Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O SISTEMU PLATA ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU: POPIS SVIH RADNIH MESTA U JAVNOM SEKTORU, NJIHOVO VREDNOVANJE I DODELJIVANJE ISTE OSNOVNE PLATE ZA SVAKO RADNO MESTO ISTE VREDNOSTI. RADNA MESTA RAZVRSTANA SU U PLATNE GRUPE I PLATNE RAZREDE čIJA SE VREDNOST IZRAżAVA KOEFICIJENTOM, KLASIFIKACIJA RADNIH MESTA U JAVNOM SEKTORU KROZ UVOđENJE KATALOGA


Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kao ovlašćeni predlagač, izradilo je Nacrt zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru (u daljem tekstu: Nacrt zakona) i sprovelo javnu raspravu kako bi prikupilo komentare i sugestije ciljnih grupa i drugih zainteresovanih strana.

Nacrt zakona najpre definiše pojam javnog sektora i obuhvata državne organi, organe autonomne pokrajine, organe jedinica lokalne samouprave, druge organe i organizacije koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave osim javnih preduzeća i privrednih društava, javne agencije, organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama, javne službe koje se finasiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja.

Nacrt zakona, pod zaposlenima u javnom sektoru, podrazumeva sledeće kategorije:

- državne službenike i nameštenike u državnim organima;

- policijske službenike i lica u radnom odnosu u drugim organima na koje se primenjujupropisi o policijskim službenicima;

- službenike i nameštenike u organima autonomne pokrajine i jedinici lokalne samouprave;

- lica u radnom odnosu u drugim organima i organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave a na koje se primenjuju propisi o državnim službenicima, odnosno propisi o radnim odnosima u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave u skladu sa zakonom;

- lica u radnom odnosu u javnim agencijama i organizacijama na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama;

- lica u radnom odnosu u javnim službama koje se finasiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno iz doprinosa zaobavezno socijalno osiguranje;

- lica u radnom odnosu u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja;

- lica u radnom odnosu u drugim organima i organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, osim u Vojsci Srbije i javnim preduzećima i privrednim društvima.

Zaposlenima, u smislu Nacrta zakona, ne smatraju se lica koja imaju položaj funkcionera, u skladu sa posebnim propisima. Nacrtom zakona je, zatim, uređeno pravo na platu, pričemu je predviđeno da zaposleni ostvaruju pravo na platu, naknadu plate, dodatke na platu, naknadu troškova i druga primanja u skladu sa zakonom. Utvrđeni su i elementi od kojih se sastoji plata, i to osnovna plata i dodaci na platu, pri čemu se pod platom smatra plata kojasadrži na mesečnom nivou utvrđene poreze i doprinose koji se plaćaju iz plate.

Osnovna plata se određuje množenjem osnovice za obračun i isplatu plata (u daljem tekstu: osnovica) sa koeficijentom. Osnovica je jedna i jedinstvena i utvrđuje se za svaku budžetsku godinu Zakonom o budžetu Republike Srbije. Izuzetno, jedna i jedinstvena osnovica za obračun I isplatu plata službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, utvrđuje se budžetom autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave u skladu sa masom sredstava opredeljenom za obračun i isplatu plata u okviru budžeta autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, pri čemu osnovica za obračun i isplatu plata službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave ne može biti veća od osnovice koja se uređuje Zakonom o budžetu Republike Srbije.

Kada je koeficijent u pitanju, predviđeno je da se visina koeficijentaodređuje prema platnom razredu u koje je razvrstano radno mesto, odnosno zvanje, pri čemuraspon koeficijenta prvog i poslednjeg platnog razreda iznosi 1:7,50. Predviđeno je da sekoeficijenti platnih razreda utvrđuju aktom Vlade.

Nacrtom zakona je predviđeno da će radna mesta zaposlenih u javnom sektoru, odnosno zvanja u kojima se obavljaju poslovi radnog mesta, bliži sadržaj (šifra, naziv, zahtevana stručna sprema, odnosno obrazovanje, znanja i radno iskustvo potrebno za obavljanje poslova i zadataka radnog mesta, odnosno sticanje zvanja i opšti/tipični opis poslova i zadataka radnog mesta), način njihovog organizovanja, način uvođenja i brisanja ili izmene elemenataradnih mesta, odnosno zvanja i njihovo razvrstavanje u grupe i podgrupe biti utvrđeni aktom Vlade (u daljem tekstu: Katalog).

Radna mesta, odnosno zvanja u Katalogu su u Nacrtu zakona podeljena na sledeće kategorije:

1) radna mesta/zvanja u državnim, organima autonomne pokrajine i organima jedinicalokalne samouprave;

2) radna mesta u zdravstvu;

3) radna mesta u socijalnoj zaštiti;

4) radna mesta u prosveti;

5) radna mesta u kulturi;

6) radna mesta u sportu;

7) generička radna mesta (pod kojima se podrazumevaju radna mesta na kojima seobavljaju stručni, administrativni i tehnički poslovi u javnom sektoru, koji su, po svojoj prirodi, istovrsni i koji služe za podršku u izvršavanju poslova osnovne delatnosti, odnosno poslova kojima se obezbeđuje izvršavanje utvrđenih nadležnosti i delokruga ili delatnosti u javnom sektoru i koja se pojavljuju u svim oblicima organizovanja poslova u javnom sektoru).

U ovom delu Nacrta zakona predviđen je izuzetak koji se odnosi na radna mesta, odnosno zvanja zaposlenih u organima u čijem su delokrugu bezbedonosni i obaveštajni poslovi, a koji će biti utvrđeni aktima o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta tih organa, osim ako zakonom nije drugačije određeno. Takođe, predviđeno je da će radna mesta, odnosno zvanja policijskih službenika biti utvrđena aktom Vlade u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj policijskih službenika.

Kada su platni razredi u pitanju, predviđeno je da se sva radna mesta, odnosno zvanja razvrstavaju se u 60 platnih razreda čija se vrednost izražava koeficijentim. Platni razred, po pravilu, izražava zahteve za obavljanja poslova radnog mesta. Platni razred koji ostvaruje zaposleni može da izražava i uspešnost i kvalitet obavljanja poslova radnog mesta kao i druga znanja i sposobnosti zaposlenog, ako je to propisano posebnim zakonom.

Nacrtom zakona uređeno je i razvrstavanje radnih mesta u platne razrede I kriterijumi za vrednovanje poslova. Razvrstavanje radnih mesta u platne razrede vrši se polazeći od kriterijuma za vrednovanje poslova koji se obavljaju na odgovarajućem radnom mestu. Razvrstavanje radnih mesta u platne razrede državnih službenika, službenika u organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i zaposlenih na koje se primenjuju propisi o državnim služenicima, odnosno o radnim odnosima u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave, vrši se prema zvanjima polazeći od kriterijuma zavrednovanje poslova koji se obavljaju u odgovarajućem zvanju.

Kriterijumi za vrednovanje poslova su:

- složenost poslova (obuhvata složenost zadataka, postupaka i metoda rada, potreban stepen kreativnosti i znanja prilikom izvršavanja zadataka, odnosno donošenja odluka, kao i u primeni i razvoju novih metoda rada),

- kompetentnost (podrazumeva stepen stečenog formalnog obrazovanja, nivo znanja i veština, kao i stečeno radno iskustvo),

- odgovornost (podrazumeva nivo uticaja odluka na obavljanja poslova i zadataka I ostvarivanja ciljeva organizacije, kao i obim resursa organizacije kojima se upravlja),

- autonomija u radu (podrazumeva stepen samostalnosti u radu, odnosno mera u kojoj se posaovrši po usmerenjima, uputstvima i nadzorom rukovodioca) i

- poslovna komunikacija (podrazumeva nivo internih i eksternih kontakata i nivo značaja rezultata ostvarene komunikacije za rad organizacije).

Poslovi iste ili slične složenosti, za čije obavljanje se zahteva ista ili slična kompetentnost, čije obavljanje podrazumeva približno jednak nivo odgovornosti i čije obavljanje podrazumeva približno isti nivo autonomije u radu i poslovne komunikacije razvrstavaju se u isti platni razred.

Izuzetno, kriterijum za vrednovanje mogu biti i uslovi rada, odnosno okolnosti pod kojima se posao stalno ili pretežnim delom radnog vremena obavlja, kao što su postojanje posebnog rizika u određenim delatnostima, odnosnona radnim mestima, rad u smenama, rad nedeljem, rad na terenu i drugi posebni uslovi rada. Predviđeno je da će se razvrstavanje radnih mesta u platne razrede vršiti u skladu sa metodologijom o primeni kriterijuma i merila za razvrstavanje radnih mesta u javnom sektoru (u daljem tekstu: Metodologija), koju aktom utvrđuje Vlada.

