Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREGLED ODREDABA ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA KOJE SE MENjAJU, ODNOSNO DOPUNjUJU


Član 66.

U slučajevima iz člana 65. ovog zakona, kao i u drugim slučajevima određenim ovim zakonom, zaključivanje pravnog posla, odnosno preduzimanje pravne radnje odobrava se, ako drugačija većina nije određena osnivačkim aktom, odnosno statutom:

1) u slučaju ortačkog društva, odnosno komanditnog društva, većinom glasova svih ortaka, odnosno komplementara koji nemaju lični interes;

2) u slučaju društva s ograničenom odgovornošću, ako postoji lični interes direktora, običnom većinom glasova svih članova društva koji nemaju lični interes, odnosno od strane nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, a ako postoji lični interes člana nadzornog odbora, odnosno člana društva, običnom većinom glasova svih članova nadzornog odbora koji nemaju lični interes, odnosno običnom većinom glasova svih članova društva koji nemaju lični interes;

3) u slučaju akcionarskog društva, ako postoji lični interes direktora, običnom većinom glasova svih direktora koji nemaju lični interes, odnosno od strane nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, ako postoji lični interes akcionara običnom većinom svih direktora, odnosno od strane nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, a ako postoji lični interes člana nadzornog odbora, običnom većinom glasova svih članova nadzornog odbora koji nemaju lični interes.

Pre odobravanja zaključivanja pravnog posla ili preduzimanja pravne radnje iz stava 1. ovog člana, u slučaju da vrednost predmeta tog posla ili pravne radnje iznosi 10% ili više od 10% knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja, organ društva koji je primio obaveštenje iz člana

  1. st 1. i 2. ovog zakona, određuje lice iz člana 51. st. 1. i 2. ovog zakona koje će izvršiti procenu tržišne vrednosti stvari ili prava koji su predmet pravnog posla ili pravne radnje i o tome sačiniti izveštaj.

Izveštaj iz stava 2. ovog člana je sastavni deo odluke kojom se odobrava pravni posao, odnosno pravna radnja u kojoj postoji lični interes.

Ako usled broja članova odbora direktora koji nemaju lični interes u predmetnom poslu ne postoji kvorum za glasanje, ili ako se zbog jednake podele glasova članova odbora direktora, odnosno nadzornog odbora odluka ne može doneti, predmetni posao odobrava skupština običnom većinom glasova prisutnih akcionara koji nemaju lični interes u tom poslu, odnosno običnom većinom glasova svih članova društva koji nemaju lični interes u tom poslu.

Osnivačkim aktom, odnosno statutom može se odrediti da odobrenje iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana daje skupština.

U slučaju da odbor direktora, odnosno nadzorni odbor odobri pravni posao u kome postoji lični interes, o tome se obaveštava skupština na prvoj narednoj sednici.

Obaveštenje iz stava 6. ovog člana mora sadržati detaljan opis pravnog posla, kao i prirode i obima ličnog interesa.

U pogledu donošenja odluke iz stava 1. ovog člana za potrebe utvrđivanja kvoruma kao ukupan broj glasova uzeće se ukupan broj glasova onih članova društva koji nemaju lični interes iz predmetnog posla.

Društvo iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana dužno je da na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata objavi obaveštenje o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, sa detaljnim opisom tog posla ili radnje i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa, u roku od tri dana od dana zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje.

Odobrenje iz stava 1. ovog člana nije potrebno u slučaju:

1) zaključivanja pravnog posla ili preduzimanja pravne radnje, u slučaju da vrednost predmeta tog posla ili pravne radnje iznosi manje od 10% od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja;

2) postojanja ličnog interesa jedinog člana društva;

3) postojanja ličnog interesa svih članova društva;

4) upisa, odnosno kupovine udela, odnosno akcija po osnovu prava prečeg upisa, odnosno prava preče kupovine članova društva;

5) pribavljanja sopstvenih udela, REZERVISANIH SOPSTVENIH UDELA, odnosno akcija od strane društva, ako se to pribavljanje vrši u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na sopstvene udele, odnosno akcije ili zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

Pod jednim pravnim poslom, odnosno pod jednom pravnom radnjom koja se odobrava u skladu sa odredbama ovog člana, smatraće se više povezanih pojedinačnih poslova, odnosno pravnih radnji izvršenih u periodu od godinu dana, pri čemu se kao vreme nastanka uzima dan preduzimanja poslednjeg pravnog posla, odnosno izvršenja poslednje pravne radnje.

Na povezane pravne poslove, odnosno pravne radnje iz stava 11. ovog člana, shodno se primenjuju odredbe člana 470. st. 6. i 7. ovog zakona.

Član 147.

Osnovni kapital društva s ograničenom odgovornošću može se smanjiti, ali ne ispod minimalnog osnovnog kapitala iz člana 145. ovog zakona:

1)  radi pokrića gubitaka društva;

2)   radi stvaranja ili povećanja rezervi društva za pokrivanje budućih gubitaka ili za povećanje osnovnog kapitala iz neto imovine društva;

3)  u slučajevima iz člana 46. stav 3. i čl. 155. i 159. ovog zakona.;

4)  U SLUČAJU PONIŠTENjA REZERVISANOG SOPSTVENOG UDELA.

Odluku o smanjenju osnovnog kapitala donosi skupština većinom od dve trećine

od ukupnog broja glasova svih članova društva, osim ako osnivačkim aktom nije predviđena drugačija većina, ali ne manja od obične većine od ukupnog broja glasova članova društva koji imaju pravo glasa po određenom pitanju.

Odluka iz stava 2. ovog člana registruje se u skladu sa zakonom o registraciji najkasnije u roku od tri meseca od dana donošenja.

Odluka iz stava 2. ovog člana koja nije registrovana u skladu sa stavom 3. ovog člana ništava je.

Odluka iz stava 2. ovog člana obavezno sadrži poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja radi obezbeđenja tih potraživanja, ako se smanjenje osnovnog kapitala vrši uz primenu odredaba člana 147a ovog zakona o zaštiti poverilaca.

Član 147b

Odredbe člana 147a ovog zakona o zaštiti poverilaca ne primenjuju se u slučaju kada se:

1)   poništavaju sopstveni udeli koje je društvo besteretno steklo i za koje su ulozi u potpunosti uplaćeni, odnosno uneti;

2)   udeo člana, koji je u potpunosti uplatio, odnosno uneo svoj ulog, povlači i poništava isplatom na teret sredstava rezervi koje se mogu koristiti za te namene, pri čemu je društvo u obavezi da poštuje odredbe člana 275. ovog zakona o ograničenjima plaćanja;

3)  pokrivaju gubici društva;

4)  stvaraju ili povećavaju rezerve za pokrivanje budućih gubitaka društva ili za povećanje osnovnog kapitala iz neto imovine društva.;

5)  PONIŠTAVAJU REZERVISANI SOPSTVENI UDELI.

Smanjenje osnovnog kapitala društva u slučaju iz stava 1. tačka 3) ovog člana može se vršiti samo ako društvo, prema objavljenom godišnjem finansijskom izveštaju za godinu koja prethodi godini u kojoj se odluka donosi, ne raspolaže neraspoređenom dobiti i rezervama koje se mogu koristiti za te namene, i to u iznosu koji ne može biti veći od iznosa gubitaka koji se pokrivaju.

Rezerve iz stava 1. tačka 4) ovog člana po sprovedenom smanjenju kapitala ne mogu biti veće od 10% osnovnog kapitala.

3.2.A REZERVISANI SOPSTVENI UDEO I PRAVO NA STICANjE UDELA

REZERVISANI SOPSTVENI UDEO

ČLAN 159A

REZERVISANIM SOPSTVENIM UDELOM DRUŠTVA U SMISLU OVOG ZAKONA SMATRA SE UDEO KOJI DRUŠTVO BESTERETNO STIČE OD ČLANA DRUŠTVA, RADI DODELE FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA.

REZERVISANI SOPSTVENI UDEO NE MOŽE SE ZALOŽITI, NITI SE ISTIM MOŽE RASPOLAGATI, OSIM NA NAČIN PROPISAN OVIM ZAKONOM.

REZERVISANI SOPSTVENI UDEO IZ KOGA JE IZDAT FINANSIJSKI INSTRUMENT-PRAVO NA STICANjE UDELA NE MOŽE BITI PREDMET IZVRŠENjA U IZVRŠNOM POSTUPKU ILI U POSTUPKU SUDSKOG ILI VANSUDSKOG NAMIRENjA.

JEDNOČLANO DRUŠTVO S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU MOŽE IMATI REZERVISANI SOPSTVENI UDEO.

DRUŠTVO MOŽE IMATI VIŠE REZERVISANIH SOPSTVENIH UDELA. PROCENAT UČEŠĆA SVIH REZERVISANIH SOPSTVENIH UDELA U OSNOVNOM KAPITALU DRUŠTVA NE MOŽE BITI VEĆI OD 40%.

ODLUKU O STICANjU REZERVISANOG SOPSTVENOG UDELA DONOSI SKUPŠTINA DRUŠTVA VEĆINOM IZ ČLANA 211. OVOG ZAKONA.

DRUŠTVO MOŽE STEĆI REZERVISANI SOPSTVENI UDEO SAMO OD UDELA KOJI SU U CELOSTI UPLAĆENI, ODNOSNO UNETI.

REZERVISANI SOPSTVENI UDEO MOŽE SE STEĆI SAMO OD UDELA ČLANOVA KOJI SU GLASALI ZA ODLUKU O STICANjU REZERVISANOG SOPSTVENOG UDELA.

AKO IZ REZERVISANOG SOPSTVENOG UDELA NIJE IZDAT NI JEDAN FINANSIJSKI INSTRUMENT IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, DRUŠTVO MOŽE DONETI ODLUKU O PODELI TOG REZERVISANOG SOPSTVENOG UDELA NA VIŠE NOVIH REZERVISANIH SOPSTVENIH UDELA.

REZERVISANI SOPSTVENI UDEO REGISTRUJE SE U SKLADU SA ZAKONOM O REGISTRACIJI.

