UREDBA O KANCELARIJSKOM POSLOVANJU ORGANA DRŽAVNE UPRAVE: STRUčNA JAVNOST NIJE ZADOVOLJNA OBRAZLOžENJEM VLADE – ZAMERKE SE ODNOSE NA POTENCIJALNE OPASNOSTI U PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAčAJA, JER POSTOJI MOGUćNOST PROIZVOLJNOSTI U OZNAčAVANJU DOKUMENATA KOJIMA JE PRISTUP OGRANIčEN, KA OI NA TO šTO SE PODZAKONSKIM AKTOM PREDVIđAJU KATEGORIJA KOJE U ZAKONU NEMA

Dok stručnjaci upozoravaju da se uvođenjem nove oznake uskraćuje pravo javnosti da sazna o radu državnih preduzeća, vlada uverava da je reč o uobičajenoj praksi EU

Da portal “Pištaljka” 2013. nije uspeo da skine oznaku “vojna tajna” sa dokumenta Ministarstva odbrane javnost nikada ne bi saznala za štetan posao koji je građane Srbije koštao 90 miliona dinara.

Imajući u vidu koliko je široka zloupotreba tajnosti, vest da je Vlada u aprilu ove godine Uredbom o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave ("Sl. glasnik RS", br. 80/92 i 45/2016) uvela novu oznaku “službeno” za svoja dokumenta stručna javnosti je dočekala kao pretnju pravu da se sazna kako posluje vlast i državna administracija.

Prve korake preduzeo je Savet za borbu protiv korupcije i podneo Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti uredbe smatrajući da nije jasno definisano koji se podaci mogu tretirati kao osetljivi, ko to procenjuje, kao i na koga je distribucija ograničena. Ovo vladino telo kao sporno ocenilo je i to što je taj podzakonski akt donela vlada u tehničkom mandatu.

Iz Nemanjine 11 stiglo je objašnjenje u kojem javnost uveravaju da “službeno” nije nikakva oznaka tajnosti, već “se odnosi na sva akta koja nastanu u radu državnih organa, a koja prema pravilima Evropske unije moraju nositi oznaku “Limite”, odnosno “Limited"“. Drugim rečima, nisu tajna, ali mogu biti osetljivi te zahtevaju ograničenu distribuciju.

Ovo objašnjenje vlade nije zvučalo uverljivo stručnjacima, koji upozoravaju da se u izmenama krije velika opasnost i prepreka za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

- To otvara mogućnost da neki šefovi proizvoljno stavljaju poverljive oznake na raznorazna dokumenta, da organi državne uprave informaciju koja bi trebalo da bude dostupna građanima proglase za službenu tajnu. Ovakva izmena ne ide na ruku ni novinarima ni uzbunjivačima. “Pištaljka” je ranije tražili da se obim tajnih podataka svede na ono što je preporuka Savet Evrope. Dakle, tajni mogu da budu samo odbrambeni, bezbednosni i spoljnopolitički poslovi države. Sada je vlada uputila jasnu poruku da želi da zadrži monopol nad podacima i da javnost onemogući da na jednostavna način dođu do informacija koje su bitne za sve građane. Vrh države određuje šta će da bude dostupno javnosti - upozorava glavni i odgovorni urednik “Pištaljke” Vladimir Radomirović.

Osim ovih zamerki pravnik Zoran Čvorović sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu ističe da podzakonski akti ne mogu da uvedu nove kategorije koje bi povećavale odnosno sužavale prava i obaveze propisane zakonom.

“Ova izmena je restriktivna, uskraćuje pravo javnosti da sazna o radu državnih preduzeća. Bez obzira da li je doneta u tehničkom mandatu ili ne, ovde je sporno to što imamo “vladavinu uredbama”. U toj situaciji se zaobilazi Narodna skupština, a Vlada uzurpira zakonodavnu vlast” upozorava Čvorović.

Da u Uredbi ne može da se nađe ono što ne stoji u Zakonu o tajnosti podataka ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009) upozorava i poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja Rodoljub Šabić, koji je tim povodom uputio pismo i premijeru.