Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O USLUGAMA - TEKST PROPISA


NACRT ZAKONA O USLUGAMA

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1

Ovim zakonom uređuju se pravo na poslovno nastanjivanje i sloboda prekograničnog pružanja usluga, uz garancije visokog stepena bezbednosti i kvaliteta usluga, uspostavljanje Jedinstvene elektronske kontaktne tačke, prava korisnika usluga, administrativna saradnja s državama Evropskog ekonomskog prostora (EEP), nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, i druga pitanja od značaja za pravo na poslovno nastanjivanje i slobodu prekograničnog pružanja usluga.

Značenje pojedinih izraza

Član 2

Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) poslovno nastanjivanje je stvarno obavljanje uslužne privredne delatnosti, bez vremenskog ograničenja i putem stalne infrastrukture;

2) sedište je mesto iz koga se stvarno upravlja privrednom delatnošću pružaoca usluge;

3) država sedišta je država u kojoj se nalazi sedište pružaoca usluga, što može da bude Republika Srbija ili država EEP;

4) država EEP je država članica Evropskog ekonomskog prostora;

5) pružanje usluga je samostalna uslužna privredna delatnost koja se po pravilu obavlja uz naknadu;

6) pružanje mešovite usluge sastoji se od najmanje dve različite samostalne uslužne privredne delatnosti, koje pružalac usluga obavlja samostalno, odnosno koje zajedno obavljaju dva ili više pružalaca usluga;

7) pružalac usluge je državljanin Republike Srbije ili države EEP, odnosno pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji ili državi EEP, koje pruža ili nudi pružanje usluge;

8) korisnik usluge je državljanin Republike Srbije ili države EEP, odnosno pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji ili državi EEP, koje koristi ili ima nameru da koristi uslugu, u bilo koje svrhe;

9) prekogranično pružanje usluge je pružanje usluge u Republici Srbiji ili u državi EEP, kada pružalac usluge nije državljanin države u kojoj se usluga pruža niti je poslovno nastanjen na njenoj teritoriji;

10) prekogranično korišćenje usluge je korišćenje usluge u Republici Srbiji ili u državi EEP, kada pružalac usluge nije državljanin države u kojoj se usluga koristi niti je poslovno nastanjen na njenoj teritoriji;

11) organ javne vlasti je državni organ, organ državne uprave, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, lice kojem je povereno javno ovlašćenje, profesionalno ili strukovno udruženje ili organizacija, koji uređuje ili nadzire pružanje ili korišćenje usluga odnosno sprovodi postupak za dobijanje saglasnosti;

12) postupak za dobijanje saglasnosti je postupak pred organom javne vlasti u kojem se pružaocu odnosno korisniku usluge izdaje dozvola, odobrenje ili drugi pravni akt neophodan za obavljanje usluge odnosno za njeno korišćenje, uključujući dozvole, odobrenja i druge pravne akte kojima je uslovljena registracija ili dobijanje saglasnosti za obavljanje određene uslužne delatnosti;

13) uslov za dobijanje saglasnosti je svaki uslov za pružanje ili korišćenje usluge, koji proizlazi iz zakona, podzakonskog opšteg akta Republike Srbije, opšteg akta autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, opšteg akta organizacije kojoj su poverena javna ovlašćenja, opšteg akta profesionalnog ili strukovnog udruženja ili organizacije, ali ne i uslov koji proizlazi iz kolektivnog ugovora;

14) javni interes je opšti društveni interes, uključujući: javni poredak, javnu bezbednost, javnu zaštitu, javno zdravlje, očuvanje finansijske ravnoteže sistema socijalne zaštite, zaštitu potrošača, korisnika usluga i radnika, poštovanje načela savesnosti i poštenja u poslovnim odnosima, sprečavanje prevarnog postupanja, zaštitu životne sredine i zdravlja životinja, zaštitu intelektualne svojine, očuvanje istorijske i kulturne baštine, ciljeve socijalne i kulturne politike;

15) regulisana profesija je profesionalna delatnost za čije obavljanje se zakonom ili drugim opštim aktom zahteva posedovanje određenih profesionalnih ili stručnih kvalifikacija, kao što su formalno obrazovanje, stručno osposobljavanje ili radno iskustvo nakon završetka formalnog obrazovanja, posebno ako je korišćenje profesionalnim zvanjem uslovljeno posedovanjem ovih kvalifikacija, a obavljanje delatnosti članstvom u profesionalnom ili strukovnom udruženju ili organizaciji;

16) poslovna komunikacija je svako davanje informacija u cilju promovisanja robe, usluga ili poslovnog ugleda pravnog ili fizičkog lica koje se bavi privrednom delatnošću ili regulisanom profesijom, s izuzetkom:

a) davanja informacija koje omogućavaju neposredan pristup delatnosti ovog lica, kao što su informacije o njegovoj elektronskoj adresi ili adresi elektronske pošte, i

b) davanja nezavisno prikupljenih informacija o robi, uslugama ili poslovnom ugledu ovog lica, naročito kada se to čini bez naknade;

17) usluga od opšteg ekonomskog interesa je usluga čiji kvalitet, uslove pružanja ili cenu uređuje, nadzire ili kontroliše organ javne vlasti, u cilju zaštite javnog interesa, po pravilu zbog velike vrednosti početnih ulaganja, ograničenosti resursa za njeno pružanje, održivog razvoja, društvene solidarnosti i ujednačenog regionalnog razvoja;

18) IMI sistem je informacioni sistem za administrativnu saradnju i elektronsku razmenu podataka između nadležnih organa država EEP u oblastima kao što su usluge, elektronska trgovina, profesionalne kvalifikacije, prava pacijenata u prekograničnoj zdravstvenoj zaštiti, i drugo.

Primena zakona

Član 3

Ovaj zakon primenjuje se na usluge koje državljani Republike Srbije ili države EEP odnosno pravna lica sa sedištem u Republici Srbiji ili državi EEP pružaju na teritoriji Republike Srbije, kao i na usluge koje državljani Republike Srbije odnosno pravna lica sa sedištem u Republici Srbiji pružaju na teritoriji država EEP.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na:

1)    način na koji su definisane i uređene usluge od opšteg ekonomskog interesa, niti na liberalizaciju pružanja tih usluga;

2)    promenu vlasništva kapitala i imovine pravnih lica koja pružaju usluge poslujući društvenim i javnim kapitalom;

3)    ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava;

4)    pravo na pregovaranje o zaključenju i zaključenje kolektivnog ugovora i prava iz kolektivnih ugovora;

5)    način na koji su uređeni radni odnosi, bezbednost i zdravlje na radu, socijalna zaštita, oporezivanje;

6)    oblast krivičnog prava;

7)    određivanje merodavnog prava;

8)    mere kojima se y obrazovanju, kulturi i javnom obaveštavanju podstiče uvažavanje etničkih, verskih, kulturnih i jezičkih razlika;

9)    zabranu zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu i državnu pomoć.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na:

1)    usluge od opšteg interesa koje se finansiraju iz javnih prihoda;

2)    finansijske usluge;

3)    usluge elektronskih komunikacija, te elektronske komunikacione mreže i pripadajuća sredstva;

4)    usluge u oblasti saobraćaja, uključujući vazdušni, železnički i drumski saobraćaj, javni gradski prevoz i taksi, prevoz sanitetskim vozilom i vozilom hitne medicinske pomoći, te aerodromske i lučke službe;

5)    usluge privremenog zapošljavanja;

6)    poslove zdravstvene zaštite koji obuhvataju sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju, a obavlja ih zdravstveni radnik u zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi;

7)    audiovizuelne usluge, uključujući televizijsko i radijsko emitovanje i bioskopske projekcije;

8)    priređivanje igara na sreću;

9)    usluge privatnog obezbeđenja;

10) usluge socijalne zaštite, koje pružaju ustanove socijalne zaštite i drugi subjekti u socijalnoj zaštiti u skladu sa zakonom, kao i delatnost udruženja osnovanih radi ostvarivanja humanitarnih ciljeva;

11) vršenje prenetih ili poverenih javnih ovlašćenja, uključujući javnobeležničku delatnost i poslove izvršitelja.

