ZAKON O INSPEKCIJSKOM NADZORU: Mreža inspektora predlaže izmene Zakona, kako bi troškove sudskog postupka, u slučaju tužbe nadziranog subjekta, snosio organ u čijem je sastavu tuženi inspektor
Srbija ima dvostruko manje građevinskih, komunalnih, tržišnih i drugih inspektora u odnosu na evropske države. Najavljeno zapošljavanje 1.200 kontrolora ojačaće inspekcijski sistem. Za kvalitetnu kontrolu poštovanja propisa, međutim, potrebno je još niz poteza - promena zvanja, ali i povećanje primanja zaposlenih.
Mreža inspektora Srbije (MINS) pozdravlja najavu iz Vlade Republike Srbije da će Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe o razvrstavanju radnih mesta i merilima za opis radnih mesta državnih službenika ("Sl. glasnik RS", br. 42/2019) otvoriti vrata za prijem novih kolega, ali i doneti povećanje plata do 20 odsto prema ostvarenom učinku.
Dragoman Paunović, predsednik MINS, kaže da ove mere najavljuju novi odnos države prema inspekcijama i nada se da je to uvod u stvaranje pouzdanog inspekcijskog sistema, koji godinama nedostaje u Srbiji.
- Merama koje je usvojila Vlada prethodila je analiza koja je dala tačnu sliku svih inspektora u državi, a procenom rizika došlo se do "specifikacije" resora kojima je pojačanje potrebno hitno, a kojima u roku od tri godine. Potrebni su nam kvalitetni kadrovi, koji mogu da budu stvoreni samo adekvatnim statusom - kaže Paunović. - Konkursima za prijem mora da prethodi prevođenje inspektora u zvanje samostalnog savetnika, koje nosi i veća primanja.
Mreža inspektora Srbije predlaže finalnu doradu Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018), koji bi, između ostalog, izbrisao sve preostale prekršajne odredbe. Najvažnija izmena tiče se njihovog budućeg zvanja.
- U službenički sistem potrebno je uvrstiti inspektora kao posebno zvanje. Ovaj rang doprineo bi jačanju principa samostalnosti i nezavisnosti. Tako bi se postiglo ujednačavanje uslova rada na različitim nivoima države - objašnjava Paunović.
Inspekcijske službe, kako navode zaposleni, godinama su urušavane. Ukinuti su korektivni koeficijenti, čime su plate inspektora izjednačene sa zaradama, recimo, matičara. Mesta koja su ostajala upražnjena penzionisanjem ne samo da nisu popunjavana već su i brisana iz sistematizacija. Država je tako došla u situaciju da jedan inspektor u Srbiji obavlja posao koji u Evropi rade četvorica.
Na listi zahteva je i da troškove sudskog postupka, u slučaju tužbe nadziranog subjekta, snosi organ u čijem je sastavu tuženi inspektor.
- On nema lični problem sa građaninom kojeg kontroliše i zato nema nikakve logike i opravdanja da se od eventualne tužbe brani iz svog džepa. Troškove postupka treba da snosi organ u kojem je inspektor zaposlen, a koji će posle naplatiti troškove od onoga ko je želeo da se ekonomskim iscrpljivanjem inspektora zaštiti od nadzora i kontrole - navodi Paunović.
Izvor: Vebsajt Novosti, V. Ilić, 12.07.2019.Naslov: Redakcija