Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

EVIDENTIRANJE POLJOPRIVREDNIH PARCELA DO 2023. GODINE: Na osnovu grafičkog evidentiranja zemljišta, koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju, poljoprivrednici će dobijati podsticaje po hektaru za sva direktna plaćanja kao i za određene mere iz ruralnog razvoja


Sve poljoprivredne parcele u Srbiji na kojima se zaista obavlja poljoprivredna proizvodnja, biće do 2023. godine evidentirane, a to će biti osnov za dobijanje državnih subvencija.

Država poljoprivrednicima već odobrava podsticaje na osnovu površine zemljišta koju imaju u vlasništvu, odnosno zakupu, koja je upisana u katastru, a na kojoj poljoprivrednici imaju zasađene kulture.

Međutim, u praksi se pokazalo da samo na jednom delu te površine, u stvari, obavljaju proizvodnju, pa su na taj način dobijali novac i za deo zemljišta na kojem nisu zasejali pšenicu, kukuruz, detelinu...

Šef odseka Integrisanog sistema upravljanja i kontrole (IACS) u Upravi za agrarna plaćanja, Zoran Knežević, kaže da će na osnovu grafičkog evidentiranja zemljišta, koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju, poljoprivrednici u budućnosti dobijati podsticaje po hektaru za sva direktna plaćanja kao i za određene mere iz ruralnog razvoja.

"Podsticaji za poljoprivrednike treba da se povećavaju. S druge strane, dobijaće ih samo oni poljoprivrednici koji stvarno koriste poljoprivredno zemljište, bilo da je to obradiva površina ili su trajni travnjaci, livade i pašnjaci", rekao je Knežević.

Projekat Uspostavljanje sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS) počeo je da se sprovodi u Srbiji početkom godine u saradnji sa EU.

Proveri stvarnog stanja na terenu u okviru prve faze ovog projekte, prethodilo je snimanje iz aviona svog zemljišta u Srbiji, digitalizacija na osnovu ortofoto snimaka, a kako bi se utvrdilo koje poljoprivredne parcele se na terenu zaista obrađuju.

Uspostavljanje ovog Sistema treba da omogući lakši i jednostavniji način podnošenja zahteva za podsticaje, transparentno korišćenje državnih podsticaja, ali i bolju kontrolu podataka i praćenje (monitoring) korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

"Danas se na terenu proverava GPS-om, da li su granice dobro iscrtane i da li je na tom zemljištu kultura koju su poljoprivrednici prijavili da uzgajaju", navodi Knežević.

U pilot projektu učestvuje 10 opština i 147 poljoprivrednika.

Poljoprivrednici iz sela Mali Izvor i Valakonje u opštini Boljevac, Miroljub Stojadinović i Ljubiša Janošević očekuju da će se digitalizacijom stvarnih parcela koje se koriste za poljoprivrednu proizvodnju omogućiti pravednija raspodela sredstava i veće subvencije države.

Kompletan projekat u Srbiji, kažu nadležni, trebalo bi da zaživi do 2023. godine.

U projektu učestvuju opštine Novi Kneževac, Sečanj, Irig, Sremska Mitrovica, Gornji Milanovac, Požarevac, Golubac, Boljevac, Vlasotince i Leskovac.

Izvor: Vebsajt RTV, 13.07.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija