ZAKON O PLATNIM USLUGAMA: PROPIS STVARA PRAVNI OSNOV ZA OSNIVANJE I POSLOVANJE PLATNIH INSTITUCIJA I INSTITUCIJA ELEKTRONSKOG NOVCA, KAO NOVE VRSTE PRUżALACA PLATNIH USLUGA. PLATNE KARTICE I ELEKTRONSKI NOVAC ćE MOćI DA IZDAJU NE SAMO BANKE VEć I PRIVREDNA DRUšTVA

Od 1. oktobra 2015 počeo je da se primenjuje Zakon o platnim uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014 - dalje: Zakon) koji predstavlja veliki iskorak u pravcu modernizacije nacionalnog platnog sistema, odnosno donosi veću sigurnost za klijente i unapređenu zaštitu, uz istovremeno povećanje efikasnosti platnih transakcija i stvaranje pravnog osnova za razvoj inovativnih oblika plaćanja. Narodna banka Srbije izdala je saopštenje u kome podseća javnost na novine koje Zakon donosi, kao i na pozitivne efekte koji se očekuju.

- Zakon stvara pravni osnov za osnivanje i poslovanje dve nove kategorije pružalaca platnih usluga – institucija elektronskog novca i platnih institucija. Reč je o nebankarskim pružaocima platnih usluga koji će biti konkurencija bankama i Javnom preduzeću "Pošta Srbije" u pružanju platnih usluga. Naime, radi povećanja konkurencije na tržištu platnih usluga, omogućeno je da se privredna društva (novoosnovana ili već postojeća), u skladu sa svojim poslovnim opredeljenjem, bave pružanjem platnih usluga i izdavanjem elektronskog novca – čime će se podići nivo kvaliteta platnih usluga i omogućiti da se nadmetanjem učesnika na tržištu obezbede povoljnije cene za korisnike platnih usluga.

- Navedeni novi pružaoci platnih usluga "ulaze" na tržište na uređen i kontrolisan način – pružanje platnih usluga i izdavanje elektronskog novca od strane novih pružalaca platnih usluga regulisano je kroz režim davanja dozvola i nadzora na tim pružaocima koji će vršiti Narodna banka Srbije.

- Obezbeđen je pravni okvir za pojavu inovativnih rešenja u domenu izvršavanja platnih transakcija. Prvi put su omogućene i uređene sve vrste platnih usluga, uključujući i one najsavremenije, a Zakon pruža zaštitu korisnicima svih vrsta platnih usluga i tehnički je neutralan – pružaće zaštitu korisnicima i kod upotrebe budućih, novih metoda plaćanja, a neće sprečavati pojavu takvih inovativnih platnih rešenja.

- Prvi put se zakonski uređuje pojam elektronskog novca, koji se određuje kao digitalni ekvivalent gotovog novca, odnosno elektronski pohranjena novčana vrednost koja se izdaje nakon prijema novčanih sredstava, a prihvata se kao sredstvo plaćanja od strane trećih lica.

- Od kraja 2012. godine dozvoljeno je da se platne transakcije obavljaju preko stranih institucija e-novca, u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 31/2011, 119/2012 i 139/2014), a sada je stvoren pravni okvir za osnivanje i poslovanje i domaćih institucija elektronskog novca, koje će takođe imati pravo da pružaju ove usluge.

- Uslugu izvršavanja plaćanja na internetu upotrebom platnih kartica pruža samo nekoliko banaka, a sada tim poslovima mogu da se bave i novi pružaoci platnih usluga. Sve navedeno je značajan doprinos unapređenju i razvoju e-trgovine u našoj zemlji kao celog sveta poslovnih šansi i podsticaj za mala preduzeća ili preduzetnike da nude i prodaju svoju robu i usluge putem interneta.

U saopštenju NBS-a se navodi da je na detaljan, sveobuhvatan i izbalansiran način obezbeđena veća zaštita korisnika platnih usluga. Navedena zaštita prava naročito obuhvata prava građana kod informisanja, naplate naknada, izmena i dopuna ugovora, izvršavanja platnih transakcija, korišćenja platnih instrumenata i u tom smislu neka od najznačajnijih rešenja su:

- Obaveza pružanja kompletnih i detaljnih informacija korisniku platnih usluga pre zaključenja ugovora s pružaocem platnih usluga – Zakon propisuje detaljne i sveobuhvatne informacije koje pružalac platnih usluga mora dati klijentu: pre zaključenja ugovora o platnim uslugama, u samom ugovoru, pre izvršenja platne transakcije, nakon izvršenja platne transakcije i dr.