AKO IZ REZERVISANOG SOPSTVENOG UDELA NIJE IZDAT NI JEDAN FINANSIJSKI INSTRUMENT IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, DRUŠTVO MOŽE DA DONESE ODLUKU O PONIŠTAJU TOG REZERVISANOG SOPSTVENOG UDELA, KADA JE U OBAVEZI DA SPROVEDE POSTUPAK SMANjENjA OSNOVNOG KAPITALA.

PRAVA DRUŠTVA PO OSNOVU REZERVISANOG SOPSTVENOG UDELA ČLAN 159B

DRUŠTVO PO OSNOVU REZERVISANIH SOPSTVENIH UDELA NEMA PRAVO GLASA NITI SE TI UDELI RAČUNAJU U KVORUM SKUPŠTINE.

REZERVISANI SOPSTVENI UDEO NE DAJE PRAVO NA UČEŠĆE U DOBITI.

FINANSIJSKI INSTRUMENT-PRAVO NA STICANjE UDELA

ČLAN 159V

FINANSIJSKI INSTRUMENT-PRAVO NA STICANjE UDELA, U SMISLU OVOG ZAKONA, JE NEPRENOSIVI FINANSIJSKI INSTRUMENT KOJI IZDAJE DRUŠTVO S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU, A KOJI SAGLASNOM IMAOCU DAJE PRAVO NA STICANjE UDELA ODREĐENOG DANA (DAN DOSPEĆA) PO ODREĐENOJ CENI.

FINANSIJSKI INSTRUMENT-PRAVO NA STICANjE UDELA NE MOŽE BITI PREDMET ZALOGE, NITI PREDMET NASLEĐIVANjA.

FINANSIJSKI INSTRUMENT-PRAVO NA STICANjE UDELA NE MOŽE BITI PREDMET IZVRŠENjA U IZVRŠNOM POSTUPKU ILI U POSTUPKU SUDSKOG ILI VANSUDSKOG NAMIRENjA.

NA FINANSIJSKI INSTRUMENT-PRAVO NA STICANjE UDELA, PRIMENjUJU SE ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE TRŽIŠTE KAPITALA KOJE SE ODNOSE NA CENTRALNI REGISTAR, DEPO I KLIRING HARTIJA OD VREDNOSTI (U DALjEM TEKSTU: CENTRALNI REGISTAR).

IZDAVANjE FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA NE SMATRA SE JAVNOM PONUDOM U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE TRŽIŠTE KAPITALA.

POSTUPAK I DOKUMENTACIJA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE UPISA I ISPISA FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA U CENTRALNI REGISTAR VRŠI SE U SKLADU SA PRAVILIMA POSLOVANjA CENTRALNOG REGISTRA.

ODLUKA O EMISIJI FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA

ČLAN 159G

ODLUKU O EMISIJI FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA (U DALjEM TEKSTU: ODLUKA O EMISIJI) DONOSI DIREKTOR, ODNOSNO NADZORNI ODBOR AKO JE UPRAVLjANjE DRUŠTVOM DVODOMNO, OSIM AKO OSNIVAČKIM AKTOM NIJE DRUGAČIJE ODREĐENO.

ODLUKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SADRŽI NAROČITO:

1)   BROJ FINANSIJSKIH INSTRUMENATA-PRAVO NA STICANjE UDELA KOJI SE IZDAJU;

2)     REZERVISANI SOPSTVENI UDEO IZ KOGA SE FINANSIJSKI INSTRUMENT-PRAVO NA STICANjE UDELA IZDAJE;

3)    PODATKE IZ ČLANA 9A OVOG ZAKONA O LICIMA KOJA STIČU FINANSIJSKI INSTRUMENT-PRAVO NA STICANjE UDELA, KAO I PODATAK O ADRESI NjIHOVOG PREBIVALIŠTA;

4)    PROCENAT UDELA KOJI IMALAC FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA IMA PRAVO DA STEKNE U ODNOSU NA REZERVISANI SOPSTVENI UDEO;

5)     CENA KOJU IMALAC FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA PLAĆA DRUŠTVU ZA STICANjE UDELA I ROK ZA PLAĆANjE CENE KOJI NE MOŽE BITI KRAĆI OD 15 DANA NITI DUŽI OD 30 DANA OD DANA DOSPEĆA;

6)  DATUM EMISIJE FINANSIJSKOG INSTRUMENT-PRAVO NA STICANjE

UDELA;

7)   DAN DOSPEĆA FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE

UDELA;

8)    USLOVE POD KOJIMA SE FINANSIJSKI INSTRUMENT-PRAVO NA STICANjE UDELA MOŽE PONIŠTITI PRE DANA DOSPEĆA.

SVI FINANSIJSKI INSTRUMENTI-PRAVO NA STICANjE UDELA JEDNE EMISIJE DAJU ISTA PRAVA IZ STAVA 2. TAČ. 4) DO 8) OVOG ČLANA.

SVE EMISIJE FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA IZ JEDNOG REZERVISANOG SOPSTVENOG UDELA IMAJU ISTI DAN DOSPEĆA I ISTI ROK ZA PLAĆANjE CENE.

