IZBOR PREDSTAVNIKA SRBIJE ZA GENERALNOG SEKRETARA UN OD VIŠESTRUKE KORISTI: POBOLJšANJE IMIDžA DRžAVE, PRILIKA ZA ZASTUPANJE NJENIH INTERESA I ZA PRIKUPLJANJE I PRISTUP INFORMACIJAMA OD ZNAčAJA ZA DRžAVU

UN se danas suočavaju sa brojnim izazovima i problemima. Glad, siromaštvo, zarazne bolesti, ratovi, terorizam i klimatske promene, samo su neki od 17 izazova definisanih u Ciljevima održivog razvoja koje treba eliminisati ili svesti na znatno niži nivo do 2030. godine. Istini na volju, Ujedinjene nacije su se od svog nastanka suočavale sa izazovima koji su pretili da promene svet do nezamislivih granica, od blokovske podeljenosti, preko širenja HIV-a, do gladi u Africi. Ipak, čini se svet danas nalazi na prekretnici, preblizu tačke bez povratka i da jedini spas leži u iskrenom radu na ostvarivanju svih ciljeva održivog razvoja. Zato je i izbor novog generalnog sekretara toliko značajan. Svi navedeni problemi su njegovi problemi, a pored njihovog rešavanja mora da bude vešt posrednik između velikih sila i njihovih interesa, zadržavajući status čuvara nezavisnosti i nepristrasnosti organizacije.

Gotovo svi generalni sekretari Ujedinjenih nacija su svoj posao opisivali kao “najteži na svetu”. Prvi među njima, Trigve Li, je čestitavši svom nasledniku Dagu Hamaršeldu izbor na mesto generalnog sekretara, poželeo dobrodošlicu na “nemogući posao”. Istovremeno je i jedan od opasnijih jer je upravo Hamaršeld poginuo u avionskoj nesreći 1961. godine, pregovarajući o prekidu vatre između dve zaraćene strane u Severnoj Rodeziji (današnjoj Zambiji).

Posao generalnog sekretara i jeste svojevrsno “središte oluje” u kome je on moderator u nastojanjima 193 države da ostvare nacionalne (znatno ređe međunarodne) interese, pod budnim nadzorom više od sedam milijardi stanovnika i sa utopističkim zamislima u pogledu moći i mogućnosti čelnika Ujedinjenih nacija.

Odsustvo instrumenata takozvane “tvrde moći” mogao bi da navede na zaključak da je uticaj generalnog sekretara mali ili nikakav. Međutim, takav način izvođenja zaključka bi nas odveo daleko od istine. Generalni sekretar predstavlja simbol ideala i najviših vrednosti čovečanstva i glas pravde koji ne mogu da ignorišu čak ni najmoćnije države sveta. Primera radi, osuda intervencije Sjedinjenih Američkih Država i saveznika u Iraku 2003. godine koju je u uputio Kofi Anan, imala je značajne posledice po ugled čitave operacije.

Generalni sekretar je, kako je to određeno Poveljom, “glavni administrativni službenik”. U opisu “konkursa” za mesto generalnog sekretara zahtevaju se najviši moralni i profesionalni kvaliteti, dugogodišnje iskustvo, efikasnost, liderske, diplomatske i menadžerske veštine i druge prefinjene osobine. Takvi kvaliteti, zaista, i jesu neophodni jer su njegove funkcije znatno šire od ove šture pravničke formulacije. Danas su administrativne funkcije samo deo korpusa poslova koje generalni sekretar obavlja, dok on sve više utiče na procese medijacije, pregovora i donošenja ključnih političkih odluka.

Izbor devetog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija bi trebalo da se završi do kraja tekuće godine. Do sada je dvanaest država kandidovalo svoje predstavnike, uključujući i Srbiju. Održana su dva kruga glasanja u Savetu bezbednosti i prema raspoloživim podacima, Vuk Jeremić se nalazi na drugom mestu sa osam “ohrabrujućih”, četiri “obeshrabujuća” i tri glasa “bez mišljenja”. Ispred Jeremića je jedino nekadašnji premijer Portugala i Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice, Antonio Gutereš (António Guterres).

