Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA - Tekst propisa


Član 1.

U Zakonu o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18 i 95/18), u članu 66. stav 10. tačka 5) posle reči: "sopstvenih udela" dodaju se reči: "rezervisanih sopstvenih udela" i zapeta.

Član 2.

U članu 147. stav 1. tačka 3) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom. Posle tačke 3) dodaje se tačka 4), koja glasi:

"4) u slučaju poništenja rezervisanog sopstvenog udela."

Član 3.

U članu 147b stav 1. tačka 4) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom. Posle tačke 4) dodaje se tačka 5), koja glasi:

"5) poništavaju rezervisani sopstveni udeli."

Član 4.

Iznad člana 160. dodaje se novi pododeljak 3.2.a i čl 159a, 159b, 159v, 159g, 159d,

159đ, 159e i 159ž, koji glase:

"3.2.a Rezervisani sopstveni udeo i pravo na sticanje udela

Rezervisani sopstveni udeo

Član 159a

Rezervisanim sopstvenim udelom društva u smislu ovog zakona smatra se udeo koji društvo besteretno stiče od člana društva, radi dodele finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela.

Rezervisani sopstveni udeo ne može se založiti, niti se istim može raspolagati, osim na način propisan ovim zakonom.

Rezervisani sopstveni udeo iz koga je izdat finansijski instrument-pravo na sticanje udela ne može biti predmet izvršenja u izvršnom postupku ili u postupku sudskog ili vansudskog namirenja.

Jednočlano društvo s ograničenom odgovornošću može imati rezervisani sopstveni udeo.

Društvo može imati više rezervisanih sopstvenih udela.

Procenat učešća svih rezervisanih sopstvenih udela u osnovnom kapitalu društva ne može biti veći od 40%.

Odluku o sticanju rezervisanog sopstvenog udela donosi skupština društva većinom iz člana 211. ovog zakona.

Društvo može steći rezervisani sopstveni udeo samo od udela koji su u celosti uplaćeni, odnosno uneti.

Rezervisani sopstveni udeo može se steći samo od udela članova koji su glasali za odluku o sticanju rezervisanog sopstvenog udela.

Ako iz rezervisanog sopstvenog udela nije izdat ni jedan finansijski instrument iz stava 1. ovog člana, društvo može doneti odluku o podeli tog rezervisanog sopstvenog udela na više novih rezervisanih sopstvenih udela.

Rezervisani sopstveni udeo registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

 

Ako iz rezervisanog sopstvenog udela nije izdat ni jedan finansijski instrument iz stava 1. ovog člana, društvo može da donese odluku o poništaju tog rezervisanog sopstvenog udela, kada je u obavezi da sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala.

Prava društva po osnovu rezervisanog sopstvenog udela

Član 159b

Društvo po osnovu rezervisanih sopstvenih udela nema pravo glasa niti se ti

udeli računaju u kvorum skupštine.

Rezervisani sopstveni udeo ne daje pravo na učešće u dobiti. Finansijski instrument-pravo na sticanje udela

Član 159v

Finansijski instrument-pravo na sticanje udela, u smislu ovog zakona, je neprenosivi finansijski instrument koji izdaje društvo s ograničenom odgovornošću, a koji saglasnom imaocu daje pravo na sticanje udela određenog dana (dan dospeća) po određenoj ceni.

Finansijski instrument-pravo na sticanje udela ne može biti predmet zaloge, niti predmet nasleđivanja.

Finansijski instrument-pravo na sticanje udela ne može biti predmet izvršenja u izvršnom postupku ili u postupku sudskog ili vansudskog namirenja.

Na finansijski instrument-pravo na sticanje udela, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala koje se odnose na Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar).

Izdavanje finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela ne smatra se javnom ponudom u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

Postupak i dokumentacija potrebna za sprovođenje upisa i ispisa finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela u Centralni registar vrši se u skladu sa pravilima poslovanja Centralnog registra.

Odluka o emisiji finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela

Član 159g

Odluku o emisiji finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela (u daljem tekstu: odluka o emisiji) donosi direktor, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, osim ako osnivačkim aktom nije drugačije određeno.

Odluka iz stava 1. ovog člana sadrži naročito:

1)         broj finansijskih instrumenata-pravo na sticanje udela koji se izdaju;

2)         rezervisani sopstveni udeo iz koga se finansijski instrument-pravo na sticanje udela izdaje;

3)         podatke iz člana 9a ovog zakona o licima koja stiču finansijski instrument-pravo na sticanje udela, kao i podatak o adresi njihovog prebivališta;

4)         procenat udela koji imalac finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela ima pravo da stekne u odnosu na rezervisani sopstveni udeo;

5)         cena koju imalac finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela plaća društvu za sticanje udela i rok za plaćanje cene koji ne može biti kraći od 15 dana niti duži od 30 dana od dana dospeća;

6)         datum emisije finansijskog instrument-pravo na sticanje udela;

7)         dan dospeća finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela;

8)         uslove pod kojima se finansijski instrument-pravo na sticanje udela može poništiti pre dana dospeća.

Svi finansijski instrumenti-pravo na sticanje udela jedne emisije daju ista prava iz stava 2. tač. 4) do 8) ovog člana.

 Sve emisije finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela iz jednog rezervisanog sopstvenog udela imaju isti dan dospeća i isti rok za plaćanje cene.

Društvo je dužno da odluku o emisiji dostavi Centralnom registru u roku od pet radnih dana od dana donošenja, radi upisa i registracije finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela na zakonite imaoce.

Sticanje udela na osnovu finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela i poništenje finansijskog instrumenta

Član 159d

Finansijski instrument-pravo na sticanje udela može se:

1)         realizovati sticanjem udela ili

2)         poništiti:

(1)        kada imalac finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela nije izvršio svoju obavezu iz člana 159g stav 2. tačka 5) ovog zakona;

(2)        pre dana dospeća, u skladu sa uslovima iz odluke o emisiji.

U slučaju iz stava 1. ovog člana finansijski instrument-pravo na sticanje udela ispisuje se iz Centralnog registra.

Ukoliko imalac finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela u roku iz odluke о emisiji izvrši uplatu cene, smatraće se da je dao saglasnost da stekne udeo.

Ukoliko imalac finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela ne izvrši uplatu cene u roku iz odluke o emisiji, direktor, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno donosi odluku kojom se taj finansijski instrument poništava.

Društvo je dužno da u roku od 30 dana od dana isteka roka za plaćanje cene iz odluke о emisiji, za sve emisije koje su izdate iz istog rezervisanog sopstvenog udela podnese Centralnom registru zahtev za ispis finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela, radi sticanja udela, odnosno poništenja.

Centralni registar izdaje društvu potvrdu o podnetom zahtevu za ispis finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela.

Potvrda iz stava 6. ovog člana, sadrži podatke o poslovnom imenu i matičnom broju izdavaoca finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela, broju izdatih finansijskih instrumenata-pravo na sticanje udela koji se realizuju, odnosno broju finansijskih instrumenata koji se poništavaju, procentu udela koji imalac finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela ima pravo da stekne u odnosu na rezervisani sopstveni udeo, kao i podatke iz člana 9a ovog zakona o imaocima finansijskog instrumenta.

Sticanje udela na osnovu finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela registruje se istovremeno za sve emisije koje su izdate iz istog rezervisanog sopstvenog udela u skladu sa zakonom o registraciji.

Sticanje udela na osnovu finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela ne smatra se finansijskom podrškom društva za sticanje udela u smislu odredaba člana 154. ovog zakona.

Članovi društva nemaju pravo preče kupovine udela koji se stiče na osnovu finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela

Raspolaganje preostalim neiskorišćenim rezervisanim sopstvenim udelom Član 159đ

Nakon registracije sticanja udela na osnovu finansijskih instrumenata-pravo na sticanje udela koji su izdati iz jednog rezervisanog sopstvenog udela, preostali neiskorišćeni deo tog rezervisanog sopstvenog udela može se poništiti ili koristiti za nove emisije finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela.

Ako društvo donese odluku da se preostali neiskorišćeni deo rezervisanog sopstvenog udela iz stava 1. ovog člana poništi, društvo je u obavezi da sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala.

Preostali neiskorišćeni deo rezervisanog sopstvenog udela iz stava 1. ovog člana koji se koristi za nove emisije u skladu sa članom 159g ovog zakona, smatra se novim rezervisanim sopstvenim udelom.