DRUŠTVO JE DUŽNO DA ODLUKU O EMISIJI DOSTAVI CENTRALNOM REGISTRU U ROKU OD PET RADNIH DANA OD DANA DONOŠENjA, RADI UPISA

И  REGISTRACIJE FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA NA ZAKONITE IMAOCE.

STICANjE UDELA NA OSNOVU FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA I PONIŠTENjE FINANSIJSKOG INSTRUMENTA

ČLAN 159D

FINANSIJSKI INSTRUMENT-PRAVO NA STICANjE UDELA MOŽE SE:

1)  REALIZOVATI STICANjEM UDELA ILI

2)  PONIŠTITI:

(1)  KADA IMALAC FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA NIJE IZVRŠIO SVOJU OBAVEZU IZ ČLANA 159G STAV 2. TAČKA 5) OVOG ZAKONA;

(2)    PRE DANA DOSPEĆA, U SKLADU SA USLOVIMA IZ ODLUKE O EMISIJI.

U SLUČAJU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA FINANSIJSKI INSTRUMENT-PRAVO NA STICANjE UDELA ISPISUJE SE IZ CENTRALNOG REGISTRA.

UKOLIKO IMALAC FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA U ROKU IZ ODLUKE O EMISIJI IZVRŠI UPLATU CENE, SMATRAĆE SE DA JE DAO SAGLASNOST DA STEKNE UDEO.

UKOLIKO IMALAC FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA NE IZVRŠI UPLATU CENE U ROKU IZ ODLUKE O EMISIJI, DIREKTOR, ODNOSNO NADZORNI ODBOR AKO JE UPRAVLjANjE DRUŠTVOM DVODOMNO DONOSI ODLUKU KOJOM SE TAJ FINANSIJSKI INSTRUMENT PONIŠTAVA.

DRUŠTVO JE DUŽNO DA U ROKU OD 30 DANA OD DANA ISTEKA ROKA ZA PLAĆANjE CENE IZ ODLUKE O EMISIJI, ZA SVE EMISIJE KOJE SU IZDATE IZ ISTOG REZERVISANOG SOPSTVENOG UDELA PODNESE CENTRALNOM REGISTRU ZAHTEV ZA ISPIS FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA, RADI STICANjA UDELA, ODNOSNO PONIŠTENjA.

CENTRALNI REGISTAR IZDAJE DRUŠTVU POTVRDU O PODNETOM ZAHTEVU ZA ISPIS FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA.

POTVRDA IZ STAVA 6. OVOG ČLANA, SADRŽI PODATKE O POSLOVNOM IMENU I MATIČNOM BROJU IZDAVAOCA FINASIJSKOG INSTRUMENTA-

PRAVO NA STICANjE UDELA, BROJU IZDATIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA-PRAVO NA STICANjE UDELA KOJI SE REALIZUJU, ODNOSNO BROJU FINANSIJSKIH INSTRUMENATA KOJI SE PONIŠTAVAJU, PROCENTU UDELA KOJI IMALAC FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA IMA PRAVO DA STEKNE U ODNOSU NA REZERVISANI SOPSTVENI UDEO, KAO I PODATKE IZ ČLANA 9A OVOG ZAKONA O IMAOCIMA FINANSIJSKOG INSTRUMENTA.

STICANjE UDELA NA OSNOVU FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA REGISTRUJE SE ISTOVREMENO ZA SVE EMISIJE KOJE SU IZDATE IZ ISTOG REZERVISANOG SOPSTVENOG UDELA U SKLADU SA ZAKONOM O REGISTRACIJI.

STICANjE UDELA NA OSNOVU FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA NE SMATRA SE FINANSIJSKOM PODRŠKOM DRUŠTVA ZA STICANjE UDELA U SMISLU ODREDABA ČLANA 154. OVOG ZAKONA.

ČLANOVI DRUŠTVA NEMAJU PRAVO PREČE KUPOVINE UDELA KOJI SE STIČE NA OSNOVU FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA

RASPOLAGANjE PREOSTALIM NEISKORIŠĆENIM REZERVISANIM SOPSTVENIM UDELOM

ČLAN 159Đ

NAKON REGISTRACIJE STICANjA UDELA NA OSNOVU FINANSIJSKIH INSTRUMENATA-PRAVO NA STICANjE UDELA KOJI SU IZDATI IZ JEDNOG REZERVISANOG SOPSTVENOG UDELA, PREOSTALI NEISKORIŠĆENI DEO TOG REZERVISANOG SOPSTVENOG UDELA MOŽE SE PONIŠTITI ILI KORISTITI ZA NOVE EMISIJE FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA.

AKO DRUŠTVO DONESE ODLUKU DA SE PREOSTALI NEISKORIŠĆENI DEO REZERVISANOG SOPSTVENOG UDELA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PONIŠTI, DRUŠTVO JE U OBAVEZI DA SPROVEDE POSTUPAK SMANjENjA OSNOVNOG KAPITALA.

PREOSTALI NEISKORIŠĆENI DEO REZERVISANOG SOPSTVENOG UDELA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KOJI SE KORISTI ZA NOVE EMISIJE U SKLADU SA ČLANOM 159G OVOG ZAKONA, SMATRA SE NOVIM REZERVISANIM SOPSTVENIM UDELOM.