Odnos prema drugim zakonima

Član 4

Propisi kojima se uređuju pravo na poslovno nastanjivanje i sloboda prekograničnog pružanja usluga usklađuju se s ovim zakonom.

Odredba stava 1 ovog člana ne odnosi se na zakone kojima se domaće pravo usaglašava s propisima Evropske unije o: upućenim radnicima u uslužnim delatnostima; audiovizuelnim uslugama; priznavanju stručnih kvalifikacija; ili primeni propisa o socijalnom osiguranju na radnike, samozaposlena lica i njihove porodice.

Dokazivanje ispunjenosti uslova za dobijanje saglasnosti

Član 5

Kada se u postupku za dobijanje saglasnosti od pružaoca usluga zahteva da određenom ispravom odnosno dokumentom dokaže ispunjenost uslova za dobijanje saglasnosti, organ javne vlasti dužan je da prihvati svaku ispravu odnosno dokument iz države EEP koji služe u iste svrhe odnosno iz kojih jasno proizlazi da je dati uslov ispunjen.

Organ javne vlasti ne može da zahteva od pružaoca usluge da dostavi original, overenu kopiju ili overeni prevod isprave odnosno dokumenta iz stava 1 ovog člana, osim kada za to postoji javni interes.

Organ javne vlasti može da zahteva od pružaoca usluge da dostavi neovereni prevod isprave odnosno dokumenta iz stava 1 ovog člana na jezik koji je u službenoj upotrebi u Republici Srbiji.

Odredbe ovog člana se ne primenjuju na: dokazivanje ispunjenosti uslova za priznavanje stranih stručnih kvalifikacija, dokazivanje ispunjenosti uslova za učešće u postupku javne nabavke, dokazivanje ispunjenosti zakonom propisanih uslova za upis u privredni registar.

II JEDINSTVENA ELEKTRONSKA KONTAKTNA TAČKA

Uspostavljanje Jedinstvene elektronske kontaktne tačke

Član 6

Jedinstvena elektronska kontaktna tačka (u daljem tekstu: JEKT) je državni elektronski servis na srpskom i engleskom jeziku, putem kojeg organi javne vlasti Republike Srbije razmenjuju informacije među sobom i s nadležnim organima država EEP, a sva zainteresovana lica mogu besplatno da se obaveste o uslovima i postupcima za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje odnosno za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga u Republici Srbiji i državama EEP.

Ministarstvo nadležno za poslove državne uprave koji se odnose na funkcionisanje tržišta i promet usluga (u daljem teksty: nadležno ministarstvo) obrazuje organizacionu jedinicu u svome sastavu koja uspostavlja JEKT i njime upravlja.

Nadležno ministarstvo se stara da JEKT bude ažuran, pregledan, jasan i jednostavan za korišćenje. Organi javne vlasti su dužni da nadležnom ministarstvu blagovremeno dostave potpune podatke iz svog delokruga koji su od značaja za ažurnost JEKT-a.

Nadležno ministarstvo i organi javne vlasti staraju se da sva zainteresovana lica mogu elektronskim putem preko JEKT-a pouzdano i lako da pribave sve obrasce i dokumenta te da preduzmu sve radnje u cilju ispunjavanja uslova odnosno sprovođenja postupka za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje odnosno dobijanje saglasnosti za pružanje usluga u Republici Srbiji.

Odredba stava 4 ovog člana ne odnosi se na uslove čija se ispunjenost mora neposredno proveriti pregledom prostorija ili opreme za pružanje usluga ili procenom sposobnosti ili ličnog integriteta pružaoca usluga ili odgovornih lica ako je pružalac usluge pravno lice.

Postupak prikupljanja i razmene podataka između organa javne vlasti i nadležnog ministarstva preko JEKT-a uređuje vlada posebnim propisom.

Dužnost obaveštavanja

Član 7

Nadležno ministarstvo je dužno da pružaocima i korisnicima usluga omogući da preko JEKT-a lako pristupe tačnim i potpunim informacijama o:

1)    uslovima koje pružaoci usluga moraju da ispune u Republici Srbiji, a naročito o uslovima i postupcima za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje i prekogranično pružanje usluga;

2)    organima javne vlasti koji obavljaju poslove od značaja za funkcionisanje tržišta i promet usluga, njihovim nadležnostima te načinu na koji pružalac odnosno korisnik usluge stupa u neposredan kontakt s njima;

3)    načinu i uslovima za upis odnosno ostvarivanje uvida u javne registre i baze podataka o uslugama i pružaocima usluga;

4)    pravnim sredstvima i postupcima za ostvarivanje i zaštitu prava pružalaca odnosno korisnika usluga;

5)    organizacijama i udruženjima koja pružaju praktičnu pomoć pružaocima odnosno korisnicima usluga te načinu na koji pružalac odnosno korisnik usluge stupa u neposredan kontakt s njima.

Nadležno ministarstvo i organi javne vlasti staraju se da pružaoci i korisnici usluga preko JEKT-a na vlastiti upit mogu da se obaveste kod nadležnog organa javne vlasti o ustaljenom tumačenju i primeni propisa od značaja za poslovno nastanjivanje odnosno pružanje usluga, te da dobiju jednostavna opšta uputstva za postupanje u skladu s tim propisima.

Organ javne vlasti je dužan da pruži opšte informacije o ustaljenom tumačenju i primeni odgovarajućih propisa, a ne pravne savete u pojedinačnim slučajevima.

Organ javne vlasti je dužan da najkasnije u roku od petnaest dana od prijema upita pružaocu odnosno korisniku usluga preko JEKT-a dostavi obaveštenje odnosno uputstvo iz stava 1 i stava 2 ovog člana, uključujući obaveštenje o tome da je upit bez osnova ili pogrešno formulisan.

III PRAVO PRUŽALACA USLUGA NA POSLOVNO NASTANJIVANJE

Pravo na poslovno nastanjivanje

Član 8

Pružaoci usluga imaju pravo na poslovno nastanjivanje u Republici Srbiji.

Obavljanje uslužne privredne delatnosti može se usloviti dobijanjem saglasnosti u postupku pred organom javne vlasti samo iz razloga zaštite javnog interesa i uz poštovanje principa srazmernosti i nediskriminacije.

Postupak za dobijanje saglasnosti uređuje se i vodi u skladu s principima zakonitosti, zaštite prava građana i zaštite javnog interesa, efikasnosti i ekonomičnosti, pravilnog i potpunog utvrđivanja odlučnih činjenica, dvostepenosti u rešavanju, pravnosnažnosti i pružanja pomoći stranci.

Uslovi za dobijanje saglasnosti

Član 9

Uslovi za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga sprečavaju samovoljno postupanje organa javne vlasti pred kojim se vodi postupak; propisuju se u cilju zaštite javnog interesa i u skladu s principima srazmernosti, nediskriminacije, javnosti i transparentnosti; te moraju da budu opšti, objektivni, unapred objavljeni, lako dostupni, jasni i jednoznačni.

U postupku za dobijanje saglasnosti ne može se zahtevati da pružalac usluge ponovo ispuni uslove iz stava 1, ako je već jednom ispunio iste ili po svrsi bitno slične uslove u Republici Srbiji ili u državi EEP. Prethodna ispunjenost uslova dokazuje se u skladu s odredbama člana 5 ovog zakona.

Uslov za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga ne sme da bude diskriminatoran u pogledu stvarnog ili registrovanog sedišta odnosno državljanstva ili prebivališta pružaoca usluge, njegovih osnivača, članova ili zaposlenih.

Od pružaoca usluge ne može da se zahteva da ima registrovano ili stvarno sedište odnosno da bude član profesionalnog ili strukovnog udruženja ili organizacije samo u jednoj državi EEP; da mu primarno sedište bude u Republici Srbiji; niti da je ranije obavljao odnosno bio registrovan za obavljanje predmetne uslužne delatnosti u Republici Srbiji.

Davanje saglasnosti ne može da se uslovi ni:

1)    postojanjem reciprociteta s državom EEP u kojoj pružalac usluge ima sedište odnosno čiji je državljanin;

2)    ekonomskom opravdanošću davanja saglasnosti u konkretnom slučaju;

3)    zaključivanjem ugovora o osiguranju od profesionalne odgovornosti s domaćim osiguravačem;

4)    pribavljanjem garancije kod domaće banke.

U postupku za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga ne može se tražiti mišljenje profesionalnog ili strukovnog udruženja čiji su članovi stvarni ili potencijalni konkurenti pružaoca usluge.

Važenje saglasnosti za pružanje usluga

Član 10

Saglasnost za pružanje usluga izdaje se bez prostornih i vremenskih ograničenja.

Saglasnost iz stava 1 ovog člana uključuje i mogućnost osnivanja zavisnih društava i obrazovanja ogranaka.

Pružalac usluge je dužan da u roku od sedam dana obavesti JEKT o osnivanju zavisnog društva u ciljy obavljanja uslužne delatnosti za koju je dobio saglasnost, kao i o tome da više ne ispunjava neki od uslova za dobijanje saglasnosti.

Prostorno važenje saglasnosti za pružanje usluga može se zakonom ograničiti ako to nalaže javni interes.

Vremensko važenje saglasnosti za pružanje usluga može se zakonom ograničiti u sledećim slučajevima:

1)    kada je neophodna redovna provera ispunjenosti uslova za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga, a kontinuirana ispunjenost tih uslova garantuje pružaocu usluga da će mu saglasnost biti obnovljena;

2)    kada javni interes nalaže da se ograniči broj ovlašćenih pružalaca određene usluge, prema odredbama člana 11 ovog zakona;

3)    kada javni interes nalaže da važenje saglasnosti bude vremenski ograničeno.

Ne smatra se da je saglasnost za pružanje usluga vremenski ograničena ako se može obnoviti besplatno i bez ponovne provere ispunjenosti uslova.

Ne smatra se da je saglasnost za pružanje usluga vremenski ograničena ako je propisan rok u kojem je pružalac usluga dužan da počne da obavlja uslužnu delatnost pošto je dobio saglasnost.

Javni poziv

Član 11

Kada ograničenost prirodnih resursa ili tehničkih kapaciteta za obavljanje određene uslužne delatnosti nalaže da broj ovlašćenih pružalaca bude ograničen, saglasnost za pružanje usluge dobija se u postupku po javnom pozivu.

Saglasnost za pružanje usluge koja je dobijena u postupku po javnom pozivu ograničena je vremenski i ne može se obnoviti bez sprovođenja postupka iz stava 1 ovog člana. Učesnici u postupku po javnom pozivu su ravnopravni, a saglasnost koju su ranije imali ne može im se računati kao prednost.

Prilikom utvrđivanja opštih kriterijuma za davanje saglasnosti na osnovu javnog poziva organ javne vlasti vodi računa o javnom interesu.

Ministar nadležan za poslove državne uprave koji se odnose na predmetnu uslužnu delatnost donosi pravilnik kojim se propisuju pravila postupka po javnom pozivu iz stava 1 ovog člana.

Opštenje s organima javne vlasti i rok za odlučivanje

Član 12

Za prijem podnesaka u postupku za dobijanje saglasnosti nadležni su organ javne vlasti pred kojim se vodi postupak i nadležno ministarstvo preko JEKT-a. Nadležno ministarstvo je dužno da zahtev za dobijanje saglasnosti i ostale podneske koje je primilo preko JEKT-a prosledi organu javne vlasti bez odlaganja a najkasnije sledećeg radnog dana.

Primalac je dužan da podnosiocu bez odlaganja potvrdi prijem podneska. Nadležno ministarstvo je dužno da potvrdi i da je podnesak koji je primljen preko JEKT-a prosleđen nadležnom organu javne vlasti.

Zajedno s potvrdom da je primio zahtev za dobijanje saglasnosti, organ javne vlasti odnosno nadležno ministarstvo preko JEKT-a dužno je da podnosioca zahteva obavesti o:

1)    roku za odlučivanje po tom zahtevu,

2)    pravnim lekovima na koje podnosilac zahteva ima pravo,

3)    pravnim posledicama propuštanja organa javne vlasti da o zahtevu odluči u roku.

Ako podnesak ima formalni nedostatak koji sprečava da se po njemu postupi ili je nerazumljiv ili nepotpun, organ javne vlasti odnosno nadležno ministarstvo preko JEKT-a učiniće sve što treba da se nedostaci otklone.

Odluka o zahtevu za dobijanje saglasnosti bez odlaganja se dostavlja podnosiocu zahteva, bez obzira na to da li je zahtev podnet neposredno organu javne vlasti ili nadležnom ministarstvu preko JEKT-a.

Organ javne vlasti je dužan da u roku od 30 dana od dana prijema odluči o urednom zahtevu za dobijanje saglasnosti. U složenim slučajevima organ javne vlasti može da produži ovaj rok, i to samo jednom i najviše za 30 dana. Odluka o produženju roka za odlučivanje proizvodi pravno dejstvo ako je dostavljena podnosiocu zahteva pre nego što je istekao rok koji se produžava.

Ako organ javne vlasti propusti rok za odlučivanje, smatra se da je zahtev za dobijanje saglasnosti usvojen u celini. Suprotno se može propisati samo zakonom, kada to nalaže javni interes.

IV SLOBODA PREKOGRANIČNOG PRUŽANJA USLUGA

Princip slobodnog prekograničnog pružanja usluga

Član 13

Prekogranično pružanje usluga je slobodno.

Prekogranično pružanje usluge može se zakonom ograničiti samo ako je to neophodno za zaštitu javnog poretka, javne bezbednosti, javnog zdravlja ili životne sredine od stvarne i ozbiljne opasnosti.

Ograničenje iz stava 2 ovog člana propisuje se i tumači u skladu s principima:

1)    nediskriminacije po osnovu države sedišta odnosno državljanstva pružaoca ili korisnika usluge;

2)    srazmernosti ciljevima radi kojih je propisano.

Izričita zabrana određenih ograničenja slobode prekograničnog pružanja usluga

Član 14

Prekogranično pružanje usluga ne može se usloviti:

1)    poslovnim nastanjivanjem na teritoriji Republike Srbije;

2)    dobijanjem saglasnosti od organa javne vlasti, upisom u privredni registar ili članstvom u profesionalnom ili strukovnom udruženju ili organizaciji u Republici Srbiji, osim kada je to predviđeno propisom kojim se domaće pravo usaglašava s pravom Evropske unije;

3)    posedovanjem isprave na osnovu koje se utvrđuje identitet, koju izdaje organ javne vlasti u Republici Srbiji.

Pružaocu usluge koji nema sedište u Republici Srbiji ne može se zabraniti da uspostavi odnosno koristi infrastrukturu potrebnu za obavljanje predmetne uslužne delatnosti.

Posebni uslovi u pogledu opreme i potrošnog materijala za obavljanje uslužne delatnosti propisuju se samo ako su neophodni za zaštitu javnog zdravlja odnosno za sprovođenje ili unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu.

Prekogranično pružanje usluga na teritoriji Republike Srbije ne može se otežavati odnosno onemogućavati merama ili propisima koji podstiču korisnike usluga da usluge pribavljaju od pružalaca usluga sa sedištem na teritoriji Republike Srbije.

Prekogranično obavljanje uslužnih delatnosti samozaposlenih fizičkih lica ne može se usloviti zasnivanjem radnog odnosa. Sloboda prekograničnog pružanja usluga samozaposlenih lica ne može se narušavati propisima koji ograničavaju njihovu ugovornu sposobnost.

Izuzeci od načelne zabrane ograničenja slobode prekograničnog pružanja usluga

Član 15

Odredbe članova 13 i 14 ovog zakona ne primenjuju se na:

1) uslugu koja je posebnim zakonom određena kao usluga od opšteg ekonomskog interesa, pod uslovom da je tim zakonom jasno i precizno određen predmet date usluge (predmet obaveze pružaoca usluge prema njenom korisniku), kao i javni interes za njeno obavljanje, naročito u delatnostima poštanskih usluga, snabdevanja električnom energijom, gasom i vodom, odvodnjavanja i tretmana otpada,

2) obavljanje poslova izvršitelja;

3) ulazak i boravak državljana trećih država na teritoriji Republike Srbije;

4) autorska i srodna prava;

5) zakonsku javnobeležničku formu određenih pravnih poslova i izjava;

6) registraciju vozila koja su predmet lizinga odnosno dugoročnog zakupa po osnovu ugovora zaključenog izvan Republike Srbije;

7) merodavno pravo za ugovorne i vanugovorne obaveze;

8) pitanja uređena zakonima kojima se domaće pravo usaglašava s posebnim propisima Evropske unije o:

(1)  upućivanju radnika u uslužnim delatnostima;

(2)  zaštiti podataka o ličnosti;

(3)  socijalnom osiguranju radnika, samozaposlenih lica i njihovih porodica;

(4)  slobodi obavljanja advokatske delatnosti;

(5)  posebnim administrativnim uslovima za slobodno kretanje lica;

(6)  slobodi prekograničnog bavljenja regulisanim profesijama, uključujući slučajeve kada je domaćim propisima, u skladu s pravom Evropske unije, predviđeno da predmetnu uslužnu delatnost, zbog njene prirode, obavljaju samo lica koja ispunjavaju uslove za bavljenje odgovarajućom regulisanom profesijom;

(7)  nadzoru i kontroli transporta otpada;

(8)  reviziji finansijskih izveštaja.

Pojedinačni slučajevi

Član 16

U izuzetnim slučajevima, kada preti stvarna i ozbiljna opasnost po javno zdravlje ili životnu sredinu, državljaninu države EEP odnosno pravnom licu sa sedištem u državi EEP može se ograničiti sloboda pružanja usluga na teritoriji Republike Srbije, pokretanjem postupka i izricanjem mere u skladu sa zakonom radi sprečavanja ili otklanjanja date opasnosti.

Mera iz stava 1 ovog člana mora da bude srazmerna opasnosti koja preti. Izriče se pod uslovom da:

1)    na nivou Evropske unije nije izvršeno usklađivanje propisa o bezbednosti usluge o kojoj je reč;

2)    izrečena mera obezbeđuje efikasniju zaštitu od mere koja se može preduzeti po pravu države sedišta pružaoca usluge;

3)    država sedišta pružaoca usluge nije preduzela nikakve mere ili su mere koje je preduzela nedovoljne za otklanjanje opasnosti koja preti.

Organ javne vlasti može da izrekne meru iz stava 1 ovog člana samo ako je prethodno okončan postupak uzajamne pomoći iz člana 17 ovog zakona.

Odredba stava 3 ovog člana ne primenjuje se na postupak pred sudom.

Postupak uzajamne pomoći

Član 17

Pre nego što izrekne meru iz člana 16 stav 1 ovog zakona, organ javne vlasti dužan je da zahteva od nadležnog organa države sedišta pružaoca usluge da preduzme mere radi sprečavanja ili otklanjanja opasnosti koja preti, te da mu bez odlaganja dostavi sve potrebne podatke o pružaocu usluge, predmetnoj usluzi i okolnostima datog slučaja.

Kada organ javne vlasti Republike Srbije primi zahtev iz stava 1 ovog člana u vezi s pružaocem usluge sa sedištem u Republici Srbiji, dužan je da nadležnom organu države EEP bez odlaganja dostavi sve tražene podatke, te da ga obavesti o izrečenim merama odnosno o merama koje mogu da se izreknu po pravu Republike Srbije.

Pre nego što izrekne meru iz člana 16 stav 1 ovog zakona, a pošto primi obaveštenje iz stava 1 ovog člana, organ javne vlasti dužan je da obavesti nadležni organ države sedišta pružaoca usluge i Evropsku komisiju o razlozima zbog kojih smatra da:

1)    mera koju je preduzela država sedišta pružaoca usluge, odnosno mera koja može da se preduzme po njenom pravu, nije adekvatna;

2)    mera koja može da se izrekne po pravu Republike Srbije ispunjava uslove iz člana 16 stav 2 ovog zakona.

Organ javne vlasti može da izrekne meru iz člana 16 stav 1 ovog zakona pošto istekne 15 dana od prijema obaveštenja iz stava 3 ovog člana, osim ako je Evropska komisija donela odluku kojom od Republike Srbije zahteva da se uzdrži od izricanja ove mere odnosno da obustavi njeno sprovođenje.

U hitnim slučajevima, kada preti neposredna i naročito velika opasnost po javno zdravlje ili životnu sredinu, organ javne vlasti može da izrekne meru iz člana 16 stav 1 ovog zakona pre okončanja postupka uzajamne pomoći.

U slučaju iz stava 5 ovog člana organ javne vlasti je dužan da bez odlaganja obavesti Evropsku komisiju i nadležni organ države sedišta pružaoca usluge o razlozima zbog kojih smatra da se radi o hitnom slučaju.

