PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI TOPOGRAFIJA POLUPROVODNIČKIH PROIZVODA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda ("Službeni glasnik RS", broj 55/13) član 3. menja se i glasi:

"Član 3.

Predmet zaštite u skladu sa ovim zakonom može biti samo topografija u obimu u kome je rezultat intelektualnog napora stvaraoca i u kome nije opštepoznata u industriji poluprovodničkih proizvoda.

Topografija koja se sastoji od kombinacije elemenata koji su opštepoznati u industriji poluprovodničkih proizvoda može biti predmet zaštite samo u obimu u kome kombinacija tih elemenata posmatrana u celini ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana."

Član 2.

Član 7. menja se i glasi:

"Član 7.

Ako pravo na zaštitu ne mogu ostvariti lica iz člana 5. st. 1, 3. i 5. ovog zakona jer ne ispunjavaju uslove iz člana 6. ovog zakona, onda pravo na zaštitu imaju lica koja ispunjavaju uslove iz člana 6. stav 2. ovog zakona, a koja:

1) su prva komercijalno upotrebila, na teritoriji Republike Srbije, odnosno na teritoriji neke od država članica STO, topografiju koja još uvek nije bila komercijalno upotrebljena bilo gde u svetu;

2) imaju isključivo ovlašćenje da komercijalno upotrebljavaju topografiju na teritoriji Republike Srbije, odnosno na teritoriji neke od država članica STO, od nosioca prava na toj topografiji.

Pravo na zaštitu imaju i pravni sledbenici lica iz stava 1. ovog člana."

Član 3.

U članu 8. posle stava 1. dodaje se stav 2, koji glasi:

"Na Registar zastupnika iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju patenti, koje se odnose na Registar zastupnika."

Član 4.

Član 9. menja se i glasi:

"Član 9.

Nosilac prava iz priznate topografije (u daljem tekstu: nosilac prava) ima isključivo pravo da zabrani svakom trećem licu da bez njegovog ovlašćenja:

1) umnožava topografiju u obimu u kome ona uživa zaštitu iz člana 3. ovog zakona;

2) komercijalno upotrebljava ili uvozi topografiju zaštićenu radi komercijalne upotrebe ili poluprovodnički proizvod koji sadrži topografiju zaštićenu radi komercijalne upotrebe."

Član 5.

Član 18. menja se i glasi:

"Član 18.

Nadležni organ vodi Registar topografija.

Registar topografija sadrži: broj i priznati datum podnošenja prijave za priznanje topografije; naziv topografije; podatke o podnosiocu prijave, odnosno nosiocu prava: lično ime, adresu i državljanstvo, odnosno poslovno ime i sedište; podatke o stvaraocu: lično ime i adresu, odnosno podatak o dostavljenoj izjavi stvaraoca da ne želi da podaci o njemu budu objavljeni u službenom glasilu, odnosno navedeni u Registru topografija, kao i u drugim ispravama propisanim zakonom; podatke o zastupniku: lično ime i adresu, odnosno poslovno ime i sedište; datum nastanka topografije, ako topografija nije komercijalno upotrebljena, odnosno datum prve komercijalne upotrebe i naziv države u kojoj je prvi put komercijalno upotrebljena; registarski broj topografije; datum objave podataka upisanih u Registar topografija i broj službenog glasila nadležnog organa (u daljem tekstu: službeno glasilo); promene (prenos prava, licenca, zaloga i dr.); datum i osnov prestanka prava i podatke o toku i načinu okončanja postupka po podnetoj prijavi."

Član 6.

Član 20. menja se i glasi:

"Član 20.

Radi ostvarivanja i važenja isključivog prava nosioca iz člana 9. ovog zakona, prijava za priznanje topografije koja sadrži podatke o podnosiocu prijave i jedan od priloga kojim se topografija identifikuje mora se podneti nadležnom organu u roku od dve godine od datuma prve komercijalne upotrebe topografije bilo gde u svetu.

Ako topografija nije komercijalno upotrebljena nigde u svetu, prijava iz stava 1. ovog člana ne može se nadležnom organu podneti nakon proteka 15 godina od dana njenog nastanka."

Član 7.

Član 21. menja se i glasi:

"Član 21.