POSEBNI SLUČAJEVI DOSPELOSTI

ČLAN 159E

IZUZETNO, FINANSIJSKI INSTRUMENT-PRAVO NA STICANjE UDELA DOSPEVA I PRE ROKA DOSPEĆA IZ ČLANA 159G STAV 2. TAČKA 7) OVOG ZAKONA, I TO U SLUČAJU:

1)     LIKVIDACIJE-DANOM OBJAVLjIVANjA OGLASA O OTPOČINjANjU LIKVIDACIJE;

2)    STATUSNE PROMENE-DANOM OBJAVLjIVANjA NACRTA UGOVORA O STATUSNOJ PROMENI, ODNOSNO PLANA PODELE;

3)  PROMENE PRAVNE FORME-DANOM OBJAVLjIVANjA PREDLOGA ODLUKE

О  PROMENI PRAVNE FORME.

U SLUČAJU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ROK ZA PLAĆANjE CENE KOJU IMALAC FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA PLAĆA DRUŠTVU ZA STICANjE UDELA IZNOSI 40 DANA OD DANA NASTUPANjA PREVREMENOG ROKA DOSPEĆA.

DRUŠTVO JE DUŽNO DA NAREDNOG RADNOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, IMAOCIMA FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA UPUTI PISANO OBAVEŠTENjE O NASTUPANjU PREVREMENOG ROKA DOSPEĆA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, SA POZIVOM DA IZVRŠE PLAĆANjE CENE U ROKU IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.

DRUŠTVO NE MOŽE DONETI ODLUKU O OKONČANjU LIKVIDACIJE, ODLUKU O STATUSNOJ PROMENI I ODLUKU O PROMENI PRAVNE FORME DOK NE IZVRŠI REGISTRACIJU STICANjA UDELA NA OSNOVU FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA, ODNOSNO REGISTRACIJU PONIŠTENjA NEISKORIŠĆENOG REZERVISANOG SOPSTVENOG UDELA.

NACRT UGOVORA O STATUSNOJ PROMENI, ODNOSNO PLANA PODELE I PREDLOG ODLUKE O PROMENI PRAVNE FORME OBAVEZNO SADRŽI I PODATKE O REZERVISANIM SOPSTVENIM UDELIMA I PODATKE IZ ČLANA 159G STAV 2. TAČ. 1), 4) I 5) OVOG ZAKONA.

SUDSKA ZAŠTITA

ČLAN 159Ž

U SLUČAJU DA DRUŠTVO NIJE IZVRŠILO REGISTRACIJU STICANjA UDELA NA OSNOVU FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA U ROKU OD 60 DANA OD DANA ISTEKA ROKA ZA ISPLATU CENE, IMALAC FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA KOJI JE U ROKU IZ ČLANA 159G STAV 2. TAČKA 5) ILI U ROKU IZ ČLANA 159E STAV 2. OVOG ZAKONA IZVRŠIO PLAĆANjE MOŽE, U NAREDNOM ROKU OD ŠEST MESECI PODNETI TUŽBU NADLEŽNOM SUDU ZA UTVRĐIVANjE SVOJSTVA ČLANA, ODNOSNO PROCENTA UDELA KOJI IMALAC FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA STIČE ILI TUŽBU ZA ODREĐIVANjE NAKNADE KOJU JE DRUŠTVO U OBAVEZI DA ISPLATI IMAOCU FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA.

NAKNADU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SUD ĆE ODREDITI PREMA TRŽIŠNOJ VREDNOSTI UDELA KOJI BI IMALAC FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA IMAO PRAVO DA STEKNE NA DAN DOSPEĆA FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA.

U SLUČAJU SMRTI IMAOCA FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA NAKON ISPLATE CENE U ROKU IZ ČLANA 159G STAV 2. TAČKA 5) ILI U ROKU IZ ČLANA 159E STAV 2. OVOG ZAKONA, A NAKON DANA DOSPEĆA FINANSIJSKOG INSTRUMENTA, NASLEDNICI IMAJU PRAVO DA OD DRUŠTVA ZAHTEVAJU ISPLATU NAKNADE U VISINI TRŽIŠNE VREDNOSTI UDELA KOJI BI IMALAC FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA IMAO PRAVO DA STEKNE NA DAN DOSPEĆA FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA.

U SLUČAJU IZ ČLANA 159D STAV 1. TAČKA 2) PODTAČKA (2) LICE KOME JE FINANSIJSKI INSTRUMENT-PRAVO NA STICANjE UDELA NEOSNOVANO PONIŠTEN PRE DANA DOSPEĆA IMA PRAVO NA ISPLATU NAKNADE U VISINI TRŽIŠNE VREDNOSTI UDELA KOJI BI IMALAC FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA IMAO PRAVO DA STEKNE NA DAN DOSPEĆA FINANSIJSKOG INSTRUMENTA-PRAVO NA STICANjE UDELA, UMANjENU ZA IZNOS CENE IZ ČLANA 159G STAV 2. TAČKA 5) OVOG ZAKONA.