- U primerenom roku pre zaključenja okvirnog ugovora o platnim uslugama pružalac platnih usluga dužan je da korisniku platnih usluga – fizičkom licu dostavi detaljne informacije o samom pružaocu platnih usluga, uslovima za korišćenje platnih usluga (vrsta i opis osnovnih karakteristika platne usluge koja se pruža, forma i način davanja i povlačenja saglasnosti za izvršenje platne transakcije i dr.), naknadama (vrsta i visina svih naknada koje banka i drugi pružalac platnih usluga naplaćuje od građana, a ako ih naplaćuje zbirno – i vrstu i visinu svake pojedinačne naknade koja čini zbirnu naknadu), kamatnim stopama i kursu po kom se vrši zamena valuta, načinu i sredstvima komunikacije s građanima koji koriste platne usluge, zaštitnim i drugim merama u vezi sa izvršavanjem platne transakcije (zaštita platne kartice ili drugog platnog instrumenta, uslovi za blokadu korišćenja platne kartice ili drugog platnog instrumenta i sl.), uslovima za izmenu i dopunu, kao i prestanku okvirnog ugovora i zaštiti korisnika.

- Propisana je obaveza pružaoca platnih usluga da korisniku dostavlja odgovarajuće informacije pre i nakon izvršenja platne transakcije, a tako i obavezno dostavljanje izvoda najmanje jednom mesečno na način koji omogućava korisniku da dobijene informacije sačuva i reprodukuje u nepromenjenom obliku.

- Pružalac platnih usluga dužan je da korisniku – fizičkom licu na njegov zahtev, bez naknade, jednom mesečno na papiru dostavlja izvod o izvršenim platnim transakcijama, čak i ako je ugovorio drugačije dostavljanje izvoda. Cilj je da i oni klijenti koji ne žele da dobijaju papirne izvode i dogovore, na primer, obaveštavanje putem mejla ili SMS-a, mogu po potrebi dobiti i papirni izvod jednom mesečno, na njihov zahtev, i to besplatno.

- Pružalac platnih usluga ne može korisnicima tih usluga da naplaćuje naknadu za pružanje informacija koje je dužan da pruži u skladu sa ovim Zakonom. Sve informacije predviđene Zakonom klijentu se sada moraju dati besplatno i na jasan i razumljiv način, a precizno su definisane one koje moraju biti direktno upućene/dostavljene tom klijentu (dakle, ne postavljene ili objavljene na oglasnoj tabli i sl.), i koje moraju biti pružene na trajnom nosaču podataka, koji će omogućiti klijentu njihovo buduće čuvanje i reprodukovanje.

- Definisani su kraći i precizni rokovi za izvršenje platnih transakcija u dinarima u Republici Srbiji, pa tako Zakon propisuje obavezu za sve pružaoce platnih usluga da se svi nalozi za prenos i nalozi za uplatu u dinarima u našoj zemlji moraju izvršiti u okviru istog poslovnog dana kada su primljeni (D + 0). Taj rok se odnosi i na transakcije transfera odobrenja kod m-plaćanja ili e-plaćanja. Definisani su i precizni rokovi i za izvršenje svih drugih platnih transakcija, uključujući i one platnim karticama, direktnim zaduženjima i trajnim nalozima.

- Naknade koje se obračunavaju klijentu moraju se sada prikazati raščlanjeno, čak i kada se naplaćuju zbirno, da bi klijent mogao da uporedi sa uslovima koje nude drugi pružaoci platnih usluga.

- Upotreba pečata za pravna lica i preduzetnike pri izvršavanju plaćanja upotrebom platnih naloga u papirnoj formi nije više obavezna. Način autorizacije i autentifikacije klijent i pružalac platnih usluga ugovaraju zavisno od potreba prvog i poslovne politike drugog.

- Jedno od osnovnih pravila u Zakonu je da za svaku platnu transakciju pružaoci platnih usluga moraju imati saglasnost klijenta i u slučaju spora, oni će biti ti koji će morati da dokažu da je ta saglasnost klijenta postojala. Na koji način će ta saglasnost biti data – sada je isključivo stvar njihovog poslovnog odnosa i Zakon u tom smislu ne pravi ograničenja kojima bi se, možda, sprečio razvoj inovativnih oblika plaćanja, odnosno iniciranja platnih transakcija savremenim sredstvima komunikacije.

- U slučaju spora korisnika platnih usluga i pružaoca platnih usluga, teret dokazivanja je na pružaocu, tj. pružalac treba da dokaže da je korisniku pružio sve Zakonom propisane informacije i da je transakciju izvršio u skladu sa instrukcijom korisnika.

- Jasno i detaljno su propisana pravila i postupci kod neodobrenih (klijent nije dao saglasnost), neizvršenih (klijent je dao saglasnost, ali transakcija nije izvršena) i nepravilno izvršenih (klijent je dao saglasnost, ali je pružalac pogrešno izvršio tu transakciju ili je došlo do kašnjenja u izvršenju) platnih transakcija. Precizno su utvrđene obaveze pružalaca platnih usluga uključenih u spornu platnu transakciju i postupci koje moraju preduzeti pri svakom od navedenih slučajeva.

- Ograničena je odgovornost korisnika platnih usluga u slučaju krađe, gubitka i zloupotrebe ne samo platne kartice već bilo kog platnog instrumenta – utvrđena je pretpostavka odgovornosti pružaoca platnih usluga za gubitak prouzrokovan zloupotrebom platnih instrumenata, osim ako ne dokaže krivicu korisnika platnih usluga (svaka šteta preko 15.000 dinara).

- U slučaju kada se klijent ponašao s dužnom pažnjom, a ipak je došlo do zloupotrebe njegovog platnog instrumenta bez upotrebe njegovog ličnog identifikacionog broja (na primer na internetu) – pružalac platnih usluga snosi punu odgovornost. I slučaju tzv. "skimovanja" platnog instrumenta, a kada se korisnik ponašao s dužnom pažnjom, pružalac platnih usluga, takođe, snosi punu odgovornost odnosno gubitke koji proističu iz takve neoodobrene platne transakcije.

- Kada pružalac platnih usluga predlaže izmene i dopune odredaba okvirnog ugovora, dužan je da fizičkom licu u pismenoj formi dostavi predlog tih izmena i dopuna najkasnije dva meseca pre predloženog dana početka njihove primene. Istovremeno, mora da ga obavesti i o njegovom pravu da pre dana početka primene predloženih izmena i dopuna može da raskine okvirni ugovor bez plaćanja naknade i drugih troškova – ako ne prihvati taj predlog.

- Ako korisnik platnih usluga raskine ugovor s pružaocem platnih usluga, dužan je da plati naknadu samo za platne usluge pružene do dana raskida ugovora, a ako je takva naknada plaćena unapred, pružalac platnih usluga je dužan da korisniku vrati srazmerni deo plaćene naknade računajući od dana raskida ugovora.

- Pružalac platnih usluga ne može korisniku platnih usluga naplatiti naknadu za raskid okvirnog ugovora.

- Klijent – fizičko lice ima pravo da u bilo kom trenutku raskine okvirni ugovor bez otkaznog roka, osim ako je okvirnim ugovorom utvrđen otkazni rok, koji ne može biti duži od mesec dana.

- Uvode se platni instrumenti male novčane vrednosti za koje važi blaži režim u smislu regulisanja kako bi ovi instrumenti bili jeftiniji za korisnike i jednostavniji za upotrebu, uz istovremeno očuvanje odgovarajućeg nivoa zaštite korisnika.

- Datum valute odobrenja, odnosno zaduženja (kao trenutak od kog se obračunava kamata na novčana sredstva zadužena ili odobrena na platnom računu) – može biti različit od vremena zaduženja, odnosno odobrenja novčanih sredstava na tom platnom računu, ali samo ako je to povoljnije za korisnika platnih usluga. Svaka drugačija praksa od sada će se smatrati nezakonitom.

- Utvrđena je obaveza pružaoca platnih usluga da bez odlaganja odobri račun korisnika platnih usluga nakon što je taj pružalac primio novčana sredstva na svoj račun i informacije neophodne za odobrenje računa.

- Propisano je i pravo korisnika platnih usluga da raspolaže novčanim sredstvima odmah nakon što su ta sredstva odobrena na njegovom računu.

- Platilac ima pravo na povraćaj novčanih sredstava u slučaju neodobrene ili nepravilno izvršene platne transakcije, kao i u slučaju odobrene platne transakcije kod koje nije tačno utvrđen iznos transakcije (npr. plaćanja komunalnih usluga putem direktnog zaduženja), ukoliko je iznos transakcije viši od iznosa koji je platilac razumno mogao očekivati.

- Direktno zaduženje, kao instrument koji se u razvijenim zemljama u velikoj meri koristi za plaćanje mesečnih dažbina, a klijentima kod njegove upotrebe poverioci vrlo često nude popuste – do sada nije bilo definisano i uređeno u skladu sa savremenim standardima koji važe za ovakav način plaćanja, što je destimulativno uticalo na njegovu upotrebu za pomenute svrhe.

- Zakon daje mogućnost da primalac plaćanja (npr. trgovac) ponudi popust za korišćenje platne kartice ili drugog platnog instrumenta.

- Registar za račune pravnih lica postoji od 2003. godine i javan je, a sada se uvodi i registar računa fizičkih lica.

Zakonom se uređuju i platni sistemi, koji predstavljaju važnu finansijsku infrastrukturu koja omogućava međusobno povezivanje pružalaca platnih usluga radi pravovremenog izvršavanja platnih transakcija njihovih klijenata.

Po pravilima koja se primenjuju u Evropskoj uniji, uređena je i tzv. konačnost poravnanja u platnim sistemima koji su od značaja za stabilnost finansijskog sistema, čime se ovi sistemi, a time i finansijski sistem u celini, štite od pojedinih sistemskih rizika u slučaju nastupanja nesposobnosti izmirivanja obaveza učesnika u platnom sistemu.

Proširuje se i pojačava nadzor – Narodna banka Srbije vršiće nadzor nad svim pružaocima platnih usluga i izdavaocima elektronskog novca (uključujući i Poštu), u delu pružanja platnih usluga i izdavanja elektronskog novca. Narodna banka Srbije vršiće nadzor i nad operatorima platnih sistema, zaključuje se u saopštenju NBS.