V PRAVA KORISNIKA USLUGA

Slobodno korišćenje usluga i pravo na obaveštenost

Član 18

Korisnici usluga slobodno i pod jednakim uslovima koriste usluge na teritoriji Republike Srbije.

Korisnici usluga imaju pravo na obaveštenost o opštim uslovima pod kojima se uslužne delatnosti obavljaju u državama EEP, radi donošenja razumnih ekonomskih odluka o prekograničnom korišćenju usluga.

Zabrana diskriminacije

Član 19

Zabranjena je diskriminacija korisnika usluga po osnovu:

1)    države sedišta odnosno državljanstva, prebivališta ili boravišta samog korisnika;

2)    države sedišta odnosno državljanstva pružaoca, čiju uslugu koristi ili namerava da koristi.

Prekogranično korišćenje usluge ne može da se uslovi dobijanjem saglasnosti od organa javne vlasti, odnosno davanjem izjave pred tim organom, osim ako se isto zahteva za korišćenje te usluge kada je pruža lice sa sedištem u Republici Srbiji.

Zabranjeno je da se korisniku usluge onemogući ili oteža dobijanje finansijske pomoći za pribavljanje određene usluge, na osnovu činjenice što pružalac usluge nema sedište u Republici Srbiji, odnosno na osnovu mesta pružanja date usluge.

Opšti uslovi poslovanja pružaoca usluge mogu da sadrže posebne uslove za korišćenje usluga s obzirom na državljanstvo, prebivalište ili boravište korisnika usluge samo ako za to postoje opravdani razlozi.

Dužnost obaveštavanja

Član 20

Nadležno ministarstvo iz člana 6, stav 2 ovog zakona dužno je da korisnicima usluga omogući da preko JEKT-a lako pristupe tačnim i potpunim informacijama od značaja za prekogranično korišćenje usluga.

Informacije iz stava 1 ovog člana odnose se na:

1)    uslove koje pružaoci usluga moraju da ispune u državi EEP, a naročito uslove koji se odnose na zaštitu potrošača;

2)    pravna sredstva i postupke za ostvarivanje i zaštitu prava korisnika usluga kada pružalac usluge nema sedište u Republici Srbiji;

3)    organizacije i udruženja koja pružaju praktičnu pomoć korisnicima usluga u državi sedišta pružaoca usluge, te način na koji korisnik usluge stupa u neposredan kontakt s njima.

Nadležno ministarstvo iz člana 6, stav 2 ovog zakona pribavlja informacije od značaja za prekogranično korišćenje usluga u postupku administrativne saradnje s nadležnim organima država EEP iz člana 29 ovog zakona.

VI BEZBEDNOST I KVALITET USLUGA

Obavezno predugovorno obaveštavanje korisnika usluge

Član 21

U cilju održavanja i unapređenja bezbednosti i kvaliteta usluga, pružalac usluge dužan je da korisniku usluge blagovremeno i na jasan, pregledan, potpun i pristupačan način stavi na raspolaganje podatke iz člana 22 ovog zakona.

Pružalac usluge je dužan da obavezu iz stava 1 ovog člana izvrši pre zaključenja ugovora, odnosno pre početka pružanja usluge ako se ugovor ne zaključuje u pisanoj formi.

Pružalac usluge izvršava obavezu iz stava 1 ovog člana na jedan od sledećih načina:

1)    stavljanjem na raspolaganje korisniku usluge podataka iz člana 22 ovog zakona na mestu zaključenja ugovora, odnosno na mestu pružanja usluge ako se ugovor ne zaključuje u pisanoj formi, tako da mu budu lako dostupni;

2)    predajom korisniku usluge informacionog materijala koji sadrži detaljan opis usluge, sve podatke iz člana 22, kao i podatak iz člana 23, stav 1, tačke 5 i 6 ovog zakona;

3)    dostavljanjem korisniku usluge elektronske adrese na kojoj su lako dostupni svi podaci iz člana 22 ovog zakona.

Ako pružalac usluge ne ispuni obavezu iz stava 1 ovog člana, korisnik usluge može da zahteva poništenje ugovora. Pravo da se zahteva poništenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zaključenja.

Predmet obaveznog predugovornog obaveštavanja

Član 22

Pružalac usluge dužan je da korisniku usluge stavi na raspolaganje sledeće podatke:

1) ime pružaoca usluge, status, pravna forma, adresa sedišta, adresa za prijem pošte, broj telefona i, po mogućnosti, broj faksa i adresa za prijem elektronske pošte;

2) ako je pružalac usluge upisan u javni registar, naziv registra i matični broj, odnosno drugi podatak za pouzdanu identifikaciju pružaoca usluge u tom registru;

3)Nako se za pružanje date usluge zahteva saglasnost organa javne vlasti, osnovni podaci o tom organu ili JEKT-u, njihovim nadležnostima, te načinu na koji se stupa u neposredan kontakt s njima;

4) ako je pružalac usluge poreski obveznik poreza na dodatu vrednost, njegov poreski identifikacioni broj;

5) za regulisane profesije, profesionalna ili stručna kvalifikacija pružaoca usluge i država u kojoj je stečena odnosno priznata, te profesionalno ili strukovno udruženje ili organizacija kod kojih je pružalac usluge upisan u imenik odnosno registar;

6) opšti uslovi poslovanja pružaoca usluge, ako postoje;

7) ugovaranje merodavnog prava ili nadležnosti suda odnosno arbitraže, ako je predviđeno;

8) garancija, ako postoji;

9) cena usluge, ako je unapred određena;

10) osnovna obeležja usluge, ako nisu očigledna;

11) opasna svojstva usluge iz člana 24, stav 1 ovog zakona;

12) ako pružalac usluge ima zakonsku obavezu da se osigura od profesionalne odgovornosti, odnosno da korisniku usluge pruži odgovarajuće sredstvo obezbeđenja, osnovni podaci o osiguravaču odnosno davaocu obezbeđenja, te načinu na koji se stupa u neposredan kontakt s njima;

13) načinu na koji korisnik usluge može da izjavi reklamaciju u slučaju da usluga koja mu je pružena nije saobrazna onome što je ugovoreno, te postupku rešavanja po reklamaciji.

Na postupak rešavanja po reklamaciji iz člana 22, stav 1, tačka 13 ovog zakona shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje zaštita potrošača.

Predugovorno obaveštavanje na zahtev korisnika

Član 23

Pružalac usluge dužan je da korisniku usluge na njegov zahtev stavi na raspolaganje i sledeće podatke:

1)    cena usluge koju pružalac nema u redovnoj ponudi, ali u okviru svoje delatnosti može da je pruži na zahtev korisnika usluge;

2)    ako cena ne može da se utvrdi unapred, način na koji korisnik usluge može pouzdano da je izračuna;

3)    za regulisane profesije, opšti akti kojima je data regulisana profesija uređena u zemlji sedišta pružaoca usluge, te način na koji se pristupa tim aktima;

4)    kodifikovana pravila struke i kodeks profesionalne etike koji obavezuju pružaoca usluge, te elektronska adresa na kojoj su dostupni, uz navođenje jezika na kojem su raspoloživi;

5)    mešovite usluge koje pružalac usluga takođe obavlja a koje su neposredno povezane s predmetnom uslugom, drugi pružaoci s kojima ih obavlja, te preduzete mere za sprečavanje sukoba interesa;

6)    osnovni podaci o vansudskom rešavanju sporova pri profesionalnom, strukovnom ili trgovačkom udruženju ili organizaciji u koju je učlanjen pružalac usluga, odnosno prema kodifikovanim pravilima struke ili kodeksu profesionalne etike koji ga obavezuju, te način na koji se pristupa detaljnim podacima o tome;

7)    druge informacije o svojstvima usluge koju pružalac nudi.