FINANSIJSKI INSTRUMENT-PRAVO NA STICANjE UDELA PRESTAJE DA POSTOJI NA DAN OBJAVLjIVANjA OGLASA O PRINUDNOJ LIKVIDACIJI I ISPISUJE SE IZ CENTRALNOG REGISTRA, A IMALAC OVOG FINANSIJSKOG INSTRUMENTA POSTAJE POVERILAC DRUŠTVA I IMA PRAVO NA ISPLATU NAKNADE U VISINI TRŽIŠNE VREDNOSTI UDELA KOJI BI IMALAC OVOG FINANSIJSKOG INSTRUMENTA IMAO PRAVO DA STEKNE NA DAN DOSPEĆA FINANSIJSKOG INSTRUMENTA AKO JE CENA PLAĆENA, ODNOSNO NA DAN OBJAVLjIVANjA OGLASA O PRINUDNOJ LIKVIDACIJI, UMANjENU ZA IZNOS CENE IZ ČLANA 159G STAV 2. TAČKA 5) OVOG ZAKONA, AKO CENA NIJE PLAĆENA.

Član 200.

Skupština društva:

1)  donosi izmene osnivačkog akta;

2)   usvaja finansijske izveštaje, kao i izveštaje revizora ako su finansijski izveštaji bili predmet revizije;

3)  nadzire rad direktora i usvaja izveštaje direktora, ako je upravljanje društvom jednodomno;

4)  usvaja izveštaje nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno;

5)   odlučuje o povećanju i smanjenju osnovnog kapitala društva, kao i o svakoj emisiji hartija od vrednosti;

6)    odlučuje o raspodeli dobiti i načinu pokrića gubitaka, uključujući i određivanje dana sticanja prava na učešće u dobiti i dana isplate učešća u dobiti članovima društva;

7)  imenuje i razrešava direktora i utvrđuje naknadu za njegov rad odnosno načela za utvrđivanje te naknade, ako je upravljanje društvom jednodomno;

8)   bira i razrešava članove nadzornog odbora i utvrđuje naknadu za njihov rad, ako je upravljanje društvom dvodomno;

9)  imenuje revizora i utvrđuje naknadu za njegov rad;

10)   odlučuje o pokretanju postupka likvidacije, kao i o podnošenju predloga za pokretanje stečajnog postupka od strane društva;

11)  imenuje likvidacionog upravnika i usvaja likvidacione bilanse i izveštaje likvidacionog upravnika;

12)      odlučuje o sticanju sopstvenih udela ODLUČUJE O STICANjU,

PONIŠTENjU I RASPODELI SOPSTVENIH UDELA I STICANjU, PODELI I PONIŠTENjU REZERVISANIH SOPSTVENIH UDELA;

13)   odlučuje o obavezama članova društva na dodatne uplate i o vraćanju tih

uplata;

14)  odlučuje o zahtevu za istupanje člana društva;

15)     odlučuje o isključenju člana društva iz razloga neplaćanja, odnosno neunošenja upisanog uloga;

16)  odlučuje o pokretanju spora za isključenje člana društva;

17)  odlučuje o povlačenju i poništenju udela;

18)  imenuje i razrešava ostale zastupnike društva, ako je upravljanje društvom jednodomno;

19)   odlučuje o pokretanju postupka i davanju punomoćja za zastupanje društva u sporu sa prokuristom, kao i u sporu sa direktorom, ako je upravljanje društvom jednodomno, odnosno sa članom nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno;

20)   odlučuje o pokretanju postupka i davanju punomoćja za zastupanje društva u sporu protiv člana društva;

21)   odobrava pristupanje novog člana i daje saglasnost na prenos udela trećem licu u slučaju iz člana 167. ovog zakona;

22)  odlučuje o statusnim promenama i promenama pravne forme;

23)  daje odobrenje na pravne poslove u kojima postoji lični interes, u skladu sa članom 66. ovog zakona;

24)   daje saglasnost na sticanje, prodaju, davanje u zakup, zalaganje ili drugo raspolaganje imovinom velike vrednosti u smislu člana 470. ovog zakona;

25)  (brisana)

26)  vrši druge poslove i odlučuje o drugim pitanjima, u skladu sa ovim zakonom i osnivačkim aktom.

Član 211.

Skupština donosi odluke običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, osim ako je zakonom ili osnivačkim aktom za pojedina pitanja određen veći broj glasova.

Skupština odlučuje većinom od dve trećine od ukupnog broja glasova svih članova društva o:

1)  povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala;

2)  statusnim promenama i promenama pravne forme;

3)     donošenju odluke o likvidaciji društva ili podnošenju predloga za pokretanje stečaja;

4)  raspodeli dobiti i načinu pokrića gubitka;

5)  sticanju sopstvenih udela društva.;

Osnivačkim aktom može se predvideti i druga većina za donošenje odluka iz stava 2. ovog člana, ali ne manja od obične većine od ukupnog broja glasova članova društva koji imaju pravo glasa po određenom pitanju.

Odluke potpisuje:

1)  jedini član društva u funkciji skupštine, u jednočlanom društvu;

2)  oba člana društva u dvočlanom društvu sa jednakim udelima članova, odnosno jednakim pravom glasa članova;

3)    u slučaju ponovljene sednice u dvočlanom društvu sa jednakim udelima članova, odnosno jednakim pravom glasa članova, oba člana društva ako su prisutna, odnosno član koji je prisutan.

