Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PRVI POZIV ZA KORISNIKE NOVCA IZ IPARD FONDA POČETKOM 2016. GODINE: PRIORITET ćE IMATI RATARI, MLEKARI, PROIZVOđAčI MESA, POVRćA I VOćA, A INVESTIRAćE SE NAJPRE U IZGRADNJU ILI REKONSTRUKCIJU OBJEKATA, NABAVKU NOVE MEHANIZACIJE I TEHNOLOGIJA


Srpskom agraru će od 2016. godine na raspolaganju biti 175 miliona eura iz IPARD fonda, što će biti veliki podstrek za proizvođače širom zemlje. Prioritet će imati ratari, mlekari, proizvođači mesa, povrća i voća, a investiraće se najpre u izgradnju ili rekonstrukciju objekata, nabavku nove mehanizacije i tehnologija.

Krajnji korisnici su poljoprivredni proizvođači, bilo da su fizička ili pravna lica. U okviru IPARD programa minimalni intenzitet javne podrške iznosi 50%, a maksimalni 70% od ukupne vrednosti prihvatljivih troškova. Iako programom nije predviđena mera za podršku isključivo mladih poljoprivrednika, oni mogu biti korisnici svih mera uz dodatne podsticaje od 10%.

Preostaje samo akreditacija Agencije za agrarna plaćanja, kako bi sredstva iz evropskih fondova bila dostupna domaćim poljoprivrednim proizvođačima.

Uprava za agrarna plaćanja trenutno se nalazi u procesu priprema za akreditaciju. Sve aktivnosti koje su planirane preduzete su u roku, u smislu priprema procedura ove institucije neophodnih za akreditaciju kod Evropske komisije. U narednom periodu očekuje se uspešan završetak procesa koji će rezultirati slanjem akreditacionog paketa na odobrenje Evropske komisije do kraja 2015. godine.

Uspešnost ovog procesa zavisi ne samo od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, već i od ostalih institucija koje predstavljaju neizostavne karike u lancu celog sistema (Ministarstvo finansija, Kancelarija za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije), navodi ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine, Snežana Bogosavljević Bošković.

S obzirom na to da poljoprivredu Srbije čini stotine malih gazdinstava, država čini velike napore da podstakne na zadrugarstvo, a sve u cilju boljeg plasmana naših proizvoda dalje.

Ministarka kaže da su članovi zadruga favorizovani u dodeli ograničenih finansija i ističe da su u našoj poljoprivredi investicije najneophodnije u stočarstvu, kako u primarnoj proizvodnji tako i u preradi.

O nedavnom uvođenju prelevmana na uvoz mleka kaže da je to deo zaštite domaćih mlekara, ali da ta mera ne bi trebalo da u potpunosti zaustavi uvoz. Privremeno otežavanje uvoza propisivanjem prelevmana na uvoz iz EU, trebalo bi da motiviše domaće proizvođače prerađevina od mleka da preispitaju svoje kalkulacije i cene, da se rasterete jednog dela zaliha, da se dodatno pripreme za ino konkurenciju, da pronađu ino tržišta za plasman svojih proizvoda, kao i da uspostave korektnije odnose sa primarnim proizvođačima mleka.

Takođe, posebna aktivnost ministarstva će biti na donošenju zakonskih i podzakonskih akata koji se tiču sektora mesa i mleka kao i institucionalna aktivnost u uspostavljanju sistema nacionalne laboratorije za ispitivanje kvaliteta sirovog mleka. Plan je da u 2015. godini počne da radi laboratorija za kontrolu kvaliteta sirovog mleka koja će proizvođačima pružiti mogućnost za dalje unapređenje proizvodnje. Uspostavljanje nezavisne centralne laboratorije će ustanoviti nacionalni sistem za testiranje kvaliteta sirovog mleka namenjenog javnoj potrošnji. Uvođenjem nezavisnog i nepristrasnog kontrolnog tela omogućiće proizvođačima mleka transparentno plaćanje sirovog mleka u skladu sa njegovim kvalitetom.

Sadašnji sistem plaćanja u kojem mlekara sama utvrđuje kvalitet mleka stvara ambijent za mogući sukob interesa. Ovaj problem je identifikovan u većini zemalja i iz tih razloga se u ovim zemljama pristupilo uspostavljanju nezavisnog sistema kontrolisanja i plaćanja prema stvarnim parametrima kvaliteta. Na ovaj način se uspostavlja poverenje svih zainteresovanih strana, partnerski odnos proizvođača i prerađivača mleka, povećava proizvodnja i konkurentnost, a istovremeno garantuje bolji kvalitet potrošačima.

Izvor: Vebsajt eKapija, 15.07.2015.