Obavezno osiguranje od odgovornosti

Član 24

Kada određena uslužna delatnost pri normalnom obavljanju neposredno izaziva povećanu opasnost od smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja korisnika usluge ili trećeg lica, ili preti da ozbiljno naruši imovinsko stanje korisnika usluge, pružalac usluge dužan je da zaključi ugovor o obaveznom osiguranju od odgovornosti ili da pruži dovoljno obezbeđenje za obavezu naknade štete.

Vlada utvrđuje listu usluga koje se smatraju opasnim u smislu stava 1 ovog člana.

Pri ostvarivanju prava na poslovno nastanjivanje u Republici Srbiji, smatra se da je pružalac usluge sa sedištem u državi EEP ispunio obavezu iz stava 1 ovog člana, ako se već osigurao od odgovornosti odnosno dao dovoljno sredstvo obezbeđenja u državi sedišta. Postojanje osiguranja od odgovornosti odnosno dovoljnog obezbeđenja pružalac usluge može da dokazuje ispravom koja mu je izdata u državi sedišta, u skladu s odredbama člana 5 ovog zakona.

Ako osiguranje odnosno sredstvo obezbeđenja koje pružalac usluge sa sedištem u državi EEP već ima, samo delimično pokriva rizik odgovornosti za štetu od opasne usluge, dužan je za pruži dovoljno obezbeđenje za rizik koji nije pokriven.

Jemstvo po sudskoj odluci

Član 25

Kada sud u izvršnom postupku obaveže pružaoca usluge sa sedištem u državi EEP da obezbedi ispunjenje svoje obaveze, dužan je da prihvati dovoljno sredstvo obezbeđenja iz države u kojoj pružalac usluge ima sedište.

Poslovna komunikacija regulisanih profesija

Član 26

Lice koje se bavi regulisanom profesijom ima pravo da promoviše svoje usluge i dobar poslovni ugled, u skladu s pravilima struke i profesionalne etike, na način koji odgovara prirodi date regulisane profesije, čuvajući poslovnu tajnu i dostojanstvo, samostalnost i nezavisnost svoje profesije.

Kada to nalaže javni interes, poslovna komunikacija lica koja se bave određenom regulisanom profesijom može da se ograniči pravilima struke odnosno kodeksom profesionalne etike, na srazmeran i nediskriminatoran način.

Propisi kojima se uređuje poslovna komunikacija regulisane profesije usklađuju se s ovim zakonom.

Mešovite usluge

Član 27

Pružanje mešovitih usluga je slobodno.

Lica koja se bave regulisanim profesijama, kao i lica koja obavljaju poslove akreditacije, izdavanja sertifikata, tehničkog nadzora, ispitivanja ili testiranja, mogu da učestvuju u pružanju mešovitih usluga pod sledećim uslovima:

1)    da ne postoji sukob interesa odnosno nespojivost lica koja zajedno pružaju mešovitu uslugu;

2)    da je osigurana samostalnost i nezavisnost uslužne delatnosti za koju je zakonom propisano da je samostalna i nezavisna;

3)    da su pravila struke i profesionalne etike, a naročito pravila o profesionalnoj tajni, koja obavezuju pružaoce mešovite usluge međusobno usklađena.

Slobodno pružanje mešovitih usluga može da se ograniči zakonom, na srazmeran i nediskriminatoran način, radi poštovanja uslova iz stava 2 ovog člana.

 

Politika kvaliteta i bezbednosti usluga

Član 28

Republika Srbija preduzima mere i aktivnosti radi ostvarivanja dugoročnog cilja obezbeđenja sistemskih uslova za unapređenje bezbednosti i kvaliteta usluga koje se pružaju na njenoj teritoriji, kao što su:

1)    mere i aktivnosti kojima podstiče pružaoce usluga da samostalno održavaju i unapređuju kvalitet svojih usluga, tako što pristupaju sistemima nezavisne sertifikacije, odnosno donose povelje kvaliteta ili pristupaju takvim poveljama;

2)    obaveštavanje pružalaca i korisnika usluga, na pristupačan i pouzdan način, o značenju i uslovima za dobijanje različitih oznaka kvaliteta u uslužnim delatnostima;

3)    mere i aktivnosti kojima podstiče profesionalna i strukovna udruženja i organizacije, kao i udruženja i saveze udruženja za zaštitu potrošača, na saradnju s profesionalnim, strukovnim i potrošačkim organizacijama iz država EEP, radi kontrole, očuvanja i unapređenja bezbednosti i kvaliteta usluga;

4)    mere i aktivnosti kojima podstiče razvoj sistema nezavisnog ocenjivanja kvaliteta usluga i sertifikacije pružalaca usluga.

VII ADMINISTRATIVNA SARADNJA

Obaveza administrativne saradnje

Član 29

U cilju kontrole, očuvanja i unapređenja kvaliteta i bezbednosti usluga, kao i nadzora nad ponašanjem pružalaca usluga u pravnom prometu, Republika Srbija pristupa IMI sistemu za administrativnu saradnju i elektronsku razmenu podataka s državama EEP.

Organi javne vlasti Republike Srbije dužni su da putem IMI sistema sarađuju s nadležnim organima država EEP, a naročito da:

1)    razmenjuju podatke od značaja za kontrolu, očuvanje i unapređenje kvaliteta i bezbednosti usluga s nadležnim organima država EEP;

2)    učestvuju u postupku uzajamne pomoći iz člana 17 ovog zakona;

3)    na obrazloženi zahtev nadležnog organa države EEP u razumnom roku dostave podatke o pružaocu usluge ili o usluzi;

4)    na obrazloženi zahtev nadležnog organa države EEP u razumnom roku sprovedu inspekcijski ili drugi oblik nadzora ili kontrole u skladu sa zakonom;

5)    obaveste bez odlaganja nadležni organ države EEP o preprekama za postupanje po primljenom zahtevu, radi dalje saradnje na otklanjanju tih prepreka;

6)    omoguće nadležnim organima države EEP uvid u registre pružalaca usluga pod uslovima koji važe za domaće organe javne vlasti;

7)    obaveste Evropsku komisiju o tome da nadležni organ države EEP ne ispunjava obavezu saradnje u okviru IMI sistema.

Organ javne vlasti dužan je da informacije koje je dobio putem IMI sistema koristi samo u one svrhe za koje ih je zahtevao.

Ministarstvo nadležno za poslove državne uprave koji se odnose na funkcionisanje tržišta i promet usluga (u daljem tekstu: Nacionalni koordinator) obavlja poslove koordinacije rada organa javne vlasti Republike Srbije u IMI sistemu.

Sprovođenje administrativne saradnje i elektronske razmene podataka s državama EEP putem IMI sistema, a naročito saradnju u vezi s nadzorom nad pružanjem usluga i preduzimanjem mera upozorenja, kao i rad Nacionalnog koordinatora, uređuje Vlada posebnim propisom.