4)  predsednik skupštine u svim ostalim slučajevima.

Odredbe stava 4. ovog člana shodno se primenjuju na vođenje i potpisivanje zapisnika iz člana 210. ovog zakona.

SKUPŠTINA DONOSI ODLUKE OBIČNOM VEĆINOM GLASOVA PRISUTNIH ČLANOVA KOJI IMAJU PRAVO GLASA PO ODREĐENOM PITANjU, OSIM AKO JE ZAKONOM ILI OSNIVAČKIM AKTOM ZA POJEDINA PITANjA ODREĐEN VEĆI BROJ GLASOVA.

SKUPŠTINA ODLUČUJE VEĆINOM OD DVE TREĆINE OD UKUPNOG BROJA GLASOVA SVIH ČLANOVA DRUŠTVA O:

1)  POVEĆANjU ILI SMANjENjU OSNOVNOG KAPITALA;

2)  STATUSNIM PROMENAMA I PROMENAMA PRAVNE FORME;

3)   DONOŠENjU ODLUKE O LIKVIDACIJI DRUŠTVA ILI PODNOŠENjU PREDLOGA ZA POKRETANjE STEČAJA;

4)  RASPODELI DOBITI I NAČINU POKRIĆA GUBITKA;

5)  STICANjU SOPSTVENIH UDELA DRUŠTVA;

6)  STICANjU REZERVISANIH SOPSTVENIH UDELA DRUŠTVA. OSNIVAČKIM AKTOM MOŽE SE PREDVIDETI I DRUGA VEĆINA ZA

DONOŠENjE ODLUKA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, ALI NE MANjA OD OBIČNE VEĆINE OD UKUPNOG BROJA GLASOVA ČLANOVA DRUŠTVA KOJI IMAJU PRAVO GLASA PO ODREĐENOM PITANjU.

ODLUKE POTPISUJE PREDSEDNIK SKUPŠTINE.

IZUZETNO OD STAVA 4. OVOG ČLANA, ODLUKE POTPISUJE:

1)  JEDINI ČLAN DRUŠTVA U FUNKCIJI SKUPŠTINE, U JEDNOČLANOM DRUŠTVU;

2)    OBA ČLANA DRUŠTVA U DVOČLANOM DRUŠTVU SA JEDNAKIM UDELIMA ČLANOVA, ODNOSNO JEDNAKIM PRAVOM GLASA ČLANOVA;

3)    U SLUČAJU PONOVLjENE SEDNICE U DVOČLANOM DRUŠTVU SA JEDNAKIM UDELIMA ČLANOVA, ODNOSNO JEDNAKIM PRAVOM GLASA ČLANOVA, OBA ČLANA DRUŠTVA AKO SU PRISUTNA, ODNOSNO ČLAN KOJI JE PRISUTAN.

ODREDBE ST. 4. I 5. OVOG ČLANA SHODNO SE PRIMENjUJU NA VOĐENjE I POTPISIVANjE ZAPISNIKA IZ ČLANA 210. OVOG ZAKONA.

Član 248.

Akcije koje izdaje društvo izdaju se u dematerijalizovanoj formi i glase na ime, a na registraciju u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar) njihovog izdavanja, zakonitih imalaca, prenosa akcija, prenosa prava iz akcija, ograničenja prava iz akcija i upis prava trećih lica na akcijama, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

Akcija iz stava 1. ovog člana je nedeljiva.

Odluka o izdavanju akcija, odnosno drugih hartija od vrednosti mora da sadrži sve njihove bitne elemente, u skladu sa propisima kojima se uređuje tržište kapitala.

Izdavanje akcija i drugih hartija od vrednosti javnom ponudom vrši se u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Član 270.

Po usvajanju finansijskih izveštaja za poslovnu godinu dobit te godine raspoređuje se sledećim redom:

1)  za pokriće gubitaka prenesenih iz ranijih godina;

2)  za rezerve, ako su one predviđene posebnim zakonom (zakonske rezerve).

Ako nakon raspoređivanja dobiti za svrhe iz stava 1. ovog člana preostane deo dobiti, skupština ga može raspodeliti za sledeće namene:

1)  za rezerve, ako ih je društvo utvrdilo statutom (statutarne rezerve);

2)  za dividendu, u skladu sa ovim zakonom.;

3)  ZA ISPLATU ZAPOSLENIMA.

Član 282.

Sopstvene akcije u smislu ovog zakona su akcije koje je društvo steklo od svojih akcionara.

Društvo može sticati sopstvene akcije neposredno ili preko trećeg lica koje akcije stiče u svoje ime a za račun društva pod sledećim uslovima:

1)  da je skupština donela odluku kojom je dala odobrenje za sticanje sopstvenih

akcija;

2)   da kao rezultat sticanja sopstvenih akcija neto imovina društva neće biti manja od uplaćenog osnovnog kapitala uvećanog za rezerve koje je društvo u obavezi da održava u skladu sa zakonom ili statutom, ako takve rezerve postoje, osim rezervi koje su statutom predviđene za sticanje sopstvenih akcija;

3)  da su akcije koje društvo stiče u celosti uplaćene;

4)  u slučaju javnog akcionarskog društva, da ukupna nominalna vrednost, odnosno računovodstvena vrednost kod akcija bez nominalne vrednosti tako stečenih akcija, uključujući i ranije stečene sopstvene akcije, ne prelazi 10% osnovnog kapitala društva.

