STAV PREKRŠAJNOG APELACIONOG SUDA ZA KAŽNJAVANJE ORGANA KOJI IGNORIŠU ZAHTEVE ZA PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA
Prekršajni apelacioni sud je zauzeo stanovište prema kojem je udruženje ovlašćeno da pokrene prekršajni postupak zbog uskraćivanja prava na pristup informacijama. Ovaj stav je značajan zato što se, u situacijama kada organi vlasti ignorišu zahteve tražilaca, pored ulaganja žalbe Povereniku, može koristiti i ovo dodatno sredstvo pritiska na organ vlasti da ispuni svoju obavezu. Naime, već i samo propuštanje organa vlasti da u roku (15 dana, odnosno 48 sati za pojedine informacije) postupi po zahtevu za pristup informacijama predstavlja prekršaj na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010). U skladu sa Zakonom o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013, 13/2016 i 98/2016 - odluka US), postupak može da pokrene javni tužilac, organ nadležan za nadzor nad primenom zakona (upravna inspekcija Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave) ili oštećeni. Problem je bilo tumačenje pojma "oštećeni", jer se on vezuje za lice čija su lična ili imovinska prava povređena nepostupanjem organa, odnosno kod priznavanja svojstva oštećenog udruženjima, s obzirom na takvu definiciju.
Ekološko udruženje "Da sačuvamo Vojvodinu" iz Tovariševa (DSV), Ekološki pokret Odžaka (EPO) i Centar za vladavinu prava iz Beograda, su saopštili da je na Drugoj sednici svih sudija Prekršajnog apelacionog suda, održanoj 01.07.2019. godine, usvojeno sledeće pravno shvatanje: "Udruženje građana i, uopšte, pravno lice kao tražilac informacija uvek su ovlašćeni da ponesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i nisu uslovljeni dokazivanjem svojstva oštećenog u smislu odredbe člana 126. stav 1. Zakona o prekršajima." http://pkap.sud.rs/prekrsajni-apelacioni-sud-pravni-stavovi…
Kako je saopšteno, u prethodnom periodu, ekološka udruženja su se zalagala za rešavanje ovog pitanja u okviru ostvarivanja prava iz III stuba Arhuske konvencije (pravo na pravnu zaštitu), ali je ovo pitanje značajno za sva registrovana udruženja građana. U brojnim dosadašnjim slučajevima, zahtevi ovih udruženja za pokretanje prekršajnog postupka su odbacivani, uz stav da ekološka udruženja mogu biti oštećena isključivo nedobijanjem ekoloških informacija. Prema tumačenju najnovijeg pravnog stava, pravo na pristup informacijama od javnog značaja nije imovinsko već lično pravo i da pravna lica imaju lična prava.
Transparentnost Srbija koristi ovu priliku da ukaže da prekršajna odgovornost organa vlasti, odnosno odgovornih lica u organima vlasti zbog nepostupanja po zahtevu ne može da bude zamena za druge vidove odgovornosti. Ovakav vid ponašanja, kada se čini namerno ili kada se uporno ponavlja, trebalo bi da za posledicu ima pokretanje postupaka za razrešenje rukovodioca organa vlasti.
Iz obrazloženja pravnog stava:
Kako je Vrhovni kasacioni sud na sednici Građanskog odeljenja održanoj dana 06.12.2016. godine već zauzeo pravni stav da je uskraćivanjem adekvatnog odgovora tražiocu informacije učinjena povreda ličnog prava, a da je tražilac informacija oštećeni i uvek ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, bez uslovljavanja prethodnim dokazivanjem povrede kakvog ličnog ili imovinskog prava, to u skladu sa tim pravno lice ili udruženje građana kao tražilac informacije automatski po samom Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja stiče ovlašćenje da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka po članu 180. stav 1. Zakona o prekršajima kao oštećeni. U prilog ovakvom zaključku idu i stavovi izraženi u presudama Evropskog suda za ljudska prava u kojima je utvrđena povreda člana 10. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pri čemu treba imati u vidu da je članom 34. Konvencije, propisano da taj sud može primati predstavke od svakog lica, nevladine organizacije ili grupe lica koji tvrde da su žrtve povrede prava ustanovljenih Konvencijom ili protokolima uz nju, učinjene od strane neke države ugovornice, odnosno da aktivnu legitimaciju u postupku pred Sudom ima lice, grupa lica ili nevladina organizacija koja tvrdi da je žrtva povrede prava zajemčenih Konvencijom čiji smo mi potpisnici.
Izvor: Vebsajt Transparentnost Srbije, 08.07.2019.Naslov: Redakcija