Posebni slučajevi dospelosti

Član 159e

Izuzetno, finansijski instrument-pravo na sticanje udela dospeva i pre roka dospeća iz člana 159g stav 2. tačka 7) ovog zakona, i to u slučaju:

1)         likvidacije-danom objavljivanja oglasa o otpočinjanju likvidacije;

2)         statusne promene-danom objavljivanja nacrta ugovora o statusnoj promeni, odnosno plana podele;

3)         promene pravne forme-danom objavljivanja predloga odluke o promeni pravne forme.

U slučaju iz stava 1. ovog člana rok za plaćanje cene koju imalac finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela plaća društvu za sticanje udela iznosi 40 dana od dana nastupanja prevremenog roka dospeća.

Društvo je dužno da narednog radnog dana od dana objavljivanja iz stava 1. ovog člana, imaocima finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela uputi pisano obaveštenje o nastupanju prevremenog roka dospeća iz stava 1. ovog člana, sa pozivom da izvrše plaćanje cene u roku iz stava 2. ovog člana.

Društvo ne može doneti odluku o okončanju likvidacije, odluku o statusnoj promeni i odluku o promeni pravne forme dok ne izvrši registraciju sticanja udela na osnovu finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela, odnosno registraciju poništenja neiskorišćenog rezervisanog sopstvenog udela.

Nacrt ugovora o statusnoj promeni, odnosno plana podele i predlog odluke o promeni pravne forme obavezno sadrži i podatke o rezervisanim sopstvenim udelima i podatke iz člana 159g stav 2. tač. 1), 4) i 5) ovog zakona.

Sudska zaštita

Član 159ž

U slučaju da društvo nije izvršilo registraciju sticanja udela na osnovu finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela u roku od 60 dana od dana isteka roka za isplatu cene, imalac finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela koji je u roku iz člana 159g stav 2. tačka 5) ili u roku iz člana 159e stav 2. ovog zakona izvršio plaćanje može, u narednom roku od šest meseci podneti tužbu nadležnom sudu za utvrđivanje svojstva člana, odnosno procenta udela koji imalac finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela stiče ili tužbu za određivanje naknade koju je društvo u obavezi da isplati imaocu finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela.

Naknadu iz stava 1. ovog člana sud će odrediti prema tržišnoj vrednosti udela koji bi imalac finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela imao pravo da stekne na dan dospeća finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela.

U slučaju smrti imaoca finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela nakon isplate cene u roku iz člana 159g stav 2. tačka 5) ili u roku iz člana 159e stav 2. ovog zakona, a nakon dana dospeća finansijskog instrumenta, naslednici imaju pravo da od društva zahtevaju isplatu naknade u visini tržišne vrednosti udela koji bi imalac finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela imao pravo da stekne na dan dospeća finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela.

U slučaju iz člana 159d stav 1. tačka 2) podtačka (2) lice kome je finansijski instrument-pravo na sticanje udela neosnovano poništen pre dana dospeća ima pravo na isplatu naknade u visini tržišne vrednosti udela koji bi imalac finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela imao pravo da stekne na dan dospeća finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela, umanjenu za iznos cene iz člana 159g stav 2. tačka 5) ovog zakona.

Finansijski instrument-pravo na sticanje udela prestaje da postoji na dan objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji i ispisuje se iz Centralnog registra, a imalac ovog finansijskog instrumenta postaje poverilac društva i ima pravo na isplatu naknade u visini tržišne vrednosti udela koji bi imalac ovog finansijskog instrumenta imao pravo da stekne na dan dospeća finansijskog instrumenta ako je cena plaćena, odnosno na dan objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji, umanjenu za iznos cene iz člana 159g stav 2. tačka 5) ovog zakona, ako cena nije plaćena."

Član 5.

U članu 200. tačka 12) menja se i glasi:

"12) odlučuje o sticanju, poništenju i raspodeli sopstvenih udela i sticanju, podeli i poništenju rezervisanih sopstvenih udela;"

Član 6.

Član 211. menja se i glasi:

"Skupština donosi odluke običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, osim ako je zakonom ili osnivačkim aktom za pojedina pitanja određen veći broj glasova.

Skupština odlučuje većinom od dve trećine od ukupnog broja glasova svih članova društva o:

1)         povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala;

2)         statusnim promenama i promenama pravne forme;

3)         donošenju odluke o likvidaciji društva ili podnošenju predloga za pokretanje stečaja;

4)         raspodeli dobiti i načinu pokrića gubitka;

5)         sticanju sopstvenih udela društva;

6)         sticanju rezervisanih sopstvenih udela društva.

Osnivačkim aktom može se predvideti i druga većina za donošenje odluka iz stava 2. ovog člana, ali ne manja od obične većine od ukupnog broja glasova članova društva koji imaju pravo glasa po određenom pitanju.

Odluke potpisuje predsednik skupštine. Izuzetno od stava 4. ovog člana, odluke potpisuje:

1)         jedini član društva u funkciji skupštine, u jednočlanom društvu;

2)         oba člana društva u dvočlanom društvu sa jednakim udelima članova, odnosno jednakim pravom glasa članova;

3)         u slučaju ponovljene sednice u dvočlanom društvu sa jednakim udelima članova, odnosno jednakim pravom glasa članova, oba člana društva ako su prisutna, odnosno član koji je prisutan.

Odredbe st. 4. i 5. ovog člana shodno se primenjuju na vođenje i potpisivanje zapisnika iz člana 210. ovog zakona."

Član 7.

U članu 248. stav 1. brišu se zagrada i reči: "u daljem tekstu: Centralni registar".

Član 8.

U članu 270. stav 2. tačka 2) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Posle tačke 2) dodaje se tačka 3), koja glasi:

"3) za isplatu zaposlenima."

Član 9.

U članu 282. stav 4. tačka 2) procenat: "3%ˮ zamenjuje se procentom: "5%ˮ.

Član 10.

U članu 585. stav 1. tačka 2a) reči: "15 danaˮ zamenjuju se rečima: "3 danaˮ.

Član 11.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba čl. 1, 2, 3, 4, 5. i 6. ovog zakona, koje se primenjuju od 1. aprila 2020. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II.         RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakonom o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11, 99/11, 83/14- dr. zakon, 5/15, 44/18 i 95/18-u daljem tekstu: Zakon) uređuje se pravni položaj privrednih društava, a naročito njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njihov položaj, kao i pravni položaj preduzetnika.

Imajući u vidu predmet ovog zakona, isti je od naročitog značaja za stvaranje povoljnog poslovnog okruženja za razvoj privrede Republike Srbije i poslovanje privrednih subjekata na teritoriji Republike Srbije.

Tim za informacione tehnologije i preduzetništvo u Jedinici za implementaciju strateških projekata (Delivery Unit) Kabineta predsednice Vlade pokrenuo je inicijativu za izmenu Zakona o privrednim društvima, sa ciljem pronalaženja modela nagrađivanja zaposlenih, menadžmenta i trećih lica (investitora, konsultanata i sl.) u društvu s ograničenom odgovornošću.

S tim u vezi, Nacrtom zakona predloženo je uvođenje novog finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela koji izdaje društvo s ograničenom odgovornošću i rezervisanog sopstvenog udela, kao novog pravnog instituta, za potrebe izdavanja ovog finansijskog instrumenta.

Reč je o neprenosivom finansijskom instrumentu koji izdaje društvo s ograničenom odgovornošću, a koji saglasnom imaocu daje pravo na sticanje udela određenog dana (dan dospeća) po određenoj ceni.

Za potrebe izdavanja ovog finansijskog instrumenta društvo s ograničenom odgovornošću obrazuje rezervisani sopstveni udeo, kao udeo koji društvo besteretno stiče od člana društva.

Takođe, Nacrtom zakona predloženo je da zaposleni u društvu s ograničenom odgovornošću i akcionarskom društvu učestvuju u raspodeli dobiti, kao i da se procenat sopstvenih akcije koje akcionarsko društvo može raspodeliti zaposlenima i članovima uprave poveća sa 3% na 5%.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Nacrta zakona predložena je dopuna člana 66. stav 10. tačka 5) Zakona, odnosno predložen je još jedan izuzetak kada nije potrebno pribaviti odobrenje za zaključivanje poslova, odnosno preduzimanja radnji u kojima postoji lični interes. Naime, odobrenje nije potreno ni u slučaju pribavljanja rezervisanih sopstvenih udela od strane društva.

