NACRT ZAKONA O POSTUPKU UTVRĐIVANJA ČINJENICA O POLOŽAJU NOVOROĐENE DECE ZA KOJU SE SUMNJA DA SU NESTALA U PORODILIŠTIMA U REPUBLICI SRBIJI: PREDSTAVNICI UDRUżENJA RODITELJA NESTALIH BEBA PROTIVE SE NACRTU ZAKONA KOJI PREDVIđA NOVčANU NAKNADU, ALI NE I OTVARANJE ISTRAGA O NESTALIM BEBAMA. ONI TRAżE KVALITETAN ISTRAżNI POSTUPAK I FORMIRANJE NADZORNOG TELA ZA KONTROLU ISTRAGE. MINISTARTSVO PRAVDE NAVODI DA NACRT ZAKONA PREDVIđA VEćA OVLAšćENJA SUDA U PRIKUPLJANJU čINJENICA, OšTRIJU ODGOVORNOST SVEDOKA PRI SVEDOčENJU I FORMIRANJE SPECIJALIZOVANE JEDINICE PRI MUP-U KOJA ćE NA OSNOVU ZAHTEVA SUDA SPROVODITI ODREđENE ISTRAżNE RADNJE U POSTUPKU

Postojećim Nacrtom zakona o postupku utvrđivanja činjenica o položaju novorođene dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima u Republici Srbiji nijedan roditelj ne bi došao do istine, rekla je Mirjana Novokmet iz Beogradske grupe roditelja, dodajući da je prioritet istraga sa širim ovlašćenjima koja bi dovela do istine.

Roditelji koji godinama tragaju za istinom o tome šta se dogodilo sa njihovom decom, nisu zadovoljni predloženim Nacrtom zakona. Savet Evrope poziva državu da uradi sve kako bi se zakon, na koji se čeka već dve godine, što pre usvojio.

Novokmet je rekla da je Savet Evrope ponovo dao Srbiji mogućnost i Srbija je na taj način ponovo kupila vreme, jer ima rok do septembra 2016. godine, što je krajnji rok, kada država mora konačno da da Nacrt zakona koji će biti adekvatan za roditelje da bi došli do istine.

"Mi smo nezadovoljni Nacrtom zakona i to smo izneli 10. februara 2016. godine kada su nas pozvali u Ministarstvo pravde na sastanak Radne grupe. Tada smo dostavili niz primedbi jer smatramo da nije prioritet nadoknada roditeljima, nego istina. Prioritet je u stvari istraga sa širim ovlašćenjima koja bi dovela do istine - da svaki roditelj sazna sudbinu o svom detetu", istakla je Novokmet.

Prema njenim rečima, postojećim Nacrtom zakona, nijedan roditelj ne bi došao do istine.

"Mislim da bi vrlo teško roditelji i prilikom podnošenja tužbe mogli da dođu do istine, a mislim da bi veliki broj roditelja bio odbačen upravo tim dokaznim sredstvima", kaže Novokmet.

Ističe da je država ovom načinom sebi olakšala posao, i da Nacrt zakona ne sme da uđe u skupštinsku proceduru, što je i preporuka Komiteta Saveta Evrope da Srbija treba da sarađuje sa roditeljima.

"Smatramo da smo mi ti koji možemo da pomognemo državi i apsolutno smo pružali ruku svih ovih godina i Srbija ima priliku da jedina u svetu donese jedan zakon i smatram da radna grupa može da učini više za roditelje", rekla je Novokmet.

Kaže da je neophodna istraga sa širim ovlašćenjima i da bi šira nadležnost sudova dovela do neke istine.

Primedbe roditelja su dostavljene Komitetu SE i iznosiće ih na sastancima, kaže Novokmet i dodaje da će se boriti dok se ne donese pravi zakon koji bi odgovarao roditeljima.

"Ukoliko postojeći Nacrt zakona ode u Narodnu skupštinu poruka roditeljima bi bila da niko neće doći do istine. Mi moramo da prvo tražimo ocenu ustavnosti i da se svaki roditelj potrudi da odemo ponovo na Evropski sud i da se borimo za svoja prava", zaključila je Novokmet.

Najmlađi i poslednji slučaj prijavljen Beogradskoj grupi roditelja, u vezi sa nestalim bebama, je slučaj B.T. iz Šapca iz aprila 2014. godine.

Sa druge strane iz Ministarstva pravde navode da je Komitet ministara Saveta Evrope (SE), na sastanku koji je održan u Strazburu od 8. do 10. marta 2016. godine, usvojio odluku u kojoj je konstatovano da je izmenjeni Nacrt zakona uzeo u razmatranje većinu pitanja koja je Komitet ministara prethodno postavio.

Takođe, pomenuti dokument sadrži i pitanja civilnog društva, a uvažio je date sugestije, posebno one koje se odnose na vremenski okvir primene zakona, kao i postupak prikupljanja dokaza.

U odluci je primećeno da je izmenjeni Nacrt zakona neka pitanja ostavio otvorenim, među kojima je i pitanje nadležnosti redovnih sudova, kao i nadležnosti specijalizovane jedinice MUP-a.

U skladu sa tim, Komitet je ohrabrio državu da u konsultacijama sa civilnim društvom reši ova pitanja.

Imajući u vidu sadržinu odluke Komiteta ministara, kao i činjenicu da je naredno razmatranje predmeta predviđeno za septembar 2016. godine, proizlazi da je Komitet pozitivno ocenio sadržinu Nacrta zakona i izmene koje su unete po sugestijama ovog tela i predstavnika civilnog društva.

U vezi sa otvorenim pitanjima, u akcionim planovima Republike Srbije je ukazano na to da je Nacrtom zakona predviđeno formiranje specijalizovane jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ovim dokumentom je predviđeno i da će ministar nadležan za unutrašnje poslove, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, doneti akt kojim se bliže uređuje organizacija i rad ove specijalizovane jedinice, te da je, stoga, ukazano na to da je preuranjena svaka vrsta načelnog komentara o ovim pitanjima.

Izvor: Vebsajt RTS i Vlada Srbije, 15.03.2016.
Naslov: Redakcija