Još za vreme pominjanja mogućnosti da Srbija kandiduje Vuka Jeremića počele su rasprave o potencijalnim koristima koje bi Srbija imala od njegovog izbora. S obzirom da smo “zemlja ekstrema”, prognoze su se kretale od ništa, do svašta, dok je prava istina negde između. Važno je istaći da generalnog sekretara predlaže matična država, ali izborom na to mesto on prestaje da bude predstavnik svoje države već organizacije na čijem je čelu, a u slučaju Ujedinjenih nacija i svih građana sveta. Međutim, to svakako ne znači da izborom Vuka Jeremića Srbija ne bi imala nikakve koristi. Naprotiv, imamo najmanje tri razloga da se radujemo eventualnom uspehu bivšeg ministra spoljnih poslova.

Prvi razlog je simboličke prirode. Izborom Vuka Jeremića bila bi poslata snažna poruka da je Srbija, koja je prema percepciji jednog dela međunarodne zajednice bila ključni izvor nestabilnosti u regionu i koja se ne tako davno “gušila” u krvavim ratovima, sposobna da ima svog građanina na čelnom mestu najznačajnije međunarodne organizacije današnjice. Ova poruka mira, stabilnosti i prosperiteta bila bi značajna za Srbiju, ali i čitav region i predstavljala bi jedan od važnih indikatora opraštanja od nasilne prošlosti i izgradnje “zone mira” na zapadnom Balkanu.

Drugi razlog leži u javnodiplomatskim benefitima. Javna diplomatija je u svojoj suštini proces pridobijanja “srca i umova” građana drugih država, a njeni učinci zavise, pre svega, od sposobnosti da se drugima predstave vlastita kultura, vrednosti i ideali. Srbija je prethodnih godina u ovom domenu, kao i u procesu lobiranja, bila najblaže rečeno neuspešna ili bolje reći neaktivna. Iako bi izborom na mesto generalnog sekretara Vuk Jeremić postao međunarodni službenik, on bi, hteo ili ne, predstavljao kulturu i vrednosti države iz koje dolazi i na taj način značajno povećao interesovanje, ukoliko ne i simpatije, za vrednosni korpus naše države.

Važan razlog leži i u pribavljanju informacija. Imati osobe na ključnim mestima odlučivanja jedan je od ključnih resursa današnjice. Generalni sekretar, svakako, ne može da donosi odluke ili utiče na donošenje odluka koje su u korist njegove države, posebno ako su na uštrb druge. Međutim, s obzirom da se nalazi u središtu protoka informacija, on može, ne ugrožavajući međunarodni karakter svoje funkcije ili etičke norme organizacije koju predstavlja, da prosleđuje značajne informacije o ključnim međunarodnim tokovima i događajima.

Da li će Vuk Jeremić biti izabran na mesto generalnog sekretara Ujedinjenih nacija? Teško je predvideti. Samo o predlogu (koji se prosleđuje Generalnoj skupštini) odlučuje 15 država članica Saveta bezbednosti, a pet stalnih članica ima pravo veta. Takođe, procedura izbora je prilično nedefinisana i prema rečima Brajana Urkarta “otvorena za različita tumačenja”. Jeremić i njegov tim su poslednjih godina prilično predano, dobro shvatajući osnovni princip diplomatije - “dobru pripremu”, radili u kampanji. Rezultati rada se mogu očitati u podršci najmanje tri stalne članice Saveta bezbednosti, ali i pažljivo sačinjenoj platformi predstavljenoj Generalnoj skupštini 14. aprila tekuće godine. Nakon dva kruga glasanja, sigurno je da će Vuk Jeremić “trčati” trku do kraja i da ima sasvim solidne šanse da u izbornom nadmetanju ostvari dobar rezultat, možda i pobedu kojoj bi Srbija i iz racionalnih razloga, ali pre svega ljudskih, trebalo da se raduje.

Izvor: Vebsajt Novosti, Stevan Nedeljković, 13.08.2016.
Naslov: Redakcija