Kada su dodaci na osnovnu platu u pitanju, predviđeno je da zaposleni ostvaruje pravo na dodatak na osnovnu platu u skladu sa rešenjima predviđenim Nacrtom zakona, i to za:

1) rad noću (dodatak za svaki sat rada noću iznosi 26% vrednosti radnog sata osnovne plate zaposlenog);

2) rad na dan praznika koji nije radni dan (dodatak za svaki sat rada na dan praznika koji nije radni dan iznosi 110% vrednosti radnog sata osnovne plate zaposlenog);

3) prekovremeni rad (rad duži od punog radnog vremena mesečno se preračunava u slobodne sate, koje zaposleni mora da iskoristi u toku naredna tri meseca, a zaposlenom kome zbog prirode poslova radnog mesta ne bude omogućeno da u toku naredna tri meseca iskoristi slobodne sate, za svaki sat prekovremenog rada isplatiće se vrednost radnog sata osnovne plate zaposlenog uvećano za 26%);

4) dežurstvo (zaposleni koji u skladu sa zakonom obavlja poslove svog radnog mesta za vreme dežurstva ima pravo na dodatak na platu u skladu sa posebnim zakonom);

5) pripravnost (dodatak za svaki sat pripravnosti iznosi 10% vrednosti radnog sata osnovne plate zaposlenog).

Zaposleni može da ostvari dodatak na platu po osnovu vrednovanja rezultata rada ako je to propisano posebnim zakonom i ako vrednovanje rezultata rada nije izraženo kroz platni razred zaposlenog. Pored navedenih dodataka, zaposleni u javnom sektoru može da ostvari pravo i na drugi dodatak na platu u skladu sa posebnim zakonom, ako takav dodatak opravdavaju specifični uslovi rada ili druge okolnosti koje nisu uzete u obzir pri vrednovanju radnih mesta zaposlenih.

Kada je međusobni odnos dodataka u pitanju, Nacrt zakona predviđa da, ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova za dodatak na osnovnu platu, procenat dodatka ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova za dodatak, pri čemu će međusobni odnos dodataka biti uređen posebnim zakonom.

Uređeno je i ograničenje prava na dodatak, a ono se odnosi na zaposlene na rukovodećim radnim mestima i radnim mestima čiji je opis utvrđen u Katalogu, a koji uključuje odgovornost vezanu za rukovođenje organom, organizacijom ili drugim organizacionim oblikom u javnom sektoru, kao i na državne službenike, odnosno službenike na položaju koji nemaju pravo na dodatak na osnovnu platu.

Nacrtom zakona uređena je i naknada plate. Naime, zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini osnovne plate za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradan dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa, osim ako se odaziva na poziv državnog organa u svojstvu veštaka ili drugog lica koje učestvuje postupku za čije učešće u postupku prima naknadu po posebnom propisu. Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade plate u slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa, od organa načiji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drukčije određeno.

Nacrtom zakona je uređena i naknada plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad. Naime, zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana (privremena sprečenost za rad), i to:

1) u visni 65% osnovne plate, pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost zarad, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada;

2) u visini 100% osnovne plate, pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sapropisima o radu, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću.

Kada je naknada plate neraspoređenom zaposlenom u pitanju, zaposleni koji je neraspoređen u skladu sa zakonom, ima pravo na naknadu plate koja iznosi 65% osnovne plate za mesec koji prethodi mesecu u kome je ostao neraspoređen. Takođe, zaposleni koji je u skladu sa zakonom udaljen sa rada ima pravo na naknadu plate u skladu sa opštim propisima o radu, dok zaposleni ima pravo na naknadu plate dok je na porodiljskom odsustvu, odsustvu sa rada radi nege deteta ili drugog lica, kao i odsustvu sa rada zavreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite na radu, odnosno prekida rada do koga je došlo bez krivice zaposlenog, kao i u drugim slučajevima utvrđenim prema posebnim propisima.

Nacrtom zakona uređeno je i pravo na naknadu troškova. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada (u daljem tekstu: naknada za prevoz), za vreme koje je proveo na službenom putu u zemlji ili inostranstvu, zasmeštaj i ishranu dok radi i boravi na terenu i na naknadu troškova koji su izazvani privremenim ili trajnim premeštajem u drugo mesto rada. Promena mesta stanovanja zaposlenog nakon zasnivanja radnog odnosa, ne može da utiče na uvećanje naknade za prevoz, osim ako promena mesta stanovanja nije posledica nastala premeštajem, odnosno raspoređivanjem zaposlenog na zahtev poslodavca zbog potrebe službe, odnosno organizacije rada.

Kada su otpremnine u pitanju, Nacrtom zakona je predviđeno da zaposleni kome prestane radni odnos zbog toga što je utvrđen za višak zaposlenih ili zbog proteka roka u kojem je bio neraspoređen u skladu sa zakonom, ima pravo na otpremninu. Zaposleni imapravo na otpremninu pri odlasku u penziju. Nacrtom zakona je predviđeno da će biti donet poseban zakon o naknadi troškova, otpremnini i drugim primanjima, kojim će se urediti njihova visina i način na koji se ostvaruju, kao i pravo na druge naknade troškova koji proizilaze iz specifičnosti radnopravnog položaja zaposlenog i druga primanja u skladu sa opštim propisima o radu.

Nacrtom zakona uređeno je i pravo na platu i naknadu troškova za vreme rada u inostranstvu, tako što zaposleni ima pravo na platu, naknadu plate, naknadu troškova i druga primanja za vreme rada u inostranstvu na koji je upućen od strane poslodavca, u skladu sa zakonom. Takođe, predviđeno je i da zaposleni koji pored poslova svog radnog mesta učestvuje u radu komisija, odbora, saveta i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru, može da ostvari naknadu za rad, u skladu sa posebnim zakonom.

Kada su rokovi za donošenje podzakonskih akata u pitanju, Katalog i Metodologija će biti doneti u roku od 90 dana od dana početka primene rešenja predloženih Nacrtom zakona, dok će akt kojim se utvrđuju koeficijenti biti donet u roku od 6 meseci od dana početka primene predloženih rešenja.

Deo Nacrta zakona detaljno uređuje obavezu usklađivanja koeficijenata u propisima kojima se uređuje visina plate sa Nacrtom zakona. Naime, u cilju postizanja uporedivosti plata u javnom sektoru, visina koeficijenata za obračun i isplatu plata koji su utvrđeni posebnim propisima, izmeniće se u roku od 90 dana od početka primene predloženih rešenja primenom jedinstvene osnovice za obračun i isplatu plate utvrđene predloženim rešenjima.

 Izmena koeficijenta izvršiće se tako da iznos plate zaposlenog nakon izmene visine koeficijenta odgovora iznosu plate na koju je zaposleni imao pravo do izmene koeficijenta. Jedinstvena osnovica za zaposlene kojima osnovicu utvrđuje Vlada - u skladu sa propisima koji su važili na dan stupanja na snagu rešenja predloženih Nacrtom zakona, odnosno propis o budžetu, u 2016. godini iznosi 17.101, 29 dinara i primenjuje se počev od stupanja na snagu propisa kojima je utvrđena visina koeficijenata.

Do usaglašavanja propisa, na obračun I isplatu plata zaposlenih primenjuju se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu rešenja predloženih Nacrtom zakona. Danom stupanja na snagu usaglašenih propisa, prestaje da se primenjuje osnovica za obračun i isplatu plate koja je utvrđena aktom Vlade, odnosno propisom o budžetu za 2016. godinu. Izuzetno od navedenog, zaposleni koji na dan stupanja na snagu predloženih rešenja ostvaruju pravo na platu, odnosno zaradu u skladu sa aktima donetim na osnovu opštih propisa o radu, nastavljaju da primenjuju navedene akte dodonošenja zakona kojima se uređuje visina njihove plate u skladu sa odredbama predloženim u ovom Nacrtu zakona.

Nacrtom zakona uređeno je i pitanje usaglašavanja posebnih zakona. Naime, predloženo je da će se u roku od jedne godine od dana početka primene predloženih rešenja doneti zakon kojim se uređuju plate i druga primanja zaposlenih u javnim službama i zakon kojim se uređuju plate i druga primanja zaposlenih u državnim organima i organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u skladu sa predloženim odredbama.

U okviru navedenog roka, predviđeno je da se usklade rešenja predložena u Nacrtu zakona, zakoni kojima se uređuju plate i druga primanja policijskih službenika, zaposlenih u organima u čijem su delokrugu bezbednosni i obaveštajni poslovi, zaposlenih u javnim agencijama i drugim organima i organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Do donošenja navedenih zakona, na obračun i isplatu plata navedenih zaposlenih, primenjuju se posebni propisi kojima se uređuju njihove plate i druga primanja.

Nacrtom zakona predviđeno je da predložena rešenja stupe na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sl. glasniku RS", a primenjuje se počev od 1. januara 2016. godine, s tim što će se odredbe člana koji uređuje utvrđivanje osnovice primenjivati počev od donošenja Zakona o budžetu za 2017. godinu.

Izvor: Redakcija, 15.11.2015.