Prijava za priznanje topografije sadrži:

1) zahtev za priznanje topografije;

2) priloge kojima se topografija identifikuje;

3 primerak poluprovodničkog proizvoda koji sadrži topografiju, ako je poluprovodnički proizvod komercijalno upotrebljen;

4) izjavu gde i kada je topografija prvi put komercijalno upotrebljena, ako je datum prve komercijalne upotrebe raniji od datuma podnošenja prijave;

5) izjavu o pravnom osnovu sticanja prava na podnošenje prijave, ako podnosilac prijave nije stvaralac topografije;

6) izjavu o datumu nastanka topografije ako topografija nije komercijalno upotrebljena;

7) podatak o dostavljenoj izjavi stvaraoca da ne želi da podaci o njemu budu objavljeni u službenom glasilu, odnosno navedeni u Registru topografija, kao i u drugim ispravama propisanim zakonom;

8) izjavu o zajedničkom predstavniku, ako postoji više podnosilaca prijave ili punomoćje, ako se prijava podnosi preko zastupnika;

9) dokaz o uplati propisane takse za podnošenje zahteva za upis.

Zahtev iz stava 1. tačka 1) ovog člana sadrži: izjavu podnosioca zahteva da traži priznanje topografije; podatke o podnosiocu zahteva; podatke o stvaraocu, odnosno podatak o dostavljenoj izjavi stvaraoca da ne želi da podaci o njemu budu objavljeni u službenom glasilu, odnosno navedeni u Registru topografija, kao i u drugim ispravama propisanim zakonom; podatke o zastupniku, ako se zahtev podnosi preko zastupnika; naziv topografije; datum nastanka topografije, ako topografija nije komercijalno upotrebljena, odnosno datum i mesto prve komercijalne upotrebe topografije bilo gde u svetu; potpis podnosioca zahteva, odnosno zastupnika.

Nadležni organ propisuje sadržinu priloga kojima se topografija identifikuje."

Član 8.

Član 25. menja se i glasi:

"Član 25.

Priznato pravo na topografiju upisuje se u Registar topografija.

Po izvršenom upisu u Registar topografija nosiocu prava se izdaje isprava o priznatoj topografiji koja sadrži: registarski broj topografije; podatke o nosiocu prava; podatke o stvaraocu; naziv topografije; datum do kog važi topografija i datum izdavanja isprave.

Opis i prikaz topografije su sastavni delovi isprave iz stava 2. ovog člana.

Podaci o priznatoj topografiji upisani u Registar topografija objavljuju se u službenom glasilu."

Član 9.

U članu 26. posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:

"Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja sadržanim u prijavi za priznanje topografije ostvaruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja."

Član 10.

U članu 27. stav 3. briše se.

Član 11.

Posle člana 27. dodaju se naziv iznad člana i član 27a, koji glase:

"Prikupljanje, obrada i zaštita podataka

Član 27a

Nadležni organ prilikom prikupljanja i obrade podataka o ličnosti postupa u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti."

Član 12.

U članu 28. stav 1. tačka 4) zapeta i reči: "odnosno ako nije imao zastupnika u smislu člana 8. ovog zakona" brišu se.

Stav 2. briše se.

Član 13.

U članu 32. stav 3. reči: "kao i proizvoda koji sadrži takav poluprovodnički proizvod" brišu se.

U stavu 6. posle reči: "zaštićene topografije", zapeta i reči: "ili poluprovodničkog proizvoda koji sadrži zaštićenu topografiju, ili proizvoda koji u sebi sadrži takav poluprovodnički proizvod" brišu se.

Član 14.

Registar prijava topografija i Registar topografija, ustanovljeni Zakonom o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda ("Službeni glasnik RSˮ, broj 55/13), nastavljaju da se vode kao Registar topografija, u skladu sa ovim zakonom.

Član 15.

Podzakonski propis iz člana 7. ovog zakona doneće se u roku od četiri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja podzakonskog propisa iz stava 1. ovog člana, primenjuju se odredbe podzakonskog propisa donetog na osnovu člana 21. stav 2. Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda ("Službeni glasnik RS", broj 55/13), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 16.

Od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, odredba člana 6. stav 1. Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda ("Službeni glasnik RSˮ, broj 55/13) primenjivaće se na fizička lica koja su državljani neke od država članica Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora, odnosno članica STO ili koja imaju prebivalište na teritoriji neke od tih država.

Od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, odredba člana 6. stav 2. Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda ("Službeni glasnik RSˮ, broj 55/13) primenjivaće se na:

1) fizička lica koja su državljani neke od država članica Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora, odnosno članica STO ili koja imaju prebivalište na teritoriji neke od tih država;

2) pravna lica koja imaju sedište na teritoriji neke od država članica Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora, odnosno članica STO.

Od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, odredbe člana 2. ovog zakona primenjivaće se na lica iz člana 6. stav 2. Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda ("Službeni glasnik RSˮ, broj 55/13), a koja:

1) su prva komercijalno upotrebila topografiju na teritoriji neke od država članica Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora, odnosno članica STO, koja još uvek nije bila komercijalno upotrebljena bilo gde u svetu;

2) imaju isključivo ovlašćenje da komercijalno upotrebljavaju topografiju na teritoriji neke od država članica Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora, odnosno članica STO, od nosioca prava na toj topografiji.

Od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, odredba člana 11. Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda ("Službeni glasnik RSˮ, broj 55/13), primenjivaće se i na topografiju, odnosno poluprovodnički proizvod koji u sebi sadrži zaštićenu topografiju, stavljenu u promet na teritoriji neke od država članica Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora, odnosno članica STO, od strane nosioca prava ili drugog lica koje on ovlasti."

Član 17.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zaštita topografija poluprovodničkih proizvoda uređena je Zakonom o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda ("Službeni glasnik RS", broj 55/13 - u daljem tekstu: Zakon).

Predloženim rešenjima za izmene i dopune Zakona, Republika Srbija svoje zakonodavstvo usklađuje sa standardima u ovoj oblasti propisanim od strane Evropske unije, zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Obavezu zaštite topografija poluprovodničkih proizvoda isključivim pravima propisala je Evropska unija za svoje članice Direktivom Saveta od 16. decembra 1986. o pravnoj zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda (87/54/EEZ) (dalje: Direktiva 87/54 EEZ).

Nova rešenja u odnosu na Zakon, između ostalog, jesu: propisivanje obima u kome topografija može biti predmet zaštite, uslovljavanje prava na zaštitu lica iz člana 6. navedenog zakona, propisivanje u kom obimu nosilac topografije ima isključivo pravo da zabrani trećim licima da bez njegovog ovlašćenja umnožavaju topografiju, zatim, propisivanje da nadležni organ vodi Registar topografija umesto Registra prijava topografija i Registra topografija, propisivanje sadržine zahteva za priznanje topografije, sadržine isprave o priznatoj topografiji, kao i koji se podaci objavljuju u službenom glasilu nadležnog organa.

Odbor za privredu i finansije je doneo Zaključak 05 Broj: 011-4233/2019 od 3. maja 2019. godine, kojim je prihvatio predlog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da nije potrebno sprovoditi javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda.

U toku, kao i nakon održanih skrininga od strane Evropske komisije, istaknute su određene primedbe koje su uzete u obzir prilikom izrade izmena i dopuna Zakona.

Nakon analize Zakona, konstatovano je da probleme u primeni Zakona i usklađivanje sa drugim propisima nije moguće rešiti bez donošenja novog zakona, odnosno izmene i dopune Zakona, kao i da je to jedini način za rešavanje problema.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH REŠENjA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona predložene su izmene člana 3. Zakona. Predloženim izmenama propisuje se izričito, za razliku od važeće odredbe člana 3. stav 1. Zakona, obim u kome topografija može biti predmet zaštite. Tako, predmet zaštite može biti samo topografija u obimu u kome je rezultat intelektualnog napora stvaraoca i u kome nije opštepoznata u industriji poluprovodničkih proizvoda. Takođe, za razliku od važeće odredbe koja predviđa da predmet zaštite može biti topografija koja nije bila opštepoznata u industriji poluprovodničkih proizvoda u vreme njenog nastanka, predloženim izmenama predviđeno je da predmet zaštite može biti topografija u obimu u kome nije opštepoznata u industriji poluprovodničkih proizvoda.

Izmenama stava 2. istog člana predviđa se da topografija koja se sastoji od kombinacije elemenata koji su opštepoznati u industriji poluprovodničkih proizvoda može biti predmet zaštite samo u obimu u kome kombinacija tih elemenata, posmatrana u celini, ispunjava uslove iz stava 1. istog člana. Navedenim izmenama i dopunama izvršeno je usklađivanje sa članom 2.2. Direktive 87/54 EEZ.

Članom 2. Predloga zakona menjaju se i dopunjuju odredbe člana 7. Zakona, u skladu sa članom 3.4. Direktive 87/54 EEZ. Prema važećim odredbama Zakona, pravo na zaštitu ima lice koje je prvo komercijalno upotrebilo topografiju na teritoriji Republike Srbije, odnosno na teritoriji neke od država članica STO, koja pre toga nigde u svetu nije bila komercijalno upotrebljena, ako ima isključivo ovlašćenje da komercijalno upotrebljava topografiju na teritoriji neke od navedenih država, od strane lica koje ima pravo da raspolaže tom topografijom. Predloženim izmenama i dopunama navedeno lice ima pravo na zaštitu pod uslovom da je državljanin Republike Srbije, odnosno neke od država članica STO ili da ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije, odnosno na teritoriji neke od država članica STO, kada je u pitanju fizičko lice, odnosno da ima sedište na teritoriji Republike Srbije, odnosno na teritoriji neke od država članica STO, kada je u pitanju pravno lice. Lice koje ispunjava napred navedene uslove ima pravo na zaštitu ako se zaštita ne može ostvariti u skladu sa ostalim odredbama važećeg zakona, odnosno odredbama čl. 5. i 6. koje predviđaju lica koja imaju pravo na zaštitu. Naime, prema važećem članu da bi napred navedeno lice imalo pravo na zaštitu ne mora da ispunjava uslov u pogledu državljanstva ili prebivališta, kada je u pitanju fizičko lice, odnosno u pogledu sedišta, kada je u pitanju pravno lice.

Predlaže se novi stav 2. koji predviđa da pravo na zaštitu imaju i pravni sledbenici napred navedenog lica čime je izvršeno usklađivanje sa članom 3.5. Direktive 87/54 EEZ.

Članom 3. Predloga zakona dopunjuje se član 8. Zakona novim stavom 2. kojim se predviđa da se na Registar zastupnika shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju patenti, koje se odnose na Registar zastupnika (a koje su usaglašene sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti). Upis u Registar zastupnika, kao i podaci koji se upisuju regulisani su detaljno zakonom kojim se uređuju patenti.

Članom 4. Predloga zakona menja se član 9. Zakona. Član 9. Zakona propisuje sadržinu prava. Nosilac prava iz priznate topografije ima isključivo pravo da zabrani svakom trećem licu da bez njegovog ovlašćenja preduzima propisane radnje. Predloženim izmenama i dopunama u pogledu radnji koje nosilac prava iz priznate topografije ima isključivo pravo da zabrani trećim licima, izvršeno je dodatno usklađivanje sa članom 5. Direktive 87/54 EEZ. Naime, za razliku od važećeg rešenja u tački 1) predviđeno je u kom obimu nosilac topografije ima isključivo pravo da zabrani trećim licima da bez njegovog ovlašćenja umnožavaju topografiju, dok je iz tačke 2) u skladu sa navedenim članom direktive brisano da nosilac prava iz priznate topografije ima isključivo pravo da zabrani svakom trećem licu da bez njegovog ovlašćenja komercijalno upotrebljava ili uvozi za te svrhe proizvod koji u sebi sadrži poluprovodnički proizvod koji sadrži zaštićenu topografiju.