Saradnja i razmena podataka iz stava 1 ovog člana uređuje se i obavlja u skladu sa zakonom kojim se domaće pravo usaglašava s pravom Evropske unije u oblasti zaštite podataka o ličnosti.

Nadzor nad pružaocima usluga sa sedištem u Republici Srbiji

Član 30

Organi javne vlasti Republike Srbije u skladu sa zakonom vrše nadzor i kontrolu poslovanja pružalaca usluga sa sedištem u Republici Srbiji, uključujući njihovo prekogranično pružanje usluga, kao i slučajeve kada poslovanje ovih lica u Republici Srbiji preti da izazove ili je izazvalo štetu u državi EEP.

Kada nadzor i kontrola iz stava 1 ovog člana podrazumeva preduzimanje materijalnih radnji na teritoriji države EEP, organ javne vlasti putem IMI sistema zahteva od nadležnog organa države EEP da preduzme te radnje.

Nadzor nad pružaocima usluga sa sedištem u Republici Srbiji na zahtev države EEP

Član 31

Pored samostalnog nadzora i kontrole iz člana 30 ovog zakona, nadzor i kontrola poslovanja pružalaca usluga sa sedištem u Republici Srbiji sprovodi se na obrazloženi zahtev nadležnog organa države EEP.

Organ javne vlasti dužan je da putem IMI sistema, na obrazloženi zahtev nadležnog organa države EEP, u najkraćem roku dostavi podatke o pružaocu usluge sa sedištem u Republici Srbiji, uključujući:

1)    potvrdu da predmetni pružalac usluge ima sedište u Republici Srbiji,

2)    potvrdu da predmetni pružalac usluge, prema saznanjima organa javne vlasti, obavlja svoju delatnost u skladu sa zakonom.

Organ javne vlasti dužan je da u razumnom roku na obrazloženi zahtev nadležnog organa države EEP sprovede inspekcijski ili drugi oblik nadzora ili kontrole, odnosno da preduzme druge mere u skladu sa zakonom prema pružaocu usluge sa sedištem u Republici Srbiji, te da putem IMI sistema obavesti nadležni organ države EEP o sprovedenom nadzoru odnosno o preduzetim merama.

Pri izvršavanju obaveze iz stava 3 ovog člana, organ javne vlasti preduzima mere u skladu sa zakonom, koje po njegovoj proceni najbolje odgovaraju razlozima zbog kojih mu se obratio nadležni organ države EEP.

 

Nadzor nad pružaocima usluga sa sedištem u državi EEP

Član 32

Organi javne vlasti Republike Srbije vrše nadzor i kontrolu u skladu sa zakonom poslovanja pružalaca usluga sa sedištem u državi EEP, koji pružaju usluge na teritoriji Republike Srbije.

Postupanje organa javne vlasti iz stava 1 ovog člana:

1) ne sme da bude diskriminatorno po osnovu države sedišta pružaoca usluge;

2) mora da bude srazmerno razlozima zbog kojih se sprovode nadzor i kontrola.

Nadzor i kontrola ispunjenosti posebnih uslova za prekogranično pružanje usluga na teritoriji Republike Srbije koji su propisani u skladu s članovima 13, 14 i 15 ovog zakona, ne smatra se diskriminatornim postupanjem organa javne vlasti.

Nadzor nad pružaocima usluga sa sedištem u državi EEP na zahtev države sedišta

Član 33

Pored samostalnog nadzora i kontrole iz člana 32 ovog zakona, nadzor i kontrola poslovanja pružalaca usluga sa sedištem u državi EEP, koji pružaju usluge na teritoriji Republike Srbije, sprovodi se na obrazloženi zahtev nadležnog organa države sedišta.

Organ javne vlasti dužan je da u razumnom roku na obrazloženi zahtev nadležnog organa države EEP sprovede inspekcijski ili drugi oblik nadzora ili kontrole, odnosno da preduzme druge mere u skladu sa zakonom prema pružaocu usluge sa sedištem u toj državi, te da putem IMI sistema obavesti nadležni organ države EEP o sprovedenom nadzoru odnosno o preduzetim merama.

Pri izvršavanju obaveze iz stava 2 ovog člana, organ javne vlasti preduzima mere u skladu sa zakonom, koje po njegovoj proceni najbolje odgovaraju razlozima zbog kojih mu se obratio nadležni organ države EEP.

Mere upozorenja

Član 34

Kada organ javne vlasti utvrdi da određene radnje, okolnosti ili način obavljanja uslužne delatnosti pružaoca usluge koji ima sedište u Republici Srbiji a pruža usluge u državi EEP, ugrožavaju ili prete da ugroze zdravlje ili bezbednost ljudi ili životnu sredinu, dužan je da putem IMI sistema bez odlaganja o tome obavesti datu državu EEP i Evropsku komisiju.

Kada organ javne vlasti utvrdi da određene radnje, okolnosti ili način obavljanja uslužne delatnosti pružaoca usluge koji ima sedište u državi EEP a pruža usluge u Republici Srbiji, ugrožavaju ili prete da ugroze zdravlje ili bezbednost ljudi ili životnu sredinu na teritoriji Republike Srbije ili države EEP, dužan je da putem IMI sistema bez odlaganja o tome obavesti državu sedišta datog pružaoca usluge, sve uključene države EEP, kao i Evropsku komisiju.

Razmena podataka o poslovnom ugledu pružalaca usluga

Član 35

Na obrazloženi zahtev nadležnog organa države EEP, organ javne vlasti dužan je da putem IMI sistema u razumnom roku dostavi podatke od neposrednog značaja za ocenu stručnosti i profesionalne pouzdanosti pružaoca usluge, te da obavesti pružaoca usluge o izvršenom dostavljanju.

Kada za to postoji zakonit i opravdan interes, organ javne vlasti putem IMI sistema podnosi obrazloženi zahtev nadležnom organu države EEP za dostavljanje podataka od neposrednog značaja za ocenu stručnosti i profesionalne pouzdanosti pružaoca usluge.

Razmena podataka od neposrednog značaja za ocenu stručnosti i profesionalne pouzdanosti pružalaca usluga obavlja se u skladu s propisima o zaštiti podataka o ličnosti i zaštiti prava okrivljenog odnosno osuđenog lica. Organ javne vlasti dužan je da dobijene podatke koristi samo u one svrhe za koje ih je zahtevao.

Na obrazloženi zahtev nadležnog organa države EEP, organ javne vlasti putem IMI sistema dostavlja podatke o odluci koja je doneta odnosno sankciji koja je izrečena u disciplinskom, prekršajnom ili krivičnom postupku, uz navođenje propisa koji su primenjeni, samo ako je predmetna odluka od neposrednog značaja za ocenu stručnosti i profesionalne pouzdanosti pružaoca usluge i ako je postala pravnosnažna i izvršna. U ostalim slučajevima, na obrazloženi zahtev nadležnog organa države EEP organ javne vlasti dostavlja i podatke o toku postupka, izjavljenim pravnim lekovima i vremenu koje je normalno potrebno za donošenje pravnosnažne i izvršne odluke.

VIII NADZOR

Nadležnost za nadzor

Član 36

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši ministarstvo koje obavlja poslove državne uprave koji se odnose na funkcionisanje tržišta i promet usluga.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši ministarstvo koje obavlja poslove državne uprave koji se odnose na funkcionisanje tržišta i promet usluga preko tržišnih inspektora, kao i ministarstva koja obavljaju poslove državne uprave koji se odnose na obavljanje određenih uslužnih delatnosti preko odgovarajućih inspektora.

