ZAKON O RAČUNOVODSTVU: Pravna lica, koja su obveznici nefinansijskog izveštavanja, u godišnji izveštaj o poslovanju uključuju i nefinansijski izveštaj

Nepostojanje adekvatnih struktura, procesa i politika za upravljanje rizicima jedan je od glavnih izazova za kompanije prilikom sastavljanja nefinansijskih izveštaja, rekao je na konferenciji Svetske banke advokat Vladimir Hrle, vođa savetodavnog tima za ESG u Srbiji.

Republika Srbija je 2019. godine usvajanjem izmena Zakona o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019 i 44/2021 - dr. zakon) uvela izveštavanje o održivosti tj. o aktivnostima koje se odnose na zaštitu životne sredine, socijalna pitanja i korporativno upravljanje (izveštavanje u oblasti ESG – Environmental, Social, and Governance).

Od 2019. godine, sva velika preduzeća sa više od 500 zaposlenih u obavezi su da objavljuju određene nefinansijske informacije.

Naime, kao se vidi iz zakona, pravna lica, koja su obveznici nefinansijskog izveštavanja, u godišnji izveštaj o poslovanju uključuju i nefinansijski izveštaj.

Taj nefinansijski izveštaj sadrži informacije neophodne za razumevanje razvoja, poslovnih rezultata i položaja pravnog lica, kao i rezultata aktivnosti koje se odnose minimum na zaštitu životne sredine, socijalna i kadrovska pitanja, poštovanje ljudskih prava, borbu protiv korupcije i pitanja u vezi sa podmićivanjem.

Iako je Zakon donet 2019. godine, tek od prošle godine smo imali prve nefinansijske izveštaje, kaže Vladimir Hrle. Ipak, on dodaje da neke kompanije to već rade dugi niz godina na dobrovoljnoj osnovi i one su bile daleko spremnije da odgovore na zakonski zahtev.

Govoreći o izazovima za kompanije prilikom sastavljanja tih izveštaja, on je ocenio da kompanija koja nema osnovne mehanizme i strukture korporativnog upravljanja neće moći na adekvatan način da odgovori na pitanja pravljenja nefinansijskih izveštaja.

Da bi, kako je rekao, kompanija uopšte mogla da sačini nefinansijski izveštaj ona mora prethodno da ima ESG procedure koje upravljaju sa rizicima.

“Na primer kako je moguće da kompanija uspešno izveštava o svojim naporima na pitanjima borbe protiv korupcije, ako prethodno nema implementiran ISO standard koji se tiče borbe protiv korupcije, to važi za sve komponente ESG-a”, rekao je on.

On je ukazao na poteškoće kompanija sa dobijanjem informacija, koje je teško sabrati i skupiti na jednom mestu – a najčešći razlog za to je nedostatak samih procesa, politika, naročito onih politika vezanih za upravljanje rizicima.

Prema njegovim rečima, postoje kompanije koje imaju izuzetno dobre finansijske pokazatelje, a opet sa druge strane nemaju čak ni osnovnu strukturu korporativnog upravljanja.

Svetska banka organizovala je konferenciju “Jačanje korporativnog upravljanja u Srbiji: izveštavanje o održivosti i veća uloga komisija za reviziju”.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, Nevena Petaković, 11.05.2023.
Naslov: Redakcija