 Članom 2. Nacrta zakona vrše se izmene u članu 147. Zakona, tako što se u stavu 1. ovog člana dodaje nova tačka 4), kojom je predloženo da se i u slučaju poništenja rezervisanog sopstvenog udela može smanjiti, ali ne ispod minimalnog osnovnog kapitala iz člana 145. Zakona.

Članom 3. Nacrta zakona vrše se izmene u članu 147b Zakona, tako što se u stavu 1. ovog člana dodaje nova tačka 5), kojom je predloženo da se u slučaju poništenja rezervisanog sopstvenog udela postupak smanjenja osnovnog kapitala sprovodi bez primene odredaba o zaštiti poverilaca.

Članom 4. Nacrta zakona dodaje se novi pododeljak 3.2.a, a kojim se uređuje institut rezervisanog sopstvenog udela i finansijski instrument-pravo na sticanje udela i u tekst Zakona uvode novi čl.159a do 159ž. Istim odredbama definiše se rezervisani sopstveni udeo, kao udeo koji društvo besteretno stiče od člana društva, radi dodele finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela, prava društva po osnovu rezervisanog sopstvenog udela, definiše se finansijski instrument-pravo na sticanje udela koji izdaje društvo s ograničenom odgovornošću, precizira se sadržina odluke o emisiji finansijskog instrumenta, propisuje postupak sticanja udela na osnovu finansijskog instrumenta, postupak poništenja finansijskog instrumenta, raspolaganje preostalim neiskorišćenim rezervisanim sopstvenim udelom, posebni slučajevi dospelosti finansijskog instrumenta(likvidacija, statusna promena i promena pravne forme), kao i sudska zaštita imalaca ovog finansijskog instrumenta.

Članom 5. Nacrta zakona izvršena je izmena člana 200. tačka 12) Zakona i predloženo da skupština društva odlučuje i o sticanju, podeli i poništenju rezervisanih sopstvenih udela.

Članom 6. Nacrta zakona predložena je izmena člana 211. Zakona, tako što se, između ostalog, u stavu 2. dodaje nova tačka 6), kojom se propisuje da i o sticanju rezervisanih sopstvenih udela, skupština društva odlučuje većinom od dve trećine od ukupnog broja glasova svih članova društva, s tim da se osnivačkim aktom može predvideti i druga većina za donošenje odluke, ali ne manja od obične većine od ukupnog broja glasova članova društva koji imaju pravo glasa po određenom pitanju.

Članom 7. Nacrta zakona predložena je pravno-tehnička redakcija u stavu 1. člana 248. Zakona, tako što je brisan skraćeni naziv Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti, a imajući u vidu da je naziv skraćen u članu 159v stav 4. Nacrta zakona (novi pododeljak: 3.2.a Rezervisani sopstveni udeo i pravo na sticanje udela).

Članom 8. Nacrta zakona predložena je dopuna člana 270. stav 2. Zakona, čime je omogućeno da zaposleni u akcionarskom društvu i društvu s ograničenom odgovornošću učestvuju u raspodeli dobiti.

Članom 9. Nacrta zakona vrši se dopuna člana 282. stav 4. tačka 2) Zakona i procenat sopstvenih akcije koje akcionarsko društvo može raspodeliti zaposlenima i članovima uprave, povećava sa 3% na 5%.

Članom 10. Nacrta zakona interveniše se u članu 585. stav 1. tačka 2a), radi usklađivanja sa odredbama člana 66. stav 9. Zakona, kojim je propisano da je društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo dužno da na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata objavi obaveštenje o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, sa detaljnim opisom tog posla ili radnje i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa, u roku od tri dana od dana zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje.

Članom 11. Nacrta zakona predloženo je da zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba čl. 1, 2, 3, 4, 5. i 6. ovog zakona, koje se primenjuju od 1. aprila 2020. godine.

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

1.         Određivanje problema koje zakon treba da reši

Zakon o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", broj 36/11, 99/11, 83/14 - dr. Zakon, 5/15, 44/18 i 95/18), kao zakon od naročitog značaja za razvoj privrede Republike Srbije i stvaranja povoljnog poslovnog okruženja za osnivanje i poslovanje privrednih subjekata, neophodno je izmeniti i dopuniti sa ciljem daljeg unapređenja poslovnog ambijenta.

