Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

USTAV RS: Održan završni okrugli sto u vezi izmena Ustava. Sledi rad na izradi predloga ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa, da bi se potom u novom krugu konsultacija ti amandmani u potpunosti definisali


Šesti okrugli sto u vezi izmena Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) koji se odnosi na pravosuđe sa temom "Izbor i mandat nosilaca pravosudnih funkcija", održan je 15. novembra 2017. godine u Beogradu, a sa njega ponovo su izostali predstavnici strukovnih udruženja i civilnih organizacija. Ovaj okrugli sto je i poslednji u ovoj fazi javne debate.

Pomoćnik ministra za evropske integracije Ksenija Milenković rekla je da nakon završetka ove faze javne debate sledi rad na izradi predloga ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa, da bi se potom u novom krugu konsultacija ti amandmani u potpunosti definisali.

- Istovremeno se kontinuirano obavljaju konsultacije sa Venecijanskom komisijom i svi amandmani će biti dostavljeni toj komisiji na mišljenje - istakla je Milenković i dodala da je Ministarstvo pravde učinilo sve da postoji najšira rasprava o promenama najvišeg pravnog akta u oblasti pravosuđa.

Pomoćnik ministra pravde i šef pregovaračke grupe za Poglavlje 23 Čedomir Backović istakao je da je pre izrade predloga ustavnih amandmana bilo bitno saslušati sva mišljenja i pored toga što su pojedina udruženja i organizacije poručivale da je bespotrebno raspravljati o pojedinim temama, a poziv ministarstva za dostavljanje pismenih predloga nazivale trivijalizacijom ovog procesa.

On je dodao da je od velikog značaja i tema o kojoj se na ovom okruglom stolu diskutovalo - "Izbor i mandat nosilaca pravosudnih funkcija", budući da zemlje EU poznaju različite modele za izbor na pravosudne funkcije.

Sanja Atanacković Opačić iz Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije rekla je da proces konsultacija o promenama Ustava u oblasti pravosuđa traje već 6 meseci i da je mišljenja da su ta kancelarija i Ministarstvo pravde uspeli da obezbede inkluzivan, transparentan i sveobuhvatan proces.

Ona je dodala da joj je žao što su neka udruženja i organizacije napustile taj proces i da se nada da će se stvoriti uslovi da se one ponovo uključe.

Ministarstvo pravde je ponovo podsetilo da su na dosadašnjim okruglim stolovima zainteresovani mogli da raspravljaju o stručnosti nosilaca pravosudnih funkcija, nadležnostima VSS i DVT, izvorima prava, izboru i sastavu saveta, izboru i mandatu nosilaca pravosudnih funkcija, te da nisu tačni navodi određenih predstavnika strukovnih i nevladinih organizacija da se na okruglim stolovima nisu razmatrala moguća rešenja izmena Ustava u oblasti pravosuđa u cilju jačanja nezavisnosti i nepristrasnosti sudske grane vlasti.

S druge strane, Nenad Stefanović, iz Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, rekao je da je to udruženje zajedno sa ostalim strukovnim udruženjima napustilo javnu raspravu o ustavnim promenama u Ministarstvu pravde zato što nije bilo govora o temama o kojima bi trebalo da bude reči.

- Osnovni zahtev Venecijanske komisije je isključiti politiku iz izbora sudija i tužilaca, i smatramo da je to osnovni motiv što smo ušli u taj postupak izmene Ustava u oblasti pravosuđa. Nema mesta ni Parlamentu, ni Vladi Srbije, u postupku izbora sudija i tužilaca - rekao je Stefanović.

Prema njegovim rečima, strukovna udruženja se boje premeštanja političkog uticaja kroz izmene Ustava.

- Ključno je da mi smatramo da se sada traži model relokacije političkog uticaja. Do sada su to bili Vlada i Parlament a sada se pokušava da se kroz smanjenje broja sudija i tužilaca u postojećim sastavima Vrhovnog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca izvrši premeštanje uticaja na izbor sudija i tužilaca - rekao je Stefanović.

Kako je ukazao, jedan od zahteva tužilaca, kao i Evropske unije, jeste da se, kada se radi o promenama Ustava, uticaj politike svede na minimum.

- Mi smo upravo zbog toga napustili javnu debatu kada je Ministarstvo pravde kandidovalo teme kao što su Pravosudna akademija, stručnost nosilaca pravosudnih funkcija, ujednačavanje sudske prakse i na taj način izbegavalo sustinsku raspravu o promenama Ustava - rekao je Stefanović.

On je podsetio da je poslednjih put kada se radilo o pitanju stručnosti usledio krah sa reizborom sudija koji je naneo višemilionsku štetu koju su platili građani Srbije, a istakao je i da su maliciozne tvrdnje predstavnika Ministarstva pravde da sudije i tužioci žele da "budu društva sa ograničenom odgovornošću".

Strukovna udruženja i nevladine organizacije koje se bave pravosuđem spremne su da se vrate za pregovarački sto kada dobiju Nacrt izmena Ustava i kada Ministarstvo organizuje javnu debatu u vezi teksta nacrta Ustava. Direktor YUCOM-a Milan Antonijević rekao je da su konsultacije koje organizuje Ministarstvo pravde napuštene jer učesnici nemaju jasan odgovor kako Vlada vidi izmenu Ustava.

- To je nešto što smo očekivali od trenutka kada smo kao deo građanskog društva podneli svoje predloge i očekujemo komentar već više meseci i jasan papir kako Vlada vidi izmenu Ustava - rekao je Antonijević, napominjući da to nije bitno samo njima već i građanima.

Građani, kako je rekao, moraju da znaju kako izgleda Nacrt izmene Ustava u kom delu se on menja, da li će zaista garantovati nezavisnost pravosuđa i da li će otvarati i neka druga pitanja o kojima se danas i u stručnoj javnosti i delovima građanskog društva razgovara, ne samo o pravosuđu već i o drugim pitanjima na koja je ranije ukazano da nisu dobro urađena.

Konsultativni proces u vezi izmena Ustava započet je 19. maja ove godine raspisivanjem javnog poziva organizacijama civilnog društva za dostavljanje predloga i sugestija za identifikovanje ustavnih odredbi koje treba promeniti, a tiču se pravosuđa.

Prvo su na okruglom stolu u Nišu 13. oktobra predstavnici Udruženja tužilaca Srbije napustili dalje učestvovanje u javnoj raspravi, a nakon toga su im se pridružili i Društvo sudija Srbije, Centar za pravosudna istraživanja, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika, Komitet pravnika za ljudska prava - Yucom, Beogradski centar za ljudska prava.

Izvor: Vebsajt Blic, B. B., 15.11.2017.
Naslov: Redakcija