Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Prestanak dobrovoljnog osiguranja po službenoj dužnosti se utvrđuje osiguranicima koji nisu uplaćivali doprinose u roku od šest meseci od dana dospelosti


U Srbiji trenutno oko 35.000 građana samostalno svakog meseca uplaćuje penzijske doprinose da bi jednog dana imali uslove za penzionisanje.

Jer, bez obzira na godine života, bitan uslov za odlazak u penziju je i minimum od 15 godina penzijskog staža.

Prethodnih godina je Republički fond PIO svaka tri meseca objavljivao minimalne i maksimalne iznose za samostalnu uplatu doprinosa jer su se oni menjali. Međutim, na početku godine utvrđeni su minimalni i maksimalni, a između njih je još 12 mogućnosti, doprinosi koje oni koji samostalno sebi uplaćuju penzijski staž treba da plaćaju tokom cele 2019.

Po članu 15. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018 i 46/2019 - odluka US), građani koji se opredele da dobrovoljno sebi uplaćuju penzijski staž mogu izabrati jednu od ponuđenih 13 osnovica, i to bez obzira na stručnu spremu. Od uplate za januar ove godine pa sve do 31. decembra 2019, važe osnovice osiguranja od kojih je najniža 6.219,46 dinara a najviša 88.848,50.

Osnovica osiguranja izračunava se tako što se za najnižu uzima 35 odsto prosečne republičke zarade za prošlu godinu, a za najvišu pet prosečnih plata. Od tih iznosa doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje iznosi 26 odsto.

Građani koji se opredele za samostalnu uplatu doprinosa na osnovu tog člana Zakona o PIO, moraju znati da je rok za uplatu 15. u mesecu za prethodni mesec.

Visina svih 13 ponuđenih osnovica objavljena je na sajtu Fonda PIO, a jednom izabrana osnovica može se promeniti pod uslovom da se podnese novi zahtev. Takođe, građani koji ne žele više da samostalno uplaćuju doprinose moraju da podnesu zahtev za prestanak osiguranja jer, u suprotnom, Fond PIO će im slati obaveštenje o neispunjenju obaveze i obračunavati pripadajuću kamatu.

U rešenjima Fonda PIO o prestanku dobrovoljnog osiguranja, koja ovih dana stižu do građana, utvrđuje se dan prestanka osiguranja uz jasno naveden datum do kojeg su penzijski doprinosi plaćeni, odnosno do kada će biti utvrđen penzijski staž osiguranja.

- Ukoliko doprinosi uopšte nisu plaćeni, prestanak će se utvrditi s istim danom s kojim je utvrđeno svojstvo osiguranika pa praktično osiguranik neće imati staž po tom osnovu. Ta rešenja ne proizvode nikakvu obavezu za osiguranika, ona ga praktično oslobađaju dugova i kamata za neplaćeni period - zaključuje Mirić.

Stručnjak za penzijsko pravo Miroslav Mirić objašnjava da pre početka ove godine, u slučaju da osiguranik nije uplaćivao doprinos za osigiguranje koje je sam izabrao i za koje je podneo zahtev Fondu, nije gubio status osiguranika, odnosno postojala je mogućnost da se za već utvrđeno svojstvo po članu 15. Zakona o PIO naknadno uplati doprinos, uz uvećanje za zakonsku kamatu. Dakle, Fond do oktobra prošle godine nije po službenoj dužnosti utvrđivao prestanak osiguranja, osim ukoliko se osiguranik nije zaposlio ili stekao pravo uplate penzijskih doprinosa po nekom drugom osnovu. Međutim, dodaje Mirić, izmenama Zakona, koje su stupile na snagu lane 30. septembra, prvi put je uvedena odredba da svojstvo osiguranika prestaje u slučaju da se doprinosi ne uplate u roku od šest meseci od dana dospelosti.

- To znači da će svim osiguranicima koji su stekli svojstvo po članu 15. Zakona o PIO, bez obzira na datum sticanja tog statusa, Fond utvrditi prestanak osiguranja s poslednjim danom do kojeg su uplaćeni doprinosi - objašnjava Mirić. - Veliki broj osiguranika širom Srbije već je primio rešenja kojima se utvrđuje prestanak osiguranja, a brojna rešenja su u pripremi i svakodnevno se šalju građanima.

Prestanak dobrovoljnog osiguranja po službenoj dužnosti se utvrđuje osiguranicima koji nisu uplaćivali doprinose u roku od šest meseci od dana dospelosti. Doprinosi prvi put dospevaju po donošenju rešenja i njegovom izvršenju, i to u roku od 15 dana. U kasnijem toku osiguranja, doprinosi na uplatu dospevaju 15. u meseci za prethodni mesec. Kada osiguranik uplati doprinos, stručne službe Fonda obračunavaju koji period je tim uplatama zapravo pokriven, pri čemu se uzima u obzir datum svake pojedinačne uplate.

- Konkretno, od kraja septembra prošle godine, više nije moguće naknadno uplatiti doprinos nakon isteka roka od šest meseci od dana dospelosti za prvi kalendarski mesec u kojem postoji dug od početka osiguranja. To znači da oni koji nisu blagovremeno uplaćivali doprinose i znaju da je od poslednje uplate prošlo više od pola godine, više ne treba da uplaćuju novac za dobrovoljno osiguranje jer se ta uplata neće prihvatiti - objašnjava Mirić. - Ukoliko nisu sigurni u to da je istekao rok od pola godine, treba da se obrate filijali Fonda najbližoj svom prebivalištu i tako provere koliko je vremena zaista prošlo od poslednje uplate.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, 13.08.2019.
Naslov: Redakcija