanja.

Posebni slučajevi prestanka radnog odnosa, preformulisani su usled postojanja potrebe preciziranja momenta prestanka radnog odnosa i to nakon što nastupi određeni uslov odnosno slučaj.

Detaljnije se uređuje i postupak prestanka radnog odnosa, sa pravom na invalidsku penziju, gde se utvrđuje ko je nadležan za postupanje po žalbi na prvostepeno rešenje komisije pri Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva.

S obzirom da važeći Zakon o policiji u određenim delovima prilikom uređivanja prava i obaveza, nije obuhvatio sve zaposlene već samo policijske službenike, određena prava koja su važećim zakonom bila rezervisana samo za policijske službenike ovim izmenama i dopunama biće ustanovljena za sve zaposlene u Ministarstvu što će biti od značaja nakon jasne podele zaposlenih na policijske službenike, državne službenike i nameštenike.

Kao značajan novitet predlagač ističe i psihološku zaštitu i psihološku podršku zaposlenima kroz stručno savetodavni rad koji će doprineti očuvanju, zaštiti i unapređenju psihičkog zdravlja zaposlenih i prevazilaženju i suočavanju sa teškoćama u radu.

Naknada troškova zaposlenih za dolazak i odlazak sa rada, preformulisana je i usklađena sa opštim propisima o radu.

 Značajno su unapređene i precizirane preventivne aktivnosti Sektora unutrašnje kontrole. Novi instrumenti uvedeni u pravni sistem važećim Zakonom o policiji sada su razrađeni i njihova primena će obezbediti podatke za dalju analizu i predlaganje mera za iskorenjivanje korupcije u Ministarstvu.

Naročito se preciziraju odredbe kojima je obrazovan Fond za solidarnu pomoć za policijske službenike kojim se još više naglašava socijalna uloga i socijalna podrška koje Ministarstva pruža svojim zaposlenima. Važno je napomenuti da novim rešenjima prava zaposlenih ni u kom delu nisu umanjena, već su stvoreni uslovi za njihovo efikasnije ostvarivanje. Korisnici solidarne pomoći su zaposleni i njihovi članovi uže porodice, s tim da se korišćenje ovog prava više ne uslovljava životom u zajedničkom domaćinstvu osim u slučaju kada se radi o članu uže porodice zaposlenog poginulog prilikom i u vezi vršenja službene dužnosti i to za: zakupninu na ime stanarine, ukoliko nema rešeno stambeno pitanje ili za otplatu duga po stambenom kreditu i za izdržavanje ukoliko nema drugih sredstava za život i nije sposoban za rad. U ovom slučaju se članovima uže porodice smatraju bračni drug, vanbračni drug, deca, usvojilac, usvojenik pod uslovom da su živeli u zajedničkom domaćinstvu. Nadležnost, postupak, načela, uslovi, merila i visina solidarne pomoći bliže će se urediti pravilnikom koji donosi ministar uz prethodnu saglasnost Vlade. Predviđeno je da se sredstva koja se dodeljuju u vidu solidarne pomoći mogu dodeliti kao fiksni novčani iznos ili novčani iznos koji odgovara stvarnim troškovima. Predviđeno je da se aktom ministra obrazuje Komisija, koju čine predstavnici Ministarstva i reprezentativnih sindikata, koji odlučuju o pojedinačnim zahtevima korisnika Fonda, čime se utiče i na jačanje poverenja radnika Ministarstva u njihovog poslodavca.