Članom 5. Predloga zakona menja se član 18. Zakona. Predloženim izmenama i dopunama člana 18. Zakona propisano je da nadležni organ vodi samo Registar topografija. Važeći Zakon predviđa vođenje dva registra, i to Registra prijava topografija i Registra topografija. Predloženo rešenje ima za cilj da se jasno vidi u jednom registru celokupni postupak, te su radi preglednosti podataka i jasnoće predložene odgovarajuće izmene. Navedenim članom detaljno je propisana sadržina Registra topografija, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Članom 6. Predloga zakona menja se član 20. Zakona. Član 20. Zakona propisuje rok za podnošenje prijave za priznanje topografije. Komercijalna upotreba topografije, pre nego što je podneta prijava, ne predstavlja smetnju za priznanje topografije i njen upis u Registar topografija, ukoliko od početka komercijalne upotrebe do podnošenja prijave nije proteklo više od dve godine. Izmenama i dopunama važećeg Zakona je precizirano da je radi ostvarivanja i važenja isključivog prava nosioca iz člana 9. Zakona potrebno da u roku od dve godine od prve komercijalne upotrebe topografije bilo gde u svetu bude podneta prijava koja sadrži podatke o podnosiocu prijave i jedan od priloga kojima se topografija identifikuje. Predloženo rešenje je u skladu sa članom 4.1. Direktive 87/54 EEZ. U stavu 2. istog člana, takođe su predložene izmene u skladu sa članom 7.4. navedene direktive, kao i u skladu sa izmenama u predloženom stavu 1. istog člana.

Članom 7. Predloga zakona menja se član 21. Zakona. U stavu 1. precizirana je sadržina prijave za priznavanje topografije. U stavu 2. važećeg Zakona bilo je propisano da nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva za priznanje topografije, određuje priloge koji se podnose uz taj zahtev i propisuje njihovu sadržinu, a prema predloženim rešenjima u novom stavu 2. precizirana je sadržina zahteva za priznavanje topografije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti i dodat je stav 3. kojim se daje ovlašćenje nadležnom organu da propiše sadržinu priloga kojima se topografija identifikuje.

Članom 8. Predloga zakona menja se član 25. Zakona. Predloženim izmenama, između ostalog, propisana je sadržina isprave o priznatoj topografiji, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Takođe, precizirano je i koji se podaci objavljuju u službenom glasilu nadležnog organa.

Članom 9. Predloga zakona vrše se dopune člana 26. Zakona. Predložen je novi stav 4. kojim se propisuje da se pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja sadržanim u prijavi za priznanje topografije ostvaruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Članom 10. Predloga zakona vrše se izmene člana 27. Zakona, tako što se briše stav 3. koji se odnosio na ovlašćenje nadležnog organa da bliže propisuje sadržinu zahteva za upis promene podataka u odgovarajući registar, određuje priloge koji se podnose uz navedeni zahtev, propisuje njihovu sadržinu, kao i vrstu podataka koji se objavljuju u službenom glasilu, čime se vrši usklađivanje sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Takođe, na navedeni zahtev primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje opšti upravni postupak te je u konkretnom slučaju isuvišno propisivati njegovu sadržinu i priloge.

Članom 11. Predloga zakona dodaje se novi član 27a koji propisuje da nadležni organ prilikom prikupljanja i obrade podataka o ličnosti postupa u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštitu podataka o ličnosti (imajući u vidu činjenicu da podnosioci prijave za priznanje topografije dostavljaju svoje lične podatke i podatke o stvaraocu topografije ako podnosilac prijave nije i stvaralac topografije).

Članom 12. Predloga zakona vrše se izmene člana 28. Zakona. Predložene izmene tiču se razloga za oglašavanje ništavim topografije. Tako, razlog što strano lice nije bilo zastupano u skladu sa zakonom nije razlog za oglašavanje ništavim topografije te je isti brisan. Ako nadležni organ tokom celog postupka nije utvrdio da strano lice nije zastupano od strane lica upisanog u Registar zastupnika koji vodi nadležni organ ili od strane domaćeg advokata i priznao topografiju necelishodno bi bilo oglasiti ništavim topografiju iz navedenog razloga.

Predloženim izmenama brisan je stav 2. važećeg Zakona, kojim je propisano da nadležni organ propisuje sadržinu predloga za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju prava na topografiju i sadržinu priloga koji se podnose uz taj predlog, radi usklađivanja sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Takođe, na navedeni predlog primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje opšti upravni postupak, te je u konkretnom slučaju isuvišno propisivati njegovu sadržinu i priloge.

Članom 13. Predloga zakona vrše se izmene člana 32. Zakona. Prema članu 32. stav 1. Zakona povredom isključivog prava nosioca topografije smatra svako neovlašćeno preduzimanje bilo koje radnje iz člana 9. tog zakona. Predloženom izmenom stava 3. člana 32. Zakona izvršeno je dodatno usklađivanje sa članom 5.6.2. Direktive 87/54 EEZ, tako što je propisano da sud može obavezati nesavesno lice koje je komercijalno upotrebljavalo poluprovodnički proizvod koji sadrži zaštićenu topografiju na plaćanje naknade nosiocu prava, od trenutka kada je saznalo ili je bilo u mogućnosti da sazna da je topografija zaštićena. Takođe, u stavu 6. istog člana izvršeno je dodatno usklađivanje sa članom 7.2. Direktive 87/54 EEZ. Predloženom izmenom propisano je da ako nosilac prava dokaže da je neko lice, pre datuma iz člana 12. važećeg Zakona, prevarom otpočelo umnožavanje, komercijalnu upotrebu ili uvoz u te svrhe topografije, sud će to lice obavezati da nosiocu plati naknadu iz stava 5. člana 32. važećeg Zakona.

Član 14. Predloga zakona propisuje da Registar prijava topografija i Registar topografija, ustanovljeni Zakonom nastavljaju da se vode kao Registar topografija, a što je u skladu sa predloženim izmenama u članu 5. kojim se menja član 18. Zakona.

Član 15. Predloga zakona propisuje rok za donošenje podzakonskog akta za izvršenje ovog zakona i primenu važećeg podzakonskog akta do donošenja novog podzakonskog akta.

Članom 16. Predloga zakona u st. 1. i 2. predloženo je da danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, pravo na zaštitu prema članu 6. imaju fizička lica koja su državljani neke od država članica Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora, odnosno članica STO ili koja imaju prebivalište na teritoriji neke od tih država, kao i pravna lica koja imaju sedište na teritoriji neke od tih država.

Ovim članom je takođe predviđeno da će se danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, odredba člana 2. predloženih izmena i dopuna Zakona, primenjivati i na lica iz člana 6. stav 2. važećeg Zakona, koja su prva komercijalno upotrebila topografiju na teritoriji neke od država članica Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora, odnosno članica STO, a koja još uvek nije bila komercijalno upotrebljena bilo gde u svetu i koja imaju isključivo ovlašćenje da komercijalno upotrebljavaju topografiju na teritoriji neke od država članica Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora, odnosno članica STO, od strane nosioca prava na toj topografiji.

Isključivo pravo nosioca prava iz priznate topografije ima svoje ograničenje koje se zasniva na doktrini o tzv. iscrpljenju prava. Suština pomenutog ograničenja je u tome da nosilac prava (kao i nosioci drugih prava intelektualne svojine) ima navedeno isključivo pravo u pogledu topografije samo do trenutka u kome ona ne postane svojina drugog lica. Prenosom vlasništva novi vlasnik topografije može tim primerkom topografije kao predmetom svojine slobodno da raspolaže (stavlja u promet, uvozi ili na drugi način komercijalno upotrebljava), a da se takvo raspolaganje ne smatra povredom prava. Ovo stoga što se isključivo pravo nosioca prava na komercijalnu upotrebu topografije iscrpljuje u pogledu tog konkretnog primerka topografije. Imajući u vidu da je važećim Zakonom predviđeno iscrpljenje prava na teritoriji Republike Srbije, u cilju usklađivanja sa članom 7. stav 1. Direktive 87/54 EEZ, predviđeno je iscrpljenje prava na teritoriji Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora danom pristupanja Republike Srbije.

Član 17. Predloga zakona sadrži završne odredbe o stupanju na snagu ovog zakona.

VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Materija zaštite topografija poluprovodničkih proizvoda uređena je Zakonom o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda ("Službeni glasnik RS", broj 55/13 - u daljem tekstu: Zakon) koji je 25. juna 2013. godine stupio na snagu. Važećim Zakonom Republika Srbija je nacionalno zakonodavstvo koje reguliše zaštitu topografija poluprovodničkih proizvoda u velikoj meri uskladila sa međunarodnim propisima.

Predloženim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda (u daljem tekstu: Predlog zakona), vrši se dodatno usklađivanje sa Direktivom Saveta od 16. decembra 1986. o pravnoj zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda (87/54/EEZ) (dalje: Direktiva 87/54 EEZ), zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

1. Na koga će i kako najverovatnije uticati predložena rešenja u ovom zakonu?

Topografije poluprovodničkih proizvoda se najviše primenjuju u oblasti informacionih tehnologija koje su od strane države prepoznate kao strateški segment za razvoj društva i ekonomije. Predložena zakonska rešenja će uticati na privredne subjekte koji se bave proizvodnjom poluprovodničkih proizvoda, modelovanjem električnih kola, kao i dizajnom i izradom gotovih štampanih ploča i sl, kao i na sva fizička i pravna lica koja ostvaruju zaštitu ovog vida prava industrijske svojine u skladu sa predloženim zakonom i u cilju sticanja zaštite pokreću pred nadležnim organom, Zavodom za intelektualnu svojinu (u daljem tekstu: Zavod), postupak za priznanje topografije.

Predložene izmene donose nova rešenja u pogledu obima prava na priznatu topografiju i u pogledu lica koja imaju pravo na zaštitu. Naime, predloženim izmenama i dopunama člana 7. važećeg Zakona predviđeno je da lice koje je prvo komercijalno upotrebilo topografiju na teritoriji Republike Srbije, odnosno na teritoriji neke od država članica STO, koja pre toga nigde u svetu nije bila komercijalno upotrebljena, ako ima isključivo ovlašćenje da komercijalno upotrebljava topografiju na teritoriji neke od navedenih država od strane nosioca prava na toj topografiji, ima pravo na zaštitu pod uslovom da je državljanin Republike Srbije, odnosno neke od država članica STO ili da ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije, odnosno na teritoriji neke od članica STO, kada je u pitanju fizičko lice, odnosno da ima sedište na teritoriji Republike Srbije, odnosno na teritoriji neke od država članica STO, kada je u pitanju pravno lice. Lice koje ispunjava napred navedene uslove ima pravo na zaštitu ako se zaštita ne može ostvariti u skladu sa ostalim odredbama važećeg Zakona, odnosno odredbama čl. 5. i 6. koje predviđaju lica koja imaju pravo na zaštitu.

Pored toga, proširen je krug lica koja mogu da zaštite topografiju poluprovodničkih proizvoda na teritoriji Republike Srbije, i to na naslednike napred navedenih lica.

Takođe, nosilac prava iz priznate topografije, u skladu sa odredbama člana 4. Predloga zakona, stiče isključivo pravo da zabrani trećim licima da bez njegovog ovlašćenja umnožavaju topografiju u obimu iz člana 3. Zakona, kao i da komercijalno upotrebljavaju ili uvoze topografiju zaštićenu radi komercijalne upotrebe ili poluprovodnički proizvod koji sadrži topografiju zaštićenu radi komercijalne upotrebe.

Odredbom člana 16. st. 1. i 2. Predloga zakona predviđeno je da danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, pravo na zaštitu prema članu 6. važećeg Zakona imaju fizička lica koja su državljani neke od država članica Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora, odnosno članica STO ili koja imaju prebivalište na teritoriji neke od tih država, kao i pravna lica koja imaju sedište na teritoriji neke od tih država.

Dalje, članom 16. predviđeno je da će se danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, odredba člana 2. predloženih izmena i dopuna Zakona, primenjivati i na lica iz člana 6. stav 2. važećeg zakona koja su prva komercijalno upotrebila topografiju na teritoriji neke od država članica Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora, odnosno članica STO, a koja još uvek nije bila komercijalno upotrebljena bilo gde u svetu i koja imaju isključivo ovlašćenje da komercijalno upotrebljavaju topografiju na teritoriji neke od država članica Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora, odnosno članica STO, od strane nosioca prava na toj topografiji.

Takođe, predviđeno je da će se danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, odredba člana 11. Zakona, kojom je regulisano iscrpljenje prava na nacionalnom nivou, primenjivati i na topografiju stavljenu u promet na teritoriji neke od država članica Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora, odnosno država članica STO.

Predloženim rešenjima se menjaju se i dopunjuju odredbe Zakona kojima se uređuje predmet zaštite, zatim, subjekti zaštite tj. pravo na zaštitu, kao i radnje koje nosilac prava iz priznate topografije može da zabrani trećim licima da preduzimaju bez njegovog ovlašćenja.

2. Kakve troškove će primena ovog zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)?

Primena ovog zakona neće stvoriti nove troškove za građane i privredu, ni direktne ni indirektne.

3. Da li su pozitivne posledice donošenja ovog zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?

Primena ovog zakona neće stvoriti nove troškove za građane i privredu. Pozitivni efekti donošenja ovog zakona su višestruki. Predlogom zakonom vrši se harmonizacija propisa sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti, propisanim od strane Evropske unije čime se stvara ujednačeni pravni sistem na nivou većeg broja država što stimulišuće deluje na strana lica da ostvaruju pravnu zaštitu i ulažu na teritoriji Republike Srbije. Sticanjem i ostvarivanjem zaštite ovog vida industrijske svojine podstiče se nesmetani razvoj topografija poluprovodničkih proizvoda, a što ima direktan uticaj na naučni, tehnološki i ukupan privredni razvoj. Pored navedenog, predloženim izmenama je izvršeno usklađivanje i sa nacionalnim propisima.

4. Da li se ovim zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija?

Predložene izmene i dopune Zakona ne uređuje oblast osnivanja privrednih subjekata. Međutim, imajući u vidu da rešenja predviđena predloženim izmenama Zakona imaju za cilj usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije čime se stvara ujednačeni pravni sistem na nivou većeg broja država, očekuje se da će strani privredni subjekti biti motivisani za pravnu zaštitu topografija i ulaganje na teritoriji Republike Srbije, a što će imati direktan uticaj na stimulisanje tržišne konkurencije.

Isto tako, budući da pravna zaštita topografija doprinosi ukupnom tržišnom razvoju, to može da ima i indirektnog uticaja na pojavu novih privrednih subjekata.

Primena topografije poluprovodničkih proizvoda nalazi svoje mesto od proizvodnje kućnih aparata do najsavremenije telekomunikacione opreme, a Republika Srbija ima značajan potencijal za proizvodnju ovih proizvoda.

5. Da li su zainteresovane strane imale mogućnost da se izjasne o Nacrtu zakona?

U toku, kao i nakon održanih skrininga od strane Evropske komisije, istaknute su određene primedbe koje su uzete u obzir prilikom izrade izmena i dopuna Zakona.

6. Koje će se mere tokom primene ovog zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem ovog zakona namerava?

Primena izmenjenih i dopunjenih odredaba Zakona podrazumeva sprovođenje odgovarajućih mera:

Za sprovođenje ovog zakona predviđeno je donošenje izmena i dopuna podzakonskog propisa "Pravilnik o sadržini registara, prijava i zahteva u postupku zaštite topografija poluprovodničkih proizvoda, kao i o vrstama podataka, načinu podnošenja prijave i objavljivanja topografija ("Službeni glasnik RS", broj 8/14)". Organ nadležan za njihovo donošenje je Zavod u skladu sa članom 2. stav 1. tačka 2) važećeg Zakona, koji će obezbediti i njihovu primenu u praksi.

Zavod će preko svog Centra za edukaciju i informisanje i ubuduće, kao i do sada, sprovoditi sve aktivnosti edukativnog tipa u cilju promovisanja pravilne primene Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda i pružati usluge dijagnostike intelektualne svojine.

Predloženim zakonom propisano je da Zavod vodi Registar topografija umesto dva registra kao što je do sada bilo. Naime, primenom predloženog zakona svi podaci koji se odnose na prijave topografija i priznate topografije biće upisani u jedinstven registar - Registar topografija. Važećim Zakonom propisano je da Zavod vodi Registar prijava topografija, u koji se upisuju podaci do priznanja, kao i Registar topografija u koji se upisuju podaci o priznatim topografijama. Predloženo rešenje će omogućiti podnosiocima prijava, nosiocima prava, kao i svim zainteresovanim licima da sagledaju u celosti postupak koji je vođen pred Zavodom.

Predložene izmene i dopune Zakona ne zahtevaju preduzimanje drugih mera za sa sprovođenje ovog zakona.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 13.05.2019.