PRAVILNIK O ORGANIZACIJI, SPROVOĐENJU, IZDAVANJU SERTIFIKATA I POSTUPKU VOĐENJA EVIDENCIJE ZA KRATKE PROGRAME STUDIJA: Kratki program studija može da upiše svako ko ima završenu četvorogodišnju srednju školu i želi da se usavrši u nekoj oblasti. Ukoliko polaznik kasnije želi da upiše fakultet, a isti ili sličan predmet već postoji u kratkom programu koji je završio, visokoškolska ustanova može da mu prizna ispit
Srbija će sledeće godine dobiti prve stručnjake sa završenim kratkim programima studija, u trajanju do 18 meseci, potvrdio je Bojan Tubić, pomoćnik ministra za visoko obrazovanje. Nacionalni savet za visoko obrazovanje doneo je još krajem marta Pravilnik o organizaciji, sprovođenju, izdavanju sertifikata i postupku vođenja evidencije za kratke programe studija ("Sl. glasnik RS", br. 32/2019 - dalje: Pravilnik), ali je on stupio na snagu 11. maja 2019. godine.
Na osnovu ovog Pravilnika visokoškolske ustanove moći će da pripreme kratke programe i dostave ih Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje. Dogodine se očekuju prvi sertifikati u rangu fakultetskih diploma.
- Zakon o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakon i 73/2018) je predvideo kratke programe studija, koji bi povezali visoko obrazovanje i tržište rada - objašnjava Tubić. - Oni ne bi imali obavezu da se akredituju, već se uvode smernice, koje donosi upravo ovaj Pravilnik. Kratki program studija može da upiše svako ko ima završenu četvorogodišnju srednju školu i želi da se usavrši u nekoj oblasti.
Naravno, moguće je da ih upišu i oni sa višom ili visokom stručnom spremom, ako žele usavršavanje u svojoj ili nekoj drugoj grani. U Ministarstvu pretpostavljaju da će najveće interesovanje biti za IT sektor.
Kako je Pravilnikom predviđeno, kratki programi organizuju se u obimu 300 - 600 časova aktivne nastave i mogu trajati od tri do 18 meseci. Polaznik na kraju stiče sertifikat sa opisom posla za koji je osposobljen i kompetencijama.
Cilj uvođenja kratkih programa u obrazovni sistem, kako kažu u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, jeste da se u kratkom periodu omogući efektno i efikasno obrazovanje i obuka stručnjaka za konkretan posao, koji po nivou kompetencija i složenosti odgovara visokom obrazovanju, a na osnovu iskazane potrebe poslodavca.
Po rečima dr Hasana Hanića, iz Nacionalnog saveta, ceo sistem je organizovan po ugledu na praksu koja već postoji u evropskim zemljama. Kratki programi su fleksibilni, za razliku od formalnih studija, i mogu se menjati svake godine u skladu sa zahtevima tržišta.
- Ukoliko polaznik kasnije želi da upiše fakultet, a isti ili sličan predmet već postoji u kratkom programu koji je završio, visokoškolska ustanova može da mu prizna ispit - kaže dr Hanić, i dodaje da će verovatno najviše interesovanja biti za kurseve veb dizajna i programiranja, za sticanje menadžerskih, liderskih i takozvanih mekih (međuljudskih) veština, koje se retko izučavaju na fakultetima, a pomažu u praktičnom obavljanju određenih poslova.
Tu su i programi jezika, pa kratki programi iz različitih uže stručnih oblasti za bankare, računovodstveni itd... Sve njih može da realizuje akreditovana visokoškolska ustanova, a nastava može biti organizovana klasično, u prostorijama visokoškolske ustanove, kao nastava na daljinu i kombinovanjem ova dva načina.
Uslov je samo da za to ima podršku bar jednog poslodavca, koji pismeno izrazi spremnost da svoje zaposlene upiše na kurs ili da zaposli one koji su prošli kratki program.
Uspešnost studenta će se kontinuirano pratiti i izražavati poenima. Maksimalan broj poena iznosi 100 po svakom predmetu. Polaznik stiče poene kroz rad u nastavi i ispunjavanje predispitnih obaveza, kao i polaganjem ispita. Maksimalan broj poena koje može da stekne kroz predispitne obaveze iznosi 70.
Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 13.05.2019.Naslov: Redakcija