Odluka iz stava 2. tačka 1) ovog člana sadrži uslove sticanja i raspolaganja ovim akcijama, a naročito:

1)  maksimalan broj sopstvenih akcija koje se stiču;

2)  rok u kome društvo može steći sopstvene akcije, koji ne može biti duži od dve

godine;

3)  minimalnu i maksimalnu cenu za sticanje sopstvenih akcija, ako se sopstvene akcije stiču uz naknadu;

4)  način raspolaganja i cenu po kojoj se stečene sopstvene akcije otuđuju, odnosno metod utvrđivanja te cene, ako se sopstvene akcije otuđuju uz naknadu.

Izuzetno, društvo može sticati sopstvene akcije i bez odluke iz stava 2. tačka 1) ovog člana, a na osnovu odluke odbora direktora, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno:

1)  u slučaju javnog akcionarskog društva, ako je to neophodno da bi se sprečila veća i neposredna šteta po društvo, u kom slučaju je odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, obavezan da na prvoj sledećoj sednici skupštine akcionare obavesti o razlozima i načinu sticanja sopstvenih akcija, njihovom broju i ukupnoj nominalnoj vrednosti, odnosno ukupnoj računovodstvenoj vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, njihovom učešću u osnovnom kapitalu društva kao i ukupnom iznosu koji je društvo za njih platilo;

2)   ako se sopstvene akcije stiču radi raspodele zaposlenima u društvu ili povezanom društvu, ili za nagrađivanje članova odbora direktora, odnosno izvršnog i nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, ali najviše do 3% 5% bilo koje klase akcija u toku poslovne godine, pod uslovom da je takva mogućnost predviđena statutom i da su izdvojene rezerve za ove namene.

Odbor direktora, odnosno izvršni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, u obavezi je da prilikom svakog sticanja sopstvenih akcija proveri da li su uslovi iz stava 2. tač. 2) do 4) ovog člana ispunjeni i da o tome sačini pisani izveštaj.

Član 585.

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ako:

1)    obavlja delatnost bez prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa, ako je isto kao uslov za obavljanje te delatnosti propisano posebnim zakonom (član 4. stav 2. ovog zakona);

2)  u poslovanju poslovno ime i druge obavezne podatke ne upotrebljava u skladu sa članom 25. ovog zakona ili posluje pod poslovnim imenom pod kojim krši ograničenja iz člana 27. stav 1. ovog zakona;

2a) ako na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata ne objavi obaveštenje o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, sa detaljnim opisom tog posla ili radnje i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa, u roku od 15 dana 3 DANA od dana zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje (član 66. stav 9. ovog zakona);

3)  (brisana)

4)  pruža finansijsku podršku za sticanje svojih udela ili akcija (član 154. stav

  1. i član 279. ovog zakona);

5)  vrši plaćanja članovima suprotno odredbama o ograničenju plaćanja (čl. 184. i

  1. ovog zakona);

6)   ako ne otuđi, poništi ili raspodeli sopstvene akcije u skladu sa obavezom otuđenja sopstvenih akcija (član 287. ovog zakona);

7)  ne drži i ne čuva akta i dokumenta u skladu ovim zakonom (član 240, član 348. stav 7. i član 464. ovog zakona);

8)  smanjenje kapitala vrši suprotno odredbama o zaštiti poverilaca (član 319. ovog zakona);

9)  prilikom statusne promene povredi zabranu stvaranja prividnog kapitala (član

  1. ovog zakona);

10)    za vreme likvidacije preduzima nove poslove ili članovima isplaćuje dividende ili raspodeljuje imovinu (član 531. i član 535. stav 3. ovog zakona);

11)  ne sastavi dokumente koje nakon isplate poverilaca treba da sastavi u skladu sa članom 540. ovog zakona;

12)   kao kontrolisano društvo isplati, odnosno kao kontrolno društvo primi naknadu po osnovu ugovora o kontroli i upravljanju, ako je kontrolisano društvo poslovalo sa gubitkom (član 561. ovog zakona);

13)  ne pruži odgovarajuću zaštitu poveriocu kontrolisanog društva, pošto mu je prestalo svojstvo kontrolnog društva, u skladu sa članom 566. ovog zakona;

13a) ako obavlja delatnost u ogranku koji nije registrovan (član 569. stav 1. ovog zakona);

14)  se ne uskladi sa odredbama ovog zakona ili se ne uskladi u propisanom roku u skladu sa ovim zakonom.

Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u društvu novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.

ČLAN 11.

OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U "SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE", OSIM ODREDABA ČL. 1, 2, 3, 4, 5. I 6. OVOG ZAKONA, KOJE SE PRIMENjUJU OD 1. APRILA 2020. GODINE.

Izvor: Vebsajt Ministarstva privrede, 10.10.2019.