Naime, u razvijenim tržišnim ekonomijama kao što su ekonomije Sjedinjenih Američkih Država i država Evropske Unije, praksa je da se zaposleni u privrednom društvu stimulišu da što bolje obavljaju svoje poslove tako što im se daje mogućnost da postanu članovi tog privrednog društva. Ovo se naročito odnosi na poseban vid stimulacije-davanje opcija da steknu učešće u kapitalu privrednog društva, po povlašćenoj ceni. Na ovaj način zaposleni se stimulišu da što bolje obavljaju poslove i time povećaju vrednost kapitala privrednog društva. Naime, kada u budućnosti dođe do prodaje privrednog društva u kome su zaposleni, oni mogu da ostvare značajan profit prodajom (po tržišnoj ceni) učešća u kapitalu koje su stekli putem opcije.

Ovaj način stimulacije se naročito pokazao kao delotvoran u industriji informacionih tehnologija, imajući u vidu da ta privredna društva raspolažu ograničenim sredstvima u početnoj fazi poslovanja, pa samim tim nisu u mogućnosti da kvalitetnom kadru daju velike plate. S druge strane, ova društva imaju veliki potencijal brzog rasta, a s tim u vezi i mogućnost da članovi ovog društva ostvare prilično veliki profiti u slučaju prodaje vlasničkog udela koji je stečen za relativno mali novac u početnoj fazi poslovanja.

Imajući u vidu značajan rast industrije informacionih tehnologija u Republici Srbiji, sve veći udeo koji zauzima u bruto društvenom proizvodu, izvozu i generalno u privredi, postoji opšti interes da se donesu mere koje podstiču dalji rast privrednih delatnosti, a naročito ove industrije.

Takođe, privredna društva, a naročito privredna društva iz industrije informacionih tehnologija angažuju i različite konsultante (mentore, poslovne konsultante i slično), a koji nisu uvek zaposleni u društvu. Vrlo često ovi konsultanti rade besplatno ili za simboličnu naknadu, a opet pod obećanjem da će dobiti deo udela u privrednom društvu i ostvariti profit kada se društvo bude prodavalo.

Osim toga, državljani Republike Srbije-potencijalni osnivači društva s ograničenom odgovornošću često osnivaju privredna društva u inostranstvu kako bi mogli da koriste različite mogućnosti za stimulaciju zaposlenih.

Imajući u vidu navedeno, činjenicu da akcionarska društva imaju mogućnost da stimulišu zaposlene, investitore, konsultante i sl. da po povlašćenoj ceni steknu akcije društva davanjem "opcija na akcije", kao i činjenicu da su društva s ograničenom odgovornošću najviše zastupljena u strukturi privrede Republike Srbije, Nacrtom zakona omogućava se da i društva s ograničenom odgovornošću stimulišu svoje zaposlene, investitore, konsultante i sl. izdavanjem finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela, koji imaocima ovog finansijskog instrumenta daje pravo da steknu udeo u društvu određenog dana (dan dospeća) po povlašćenoj ceni. Za potrebe izdavanja ovog finansijskog instrumenta društvo s ograničenom odgovornošću obrazuje rezervisani sopstveni udeo, kao udeo koji društvo besteretno stiče od člana društva, uz napomenu da i jednočlano društvo s ograničenom odgovornošću može steći rezervisani sopstveni udeo.

Takođe, Nacrtom zakona predloženo je da zaposleni u društvu s ograničenom odgovornošću i akcionarskom društvu učestvuju u raspodeli dobiti, kao i da se procenat sopstvenih akcije koje akcionarsko društvo može raspodeliti zaposlenima i članovima uprave poveća sa 3% na 5%.

2.         Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu

Ključni cilj koji se želi postići donošenjem Nacrta zakona je da se omogući da i društva s ograničenom odgovornošću stimulišu svoje zaposlene, investitore, konsultante i sl. izdavanjem finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela, koji imaocima ovog finansijskog instrumenta daje pravo da steknu udeo u društvu određenog dana (dan dospeća) po povlašćenoj ceni, kao i da zaposleni u društvu s ograničenom odgovornošću i akcionarskom društvu učestvuju u raspodeli dobiti.

