PREDLOG ZAKONA O NACIONALNOM DNK REGISTRU: Stručnjaci smatraju da Predlog zakona obiluje manjkavostima i nedostacima, zbog čega mora biti povučen iz skupštinske procedure

Da zakon o nacionalnom DNK registru treba da postoji, slažu se advokati, biolozi, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, nadležni u MUP-u... Međutim, većina pobrojanih smatra da zakon nikako ne bi trebalo da izgleda kao Predlog zakona o nacionalnom DNK registru, koji bi uskoro mogao da se nađe pred narodnim poslanicima.

Saglasni su, kako kažu, da Predlog zakona koji je dostavljen parlamentu obiluje manjkavostima i da zbog toga hitno mora da bude povučen. Na upućene kritike i zahteve da Predlog zakona zbog mnogobrojnih mana treba da bude povučen iz skupštinske procedure nije reagovao samo njegov predlagač – Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Zahtev za povlačenje predviđenog zakona nije nov: veštaci u oblasti forenzičko-genetičkih analiza iz svih laboratorija u Srbiji obratili su se pismom ministru policije odmah po dobijanju Nacrta spornog akta prošle godine. Tražili su da se povuče, da se javna rasprava o njemu obustavi i da ministar formira radnu grupu koja će, na temelju pravne i forenzičko-tehničke struke, sačiniti novi Nacrt zakona.

– Prva javna rasprava održana je krajem oktobra 2016. godine. Prisustvovali su joj predstavnici svih institucija koje se u Beogradu bave ovim tipom veštačenja, zamenica višeg javnog tužioca iz Beograda i predstavnici kancelarije Poverenika za informacije o javnom značaju. Ukratko, naš zajednički stav glasi da je predloženi tekst nacrta zakona neprecizan, a delom i netačan, neprihvatljiv i neprimenljiv – navedeno je, pored ostalog, u pismu koje su genetičari tada uputili ministru Nebojši Stefanoviću.

Dr Oliver Stojković, profesor genetike na Medicinskom fakultetu u Beogradu, šef DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu i jedan od potpisnika pisma, objašnjava da potreba za donošenjem ovog zakona proističe i iz niza međunarodnih obaveza naše zemlje u vezi sa harmonizacijom sa zakonodavstvima EU, što je predviđeno Poglavljem 24.

– Predloženi zakon je restriktivan jer zahteva da laboratorije koje se bave DNK analizama zadovoljavaju standard 17025. Ovaj standard, međutim, nema nijedna državna ni univerzitetska ustanova. Nema je čak ni Bezbednosno-informativna agencija. Taj standard ne govori ništa o kvalitetu urađenih analiza, pa ni da li su one tačne, a košta oko 10.000 evra – objašnjava dr Stojković.

On dodaje da predloženi zakon onemogućava da se na sudu koriste analize urađene u laboratorijama na medicinskim fakultetima u Beogradu i Novom Sadu, kao i na Biološkom fakultetu u Beogradu. Dr Stojković naglašava da Predlog zakona ne predviđa nijednu meru kojom bi bila sprečena njegova zloupotreba, a još je veći problem što u zakonu ne postoje mehanizmi koji bi omogućili da neko ko jednom "uđe" u registar, a dokaže se da je nevin, iz njega bude izbrisan. U tom smislu, naglašava on, zakon se kosi s praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Smatrajući da pojedina rešenja Predloga zakona nisu dobra, pismom se njegovim predlagačima obratio i Poverenik Rodoljub Šabić. On kaže da je u toku pripreme zakona predlagačima ukazao na njegove manjkavosti, kao i na neusklađenost teksta zakona sa osnovnim evropskim i međunarodnim standardima u oblasti obrade genetskih podataka. Njegove primedbe, napomenuo je, nisu uvažene.

– U predloženom zakonu nisu precizno definisani uslovi pod kojima se vrši upis, korišćenje i brisanje podataka sadržanih u registru, niti se pravi razlika između obrade podataka o osumnjičenima za izvršenje nekog krivičnog dela ili protiv kojih se vodi krivični postupak, s jedne strane, i oštećenih izvršenjem krivičnog dela (žrtve), s druge strane. Ni rokovi čuvanja podataka u nacionalnom DNK registru nisu precizno utvrđeni, a ni tu se ne pravi nikakva razlika između osoba koje su osumnjičene, okrivljene, pravosnažno osuđene ili pravosnažno oslobođene – navodi Poverenik.

Advokat Momčilo Bulatović smatra da je Predlog zakona brzopleto donet i da je iz više razloga – opasan. Pre svega, zakonom je predviđeno da se baza podataka genetskog materijala čuva pri Ministarstvu unutrašnjih poslova.

– Ako treba da se formira takva baza, onda neka to bude urađeno pri nekoj drugoj referentnoj ustanovi ili neka se oformi posebna institucija, kako bi se izbegla mogućnost zloupotrebe genetičkog materijala. U zakonu je takođe predviđeno da se ne sme koristiti genetski materijal (ne kaže se kako da se koristi) van uobičajene svrhe, što znači da može da se zloupotrebi. Sve laboratorije koje se bave DNK analizama dužne su po tom zakonu da dostave toj, da je tako nazovemo, matičnoj bazi podataka svoje DNK rezultate koji su prikupljeni u krivičnom postupku, a nigde nije regulisano šta se dešava sa genetskim materijalom koji je uzet u krivičnom postupku gde su okrivljeni oslobođeni optužbi – objašnjava Bulatović.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 13.10.2017.
Naslov: Redakcija