Organi javne vlasti i pružaoci usluga dužni su da na zahtev ministarstva iz stava 1 ovog člana dostave sve podatke neophodne za obavljanje poslova iz delokruga rada ministarstva. Ministarstvo koristi dobijene podatke samo u svrhe u koje ih je zahtevalo i u skladu s propisima o zaštiti podataka o ličnosti.

Ovlašćenja inspektora

Član 37

U vršenju inspekcijskog nadzora iz člana 36, stav 2 ovog zakona, inspektor proverava da li je pružalac usluge:

1)             propustio da obavesti korisnika usluge o podacima iz člana 22 ovog zakona na način propisan u članu 21, stav 3 ovog zakona;

2)             propustio da obavesti korisnika usluge na njegov zahtev o podacima iz člana 23 ovog zakona;

3)             propustio da zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti odnosno da pruži dovoljno obezbeđenje za obavezu naknade štete u skladu s članom 24, stavovi 1, 2 i 4, ovog zakona;

4)             učestvovao u pružanju mešovite usluge u suprotnosti sa zakonom iz člana 27, stav 3 ovog zakona;

5)             obavljao uslužnu delatnost na način koji diskriminiše korisnika usluga po osnovu sedišta odnosno državljanstva, prebivališta ili boravišta, protivno odredbama člana 19, stav 1, tačka 1 ovog zakona;

6)             propisao diskriminatornu odredbu u opštim uslovima poslovanja, protivno odredbi člana 19, stav 4 ovog zakona;

7)             obavljao uslužnu delatnost na teritoriji Republike Srbije bez propisane saglasnosti iz člana 8, stav 2 ovog zakona;

8)                     propustio da u roku od sedam dana obavesti JEKT o osnivanju zavisnog društva u cilju obavljanja uslužne delatnosti za koju je dobio saglasnost, protivno odredbi člana 10, stav 3 ovog zakona;

9)                     propustio da u roku od sedam dana obavesti JEKT o tome da više ne ispunjava neki od uslova za dobijanje saglasnosti, protivno odredbi člana 10, stav 3 ovog zakona;

10)                   promovisao svoje usluge ili dobar poslovni ugled protivno propisima iz člana 26, stav 2 ovog zakona;

11)                   propustio da postupi po rešenju inspektora iz člana 36, stav 2 ovog zakona.

Ako utvrdi nepravilnost iz stava 1, tačke 3-9 ovog člana, inspektor donosi rešenje kojim nalaže način i rok za njeno otklanjanje.

Ako utvrdi nepravilnost iz stava 1, tačka 10 ovog člana, inspektor inicira pokretanje postupka pred profesionalnim ili stukovnim udruženjem ili organizacijom, koje je usvojilo propis iz člana 26, stav 2 ovog zakona.

Protiv rešenja inspektora dopuštena je žalba ministru u roku od osam dana od dana prijema.

Ako utvrdi nepravilnost iz stava 1, tačke 1, 2 ili 11, ovog člana, inspektor izdaje prekršajni nalog u skladu sa zakonom kojim se uređuje izdavanje prekršajnog naloga.

IX KAZNENE ODREDBE

Prekršajna odgovornost

Član 38

Novčanom kaznom u iznosu od 000000 do 000000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1)                     ne zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti odnosno ne pruži dovoljno obezbeđenje za obavezu naknade štete u skladu s članom 24, stavovi 1, 2 i 4, ovog zakona;

2)                     učestvuje u pružanju mešovite usluge u suprotnosti s članom 27, stav 2 i 3 ovog zakona;

3)                     obavlja uslužnu delatnost na način koji diskriminiše korisnika usluga po osnovu sedišta odnosno državljanstva, prebivališta ili boravišta, protivno odredbama člana 19, stav 1, tačka 1 ovog zakona;

4)                     propiše diskriminatornu odredbu u opštim uslovima poslovanja, protivno odredbi člana 19, stav 4 ovog zakona;

5)                     obavlja uslužnu delatnost na teritoriji Republike Srbije bez propisane saglasnosti iz člana 8, stav 2 ovog zakona;

6)                     propusti da u roku od sedam dana obavesti JEKT o osnivanju zavisnog društva u ciljy obavljanja uslužne delatnosti za koju je dobio saglasnost, protivno odredbi člana 10, stav 3 ovog zakona;

7)                     propusti da u roku od sedam dana obavesti JEKT o tome da više ne ispunjava neki od uslova za dobijanje saglasnosti, protivno odredbi člana 10, stav 3 ovog zakona;

8)                     promoviše svoje usluge ili dobar poslovni ugled protivno odredbi člana 26, stav 2 ovog zakona.

Za radnje iz stava 1 ovog člana kazniće se fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 000000 do 000000 dinara.

Za radnje iz stava 1 ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 000000 do 000000 dinara.

Novčane kazne u fiksnom iznosu

Član 39

Novčanom kaznom u iznosu od 000000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1)                     ne obavesti korisnika usluge o podacima iz člana 22 ovog zakona na način propisan u članu 21, stav 3 ovog zakona;

2)                     ne obavesti korisnika usluge na njegov zahtev o podacima iz člana 23 ovog zakona;

3)                     ne postupi po rešenju inspektora iz člana 37, stav 2 ovog zakona.

Za radnje iz stava 1 ovog člana kazniće se fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 000000 dinara.

Za radnje iz stava 1 ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 000000 dinara.

Odnos prema drugim zakonima

Član 40

Ako je za radnju iz člana 38 ili 39 ovog zakona za određenu uslužnu delatnost drugim zakonom posebno propisana prekršajna odgovornost, primenjuju se odredbe drugog zakona.

X PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Donošenje propisa na osnovu ovog zakona

Član 41

U roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona vlada donosi poseban propis iz člana 6, stav 6 ovog zakona.

U roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona ministar nadležan za poslove državne uprave koji se odnose na predmetnu uslužnu delatnost donosi iz člana 11, stav 4 ovog zakona.

U roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona vlada donosi poseban propis iz člana 24, stav 2 ovog zakona.

Propisi iz člana 4, stav 1 i člana 26, stav 3 ovog zakona uskladiće se s ovim zakonom do dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Pružaoci usluga dužni su da svoje opšte akte usklade s ovim zakonom do dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Razvojne etape JEKT-a

Član 42

U roku od dve godine od stupanja na snagu ovog zakona nadležno ministarstvo iz člana 6, stav 2 ovog zakona dužno je da uspostavi JEKT.

Do početka primene ovog zakona nadležno ministarstvo iz člana 6, stav 2 ovog zakona preko JEKT-a obavlja poslove besplatnog obaveštavanja svih zainteresovanih lica o uslovima i postupcima za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje odnosno za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga u Republici Srbiji.

Od početka primene ovog zakona nadležno ministarstvo iz člana 6, stav 2 ovog zakona preko JEKT-a obavlja i druge poslove predviđene ovim zakonom.

Stupanje na snagu

Član 43

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, a primenjuje se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, osim odredaba člana, 1, člana 2, člana 3, člana 4 i člana 6, koje se primenjuju od stupanja na snagu.

Izvor: Vebsajt Ministartsvo trgovine, turizma i telekomunikacija, 12.11.2015.