Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

REFORMA PRAVOSUĐA: Sudije smatraju da je mnogo važnije da mediji izveštavaju o nezavisnost sudstva, a ne o postupcima i sudskim odlukama


Odnos pravosuđa i medija je veoma važan i oni bi trebalo da unaprede saradnju u cilju da građani steknu veće poverenje u pravosuđe, ocenjeno je na konferenciji "Pravosuđe i mediji".

Konferenciju su organizovali Društvo sudija Srbije i Nemačka fondacija za međunarodnu pravnu saradnju (IRZ).

Drugi predsednik Konferencije novinara koji izveštavaju o radu Ustavnog suda Nemačke i novinar "Zidojče cajtung" Volfgang Janiš rekao je da pravosuđe može i mora sarađivati sa medijima.

Pravosuđe i sudije su najvažniji predstavnici pravne države i sudije moraju biti ti koji javnosti treba da objasne kako funkcioniše pravna država, koja su naša prava, koja pravila moraju da važe, objasnio je on.

Rekao je da u tom odnosu postoje uvek problemi.

"Pravosuđe je često mišljenja da mediji ne prenose na najbolji način njihove sadržaje i ne objašnjavaju detaljno odluke. Pravosuđe reaguje i osetljivo na kritiku medija, ali mora prihvatiti kritiku ako se ona oslanja na činjenice", poručio je Janiš.

Štefan Purner iz Nemačke fondacije za međunarodnu pravnu saradnju (IRZ) ističe da saradnja pravosuđa i medija može biti uvek bolja, a odnos sa medijima je veoma važan zbog percepcije građana o sudstvu.

Na osnovu onoga što pročitaju u štampi građani procenjuju pravosuđe, naglasio je on.

Purner ističe da je odnos pravosuđa i medija veoma važan u približavanju građanima kako funkcioniše pravosuđe.

Rekao je da je u Nemačkoj izgradnja odnosa pravosuđa i medija bio dugotrajni proces i da je pravosudnim organima trebalo dosta vremena da shvate koliko je važno ne samo da rade svoj stručni posao, već i da o tome izveštavaju medije.

Ukazao je i da je problem zbog senzacionalističkog izveštavanja pojedinih medija, koje se ponekad ne bazira na činjenicama.

Predsednica Upravnog odbora Društva sudija Srbije Snežana Bjelogrlić ukazala je da su mediji često skloni senzacionalizmu, te da je preporuka Društva da se mediji ubuduće potrude da objektivnije izveštavaju građane o sudskim postupcima, odlukama i pravosuđu uopšte.

Ukazala je da sudije smatraju da je mnogo važnije da mediji izveštavaju o nezavisnost sudstva, a ne o postupcima i sudskim odlukama.

Predsednik Društva sudija Srbije i sudija Apelacionog suda u Beogradu Dragana Boljević istakla je da je odnos pravosuđa i medija obeležen potpunim nerazumevanjem, nesporazumom, kao i da obe strane pate od iste bolesti - nedovoljne nezavisnosti.

"To nije jedini uzrok zbog čega je taj odnos takav. Mediji imaju problem s tim što imaju nesiguran položaj. Novinari nemaju dovoljno produbljeno znanje o pravosuđu, niti imaju luksuz da imaju specijalizaciju. Na drugoj strani nemaju sagovornika i pravosuđe je veoma zatvoreno", objasnila je ona.

Boljević je ukazala da je uzrok zatvorenosti pravosuđa i stalnog nedostatka sagovornika medijima u tome što se smatra da su jedini koji mogu komunicirati sa javnošću predsednici sudova i portparoli i eventualno neko od predstavnika strukovnih udruženja.

Upitala je da li činjenica da postoji podzakonski akt koji reguliše ko se obraća javnosti iz pravosuđa može da ograniči pravo sudija kao građanina, njegovo ustavno pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, odnosno zakonsku obavezu sudija da uvek štiti nezavisnost i jave se onda kada je njihova nezavisnost i nepristrasnost ugrožena.

Pomoćnik ministra pravosuđa Čedomir Backović rekao je da Ministarstvo očekuje od pravosuđa i medija da sarađuju u korist građana.

"Od pravosuđa očekujemo da bude stručno, nepristrasno i efikasno. Od medija očekujemo da poznaju materiju, nepristrasno izveštavaju i da izveštavanje bude potpuno", ukazao je on dodajući da su ponekad događaji istrgnuti iz konteksta i da to predstavlja problem za integritet informacije.

Prema njegovim rečima, razumljiva je potreba građana da znaju šta se događa u pravosuđu, ali je i nezavisnost pravosuđa princip koji se ne može zaobići.

Ukazao je da su u okviru Akcionog plana 23 predviđeni samoregulacioni instrumenti, te da je Vlada donela Zaključak o usvajanju kodeksa ponašanja članova Vlade o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016), kojim je funkcionerima iz izvršne vlasti zabranjeno da komentarišu sudske postupke koji su u toku.

Rekao je i da Ministarstvo očekuje da će parlament uskoro raspravljati i prihvatiti samoregulaciju članova Narodne skupštine kada su u pitanju sudski postupci koji su u toku.

Backović je ukazao da postoji uticaj izveštavanja o krivičnom postupku, i da je zbog toga bitno poštovati pretpostavku nevinosti, ne dovođenje u opasnost pravo žrtava.

Isto tako ističe da je za efikasnost postupka važno da nema curenja informacija, jer to može uticati na proces.

Aleksander Jung iz Ambasade Nemačke u Beogradu ističe da su mediji veoma bitni u "džungli informacija sa kojima smo suočeni".

On je ukazao da na internetu ima puno informacija koje ne odgovaraju istini i da mediji imaju važnu ulogu da istinito informišu javnost.

Pravosuđe, kako dodaje, ne sme da posmatra medije kao protivnike, već mora da sarađuje sa njima kako bi izborila poverenje građana.

"Donošenje presuda uz izveštavanje medija dopire duboko do građana, mogu da bolje razumeju pravo", objasnio je Jung.

Izvor: Vebsajt RTV, 12.05.2017.
Naslov: Redakcija