Dodatni cilj koji se postiže donošenjem ovog zakona je stimulisanje privrednog rasta, a naročito daljeg rasta industrije informacionih tehnologija i omogućavanje društvima iz te oblasti da posluju u skladu sa standardima koji su opšteprihvaćeni u svetu, čime se omogućava da društva s ograničenom odgovornošću koja posluju u Republici Srbiji koriste opšteprihvaćene instrumente za nagrađivanje zaposlenih, investitora, konsultanata i slično, i na taj način sprečava odlivanje kapitala u inostranstvo.

3.         Druge mogućnosti za rešavanje problema

S          obzirom na to da Zakon o privrednim društvima uređuje opšti pravni okvir za položaj privrednih društava, kao i pravni položaj preduzetnika, druge mogućnosti za unapređenje odredaba tog zakona i njihovo usaglašavanje sa drugim propisima, ne postoje.

4.         Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema?

Kao što je napred navedeno, jedino je izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima bilo moguće predvideti odredbe kojima bi se omogućilo zaposlenima, investitorima, konsultantima i slično da postanu članovi društva s ograničenom odgovornošću. Imajući u vidu praksu razvijenih tržišnih ekonomija, donošenje zakona radi realizacije napred iznetih ciljeva, jeste jedini način za rešavanje problema.

5.         Na koga će i kako uticati rešenja predložena u zakonu

Predložena rešenja u zakonu imaće pozitivan uticaj na društva s ograničenom odgovornošću, akcionarska društva i njihove zaposlene, investitore i slično, što će svakako unaprediti privrednu aktivnost i povećati obim investicija u Republici Srbiji.

6.         Troškovi koje će primena zakona izazvati kod građana i privrede, posebno malih i srednjih preduzeća

Primena predloženih zakonskih rešenja neće izazivati troškove kod građana i privrede (ni kod malih i srednjih privrednih društava).

Predviđeni postupak izdavanja i dodele finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela je pojednostavljen i ne nameće ni društvu ni imaocu finansijskog instrumenta velike troškove.

Naime, rezervisani sopstveni udeo koji društvo stiče za potrebe izdavanja ovog finansijskog instrumenta registruje se u Registru privrednih subjekata. Naknada za registraciju jedne promene podatka u Registru iznosi 2800 dinara, a za registraciju i objavu dokumenta naknada iznosi 1000 dinara.

Dalje, finansijski instrument-pravo na sticanje udela registruje se u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti, pri čemu će Centralni registar društvima s ograničenom odgovornošću koja izdaju ovaj finansijski instrument omogući neposredan pristup Centralnom registru bez posrednika što ih oslobađa troškova plaćanja brokera.

7.         Da li pozitivni efekti opravdavaju troškove?

Kako je napred navedeno, primena predloženih zakonskih rešenja neće izazivati troškove za privredu, s obzirom da se ne uvode nove dodatne obaveze koje zahtevaju plaćanje značajnih naknada za registraciju.

8.         Da li akt podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?

Ovaj zakon podržava osnivanje novih društava s ograničenom odgovornošću, naročito u industriji informacionih tehnologija, razvoj postojećih društava kapitala, a samim tim stimulisati i privrednu aktivnost i povećati tržišnu konkurenciju.

Takođe, očekuje se i da zaposleni budu dodatno motivisani da povećaju vrednost privrednog društva u kome rade, kao što je to slučaj u razvijenim tržišnim ekonomijama.

9.         Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove?

Nacrt zakona pripremila je posebna Radna grupa, koju su činili predstavnici državnih organa, Agencije za privredne registre, Komisije za hartije od vrednosti, Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti, Privredne komore Srbije, Centra za evropske politike i Inicijative digitalna Srbija, tako da su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne.

Takođe, s obzirom da je planirano sprovođenje javne rasprave očekuju se novi komentari, sugestije i predlozi koji će biti predmet dodatne analize.

10.       Koje će mere biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja Zakona?

 Ministarstvo privrede će u saradnji sa svim relevantnim subjektima, kao što su: Privredna komora Srbije, privredne asocijacije domaćih i stranih investitora, organizacije civilnog društva i zainteresovani privredni subjekti, kao i do sada, sprovoditi sve potrebne mere u nastavku sprovođenja ovog zakona, a u cilju uspostavljanja dugoročnog, održivog i konkurentnog poslovnog okruženja.

Izvor: Vebsajt Ministarstva privrede, 10.10.2019.