ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: Nema obeštećenja bez koeficijenta koji treba da utvrdi Vlada RS

Pre godinu dana moglo se reći da se restituciji nazire kraj. Međutim, da bi starim vlasnicima nekretnina, oduzetim posle Drugog svetskog rata, bilo isplaćeno obeštećenje - potrebno je da Vlada donese odluku o koeficijentu obeštećenja na osnovu kog će biti utvrđen tačan iznos koji treba da bude isplaćen, u roku od 12 godina. Vlada je to trebalo da uradi u martu ove godine, ali to se još uvek nije dogodilo.

Ukupan iznos predviđen za obeštećenje je dve milijarde evra. Tek kada Vlada utvrdi koeficijent obeštećenja počeće se sa isplatom. Nadležni kažu da se to nije dogodilo zbog epidemije koronavirusa, ali i da je potrebna izmena Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014, 88/2015 - odluka US i 95/2018 - dalje: Zakon) u vezi sa izdavanjem obveznica i načinom njihove naplate.

"Na primer treba da se reguliše tačno rok dospeća. Sad kako je to Zakon predvideo nije detaljno uređeno kako treba. Postoji mogućnost da sva rešenja dospeju u jednoj godini. A priroda javnih finansija mora da bude uređena na taj način da se obaveze jasno definišu u svakoj godini", kaže Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

Sa druge strane, Mreža za restituciju smatra da je jedino održiv deo Zakona koji podrazumeva vraćanje imovine u naturi kroz restituciju ili supstituciju, dok obeštećenje vidi kao sitno podmirivanje vlasnika koje će trpeti svi građani.

"Dokle god traje poklanjanje građevinskog, poljoprivrednog zemljišta, nema govora da se prihvati bilo kakvo obeštećenje u obveznicama, pa tako i mi savetujemo apsolutno svim građanima koji dobiju eventualno pravo na obeštećenje - da se žale bez pogovora. Od tog rešenja neće imati ništa, a sa druge strane će se stvoriti formalni uslovi da njihova imovina, koju oni potražuju, a recimo može da se vrati i postoji - jednostavno bude opljačkana", naglašava Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Zahtevi za vraćanje imovine i obeštećenje vlasnika su se podnosili od marta 2012. do marta 2014. godine. Nakon tog perioda više ne može da se pokrene pitanje restitucije.

"Takva ideja bi unela takav nered u imovinsko odnose ove zemlje, da bi se teško iz toga izvukli. Dve godine su bile sasvim dovoljan rok. Pripreme za donošenje Zakona su trajale dve godine. Neko je imao - od momenta saznanja da će biti donet zakon - imao je skoro tri godine da podnese zahtev. Nije bio uslov da dokumentacija bude potpuno kompletna, nego je bilo dovoljno da podnese sam zahtev", navodi Sekulić.

Dugo se spekuliše u čijem je vlasništvu i da li je predmet restitucije vila na Dedinju, u kojoj je više od tri decenije živela Jovanka Broz. Vila, čije je kompletno renoviranje platila država, nije predmet restitucije, a iz kabineta Ane Brnabić su rekli da Vlada još uvek nije donela odluku koji objekat će koristiti budući predsednik Vlade.

Izvor: Vebsajt N1, Ana Novaković, 13.10.2020.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija