IZMENE SISTEMA PAUŠALNOG OPOREZIVANJA: Preduzetnici iz IT sektora traže smanjenje birokratije i da se porez ne poveća

Preduzetnicima paušalcima koji posluju u Srbiji u drugoj polovini godine najverovatnije slede noviteti. I to nekoliko novih pravila, ako predloge Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj (NALED) usvoji Koordinaciono telo Vlade za suzbijanje sive ekonomije. Deo paušalaca u IT sektoru ima specifičnosti u poslovanju i uveliko pripremaju svoje predloge za poboljšanje ambijenta.

Paušalni sistem ima manjkavosti, pa je predvidivost u poslovanju teško ostvariti, stoga su i usledile preporuke za izmene.

U NALEDU ističu da je u ovom trenutku po njima najvažnije da se ubrza izdavanje poreskih rešenja svim paušalcima, kao i da se preciziraju kriterijumi po kojima se utvrđuje visina poreza. Predlog je i da se uplate poreza i doprinosa vrše u celokupnom iznosu na jedan račun, a da se zatim vrši njihova raspodela između Poreske uprave, RFZO i PIO fonda.

- Ovo su naši ključni predlozi, koji će doprineti predvidivosti poslovanja, a što je najvažnije ne samo za preduzetnike, već i za Poresku upravu koja će efikasnije izdavati poreska rešenja - ističu u NALED.

Još jedan predlog stiže za početnike, a to je da preduzetnici koji mesečno prihoduju do 200 evra budu u potpunosti oslobođeni plaćanja doprinosa i poreza u prvoj godini poslovanja ili dok ne premaše taj iznos.

Osim ovih predloga tu su zahtevi za automatizaciju odnosno da se razvije web-aplikacija koja bi omogućila automatsku proveru da li je neka delatnost paušalno oporeziva i u okviru koje bi se na osnovu zadatih parametara obračunavao iznos poreza i doprinosa koji će preduzetnik plaćati u godini osnivanja. Ključna izmena odnosi se na to da bi limit od šest miliona dinara trebalo prilagoditi prema delatnostima, ali i revidirati ko može da bude uključen u sistem paušalaca.

Predlog je i da se ograniči da paušalac ne može više od 80 odsto prihoda da ostvaruje od jednog klijenta. To je potencijalna izmena koja bi se najviše ticala IT sektora u kome se nalazi 6.820 paušalaca.

U IT sektoru ima situacija da firme rade za jednog klijenta, da su oni iz inostranstva, a mnoge firme rade za više klijenata ili rade preko određenih platformi i ona im jedina isplaćuje novac, pa ispada da im je jedini klijent, iako imaju na stotine. Zato što su paušalci veoma bitan deo ekosistema u kome IT funkcioniše, i zbog toga što su imali veoma povoljan efekat do sada, izmene ovog sistema mogu da obrnu bum srpskog IT-a, ukazuju u Startit. Oni su pozvali IT industriju da uzme inicijativu u svoje ruke i učestvuje u kreiranju izmena koje omogućavaju njen dalji rast i koje su istovremeno u interesu društva.

- Jedan deo paušalaca čine frilenseri programeri, dizajneri, oni koji rade na animacijama i za njih će itekako biti važna izmena propisa. Kako bi predlozi bili adekvatni pozvali smo ih da nam se jave, jer sa pravim predlozima izbeći ćemo situaciju da svoj rad prebace u crnu zoru - ističe Zoja Kukić iz Startit-a.

Bez obzira na različita mišljenja i iskustva sa agencijama i paušalnim oporezivanjem, one su po mnogobrojnim dugogodišnjim posmatračima razvoja domaće IT industrije izuzetno važan faktor u njenom razvoju, i u velikoj stopi rasta koju je ostvarila prethodnih godina.

- Paušalno oporezivanje i agencije su po mnogim posmatračima odigrale izuzetno pozitivan uticaj u razvoju domaćeg IT-a podstičući preduzetništvo, pojednostavljavanje birokratije, visok nivo životnog standarda profesionalcima ove oblasti koji je služio kao kontrateža njihovom iseljavanju iz inostranstva. Sve skupa, preduzetničke agencije su efektivno bile nesvesna, slučajna politika podsticaja domaćem IT-u i sasvim je verovatno da su značajno doprinele njegovom prosperitetu - ukazuju u Startit-u.

U isto vreme, kao što mnogi iz ove oblasti znaju, prednosti ovog vida oporezivanja dešava se da budu zloupotrebljavane tako da mnoge firme i pojedinci iz IT-a i drugih industrija i državnih institucija smatraju da njihovo korišćenje nije ispravno jer smatraju da omogućava nelojalnu konkurenciju.

- Kako ne bi došlo do potpunog ukidanja podsticaja za razvoj IT-a i paušalnih agencija u kojima su danas oličeni, jasno je da one moraju biti reformisane i oko toga se verovatno svi možemo složiti. Međutim, ukoliko tu reformu vode isključivo ljudi i organizacije koje nemaju mnogo dodirnih tačaka sa IT industrijom, može doći do toga da, uprkos možda dobrim namerama, ta reforma bude sprovedena na štetu razvoja jedine zdrave privredne grane u zemlji, one koja ima potencijal da reformira celu privredu - kažu u Startit-u.

I u Udruženju PHP koje okuplja na hiljade programera ukazuju da su reforme u sistemu paušalaca dobrodošle ako se sprovedu ispravno. U suprotnom, može se desiti da inicijativa ode u pogrešnom pravcu i da programere natera u sivu zonu.

- Za preduzetnike je vrlo važno da se smanji birokratija, kao i da se revidira limit za oporezivanje od šest miliona dinara u zavisnosti od delatnosti. Ključno je da se paušalni porez ne poveća, jer u situaciji kada imate države kao što je Rumunija, koja je ukinula porez IT industriji, postajete još nekonkurentniji - ističe Aco Gagić, predsednik Udruženja PHP Srbija.

Izvor: Vebsajt Blic, Danijela Nišavić, 14.07.2018.
Naslov: Redakcija