ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA: POVERENIK NAVODI DA SU PROBLEMI U OBLASTI SLOBODNOG PRISTUPA INFORMACIJAMA VELIKI BROJ žALBI, ODSUSTVO ODGOVORNOSTI ZA KRšENJE ZAKONA, TE TRANSPARENTNOST U RADU JAVNIH PREDUZEćA, KOJA IMAJU OZBILJAN PROBLEM U KOMUNIKACIJI SA JAVNOšćU

Stanje u oblasti slobodnog pristupa informacijama danas je bolje u odnosu na raniji period, ali su problem ogroman broj žalbi i potpuno odsustvo odgovornosti za kršenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), izjavio je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić.

Na sednici skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu na kojoj je predstavio godišnji izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009 - dr. zakon, 68/2012 - odluka US i 107/2012), Šabić kaže da je u 2015. godini 96 odsto intervencija Poverenika bilo uspešno.

Navodeći da je stanje danas bolje, da organi vlasti sami nude određene informacije, te da služba Poverenika ima bolje uslove za rad, Šabić je rekao da bi zakonski okvir trebalo unaprediti kako bi se otklonili uočeni problem.

Pored odsustva odgovornosti za kršenje zakona i velikog broja žalbi, Šabić navodi i transparentnost u radu javnih preduzeća za koja je rekao da imaju ozbiljan problem u komunikaciji sa građanima.

Kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti, Šabić kaže da je potrebno izmeniti propise iz te oblasti, te da su najčešće povrede zakona zbog neznanja što je, ocenjuje, skandalozno.

U Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) piše da se obrada podataka o ličnosti uređuje zakonom, kaže Šabić i navodi da ne postoji akcioni plan za donošenje zakona koji bi uredili tu oblast.

Naveo je da je od 2009. broj intervencija Poverenika porastao na više od 2.500 što je, kaže, samo "gašenje požara".

Kako se navodi u izveštaju, Poverenik je u 2015. imao ukupno 11.880 predmeta (9.012 predmeta iz oblasti slobodnog pristupa informacijama i 2.868 predmeta iz oblasti zaštite podataka o ličnosti), što je za 4,3 odsto više u poređenju sa 2014. godinom.

Pravo na slobodan pristup informacijama u 2015. koristilo se u velikom obimu, piše u izveštaju i dodaje da to potvrđuje i oko 30.000 zahteva organima vlasti.

Najviše zahteva za pristup informacijama (39,31 odsto) podneli su građani kao klijenti organa vlasti, navodi se u izveštaju.

Gotovo polovina žalbi, tačnije 48,18 odsto je izjavljena protiv republičkih organa, a skoro polovina od toga protiv ministarstava. Ocena zakonitosti odluka Poverenika donetih u 2015. je zatražena u 115 slučajeva podnošenjem tužbi Upravnom sudu i nijedna od tih odluka Poverenika nije poništena, piše u izveštaju.