ZAKON O TRGOVINI: Dopunom Zakona zabraniti rad nedeljom u trgovini

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti dopisom se obratio Samostalni sindikat trgovine Srbije sa zahtevom da se zabrani rad nedeljom, koji su uputili i Narodnoj skupštini Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, Socijalno ekonomskom savetu, Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ističući da navedeni zahtev podnose uz podršku Saveza samostalnih sindikata Srbije. U zahtevu je između ostalog navedeno da se "pozitivno pravnim propisima reguliše da je nedelja neradan dan, a da za rad nedeljom kao izuzetak, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini najmanje 110% od osnovice", jer je organizacija radnog vremena u delatnosti trgovine takva, da gotovo sve trgovine rade nedeljom, a zaposleni ne dobijaju uvećanu zaradu za rad nedeljom, već dobijaju slobodan dan u toku radne sedmice, kao i da je ovakvo stanje slično i za rad u dane državnih praznika. Navedeni zahtev između ostalog upućuju, jer delatnost trgovine nije delatnost od javnog interesa, kao i zato što "tradicija, kultura i vera naših građana, vekovima nalaže da je nedelja neradan dan kada se ne radi, kada se porodica okuplja i neguju porodične vrednosti". U zahtevu je posebno istaknuto da je u delatnosti trgovine zaposleno 200.000 radnika, od čega su preko 70% žene, majke i buduće majke, čije su zarade u trgovini minimalne, a kako vrtići ne rade subotom i nedeljom oni se suočavaju sa problemima koji se odnose kako na zasnivanje porodice, tako i na vaspitavanje i negovanje dece, što je istovremeno i društveni problem uzimajući u obzir činjenicu da je demografska situacija u Srbiji negativna i da Srbija na godišnjem nivou gubi oko 30.000 stanovnika.

U skladu sa članom 33. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009), kojim je, pored ostalog, propisano da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije, ovim putem podnosi inicijativu za dopunu Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 52/2019).

Naime, odredbom člana 33. Zakona o trgovini propisano je da trgovac i pružalac usluge samostalno određuju radno vreme u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom jedinice lokalne samouprave, kao i da su dužni da na jasan, nesumnjiv i lako uočljiv način istaknu radno vreme na prodajnom mestu, kao i da se u svakom trenutku pridržavaju označenog radnog vremena, dok su u slučaju vanrednih promena, prekida ili drugih oblika privremenog prestanka obavljanja trgovine na određenom prodajnom mestu, dužni da te izmene označe na način iz stava 2. ovog člana, pre prestanka obavljanja trgovine.

Poverenik najpre ukazuje da je Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) u članu 21. propisana je zabrana svake diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Dalje, ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 8. propisano je da do povrede načela jednakih prava i obaveza dolazi ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuje ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.

Takođe, Direktiva 2003/88/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o određenim vidovima organizacije radnog vremena u članu 2. tačka 9. propisuje da "odgovarajući odmor" znači da radnici imaju redovna razdoblja odmora, čije se trajanje izražava u jedinici vremena i koje je dovoljno dugo i neprekidno kako radnici zbog umora ili nepravilnog radnog rasporeda ne bi povredili sebe, svoje saradnike ili druge osobe, i kako ne bi kratkoročno ni dugoročno naškodili svome zdravlju.

Konvencijom MOR broj 106 u članu 6. između ostalog propisano je da sve osobe na koje se primenjuje ova konvencija imaju, osim ako nije drukčije uređeno sledećim člancima, pravo na razdoblje nedeljnog odmora u trajanju od najmanje 24 sata neprekidno tokom svakog razdoblja od sedam dana, kao i da se razdoblje nedeljnog odmora mora, kad god je to moguće, podudariti s danom u nedelji koji je prema tradiciji ili običajima te zemlje ili okruga određen kao dan odmora.

Saglasno navedenoj odredbi Konvencije MOR-a broj 106, koju je Republika Srbija ratifikova čime je ona postala sastavni deo unutrašnjeg prava, Poverenik ističe da se nedelja u tradicionalnoj kulturi u Srbiji, ali i u narodu shvata pretežno kao neradni dan, dan odmora i svečanosti, kada je porodica na okupu, dan kada se ne obavljaju poslovi, odnosno kada se ne radi, dok je uvođenje nedelje kao radnog dana i u delatnostima koje nisu od egzistencijalnog značaja za stanovništvo, na žalost samo posledica negativnih efekata tranzicije koja je dovela i do promena u svakodnevnom radu, jer se aktivnosti sve više usmeravaju ka smanjivanju slobodnog vremena, odnosno pomeranju radnog vremena ka kasnijim večernjim satima, pa i ka radu nedeljom.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti analizirao je odredbe člana 33. Zakona o trgovini (u daljem tekstu: Zakon) u odnosu na antidiskriminacione odredbe Ustava i Zakona o zabrani diskriminacije i uzimajući u obzir obavezu poštovanja načela slobodne trgovine utvrdio, da postoji prostor za unapređenje ravnopravnosti zaposlenih u trgovinskoj delatnosti koji rade nedeljom, dopunom Zakona o trgovini kojom bi se sa kroz precizno definisanje odgovarajući izuzetaka, propisalo pravilo da se trgovina na veliko i trgovina na malo ne može obavljati nedeljom i u dane državnih i drugih praznika određenih zakonom kojim se uređuju državni i drugi praznici.

Poverenik najpre ukazuje da je odredbom propisanom u članu 67. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) između ostalog utvrđeno da zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, kao i da se nedeljni odmor po pravilu, koristi nedeljom. Stavom 3. ovog člana kao izuzetak predviđeno je da poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva, kao i stavom 4. ovog člana kojim je utvrđeno da izuzetno, zaposleni koji zbog obavljanja posla u različitim smenama ili u preraspodeli radnog vremena ne može da koristi odmor u trajanju utvrđenom u stavu 1. ovog člana, ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.

Saglasno navedenom, Zakonom o radu je kao izuzetak od pravila da se nedeljni odmor koristi nedeljom, predviđeno da poslodavac može odrediti drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora samo ako priroda posla i organizacija rada to zahteva. Imajući u vidu da je priroda posla koju većina zaposlenih u trgovini obavlja zapravo trgovina na malo koja je u skladu sa članom 12. Zakona o trgovini definisana kao prodaja robe i/ili pružanje usluga potrošačima radi zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba domaćinstva, Poverenik je mišljenja da određivanje nedelje kao radnog dana od strane poslodavaca za veliki broj zaposlenih u trgovini, nije opravdano ni sa stanovišta prirode posla koju obavljaju, a ne predstavlja ni odgovor na zahteve koji se odnose na organizaciju rada u skladu sa članom 67. stav 3. Zakona o radu.

Takođe, u prilog navodima iz dopisa kojim se Povereniku obratila navedena sindikalna organizacija iznoseći podatak da se u ovoj delatnosti nalazi oko 200.000 zaposlenih, od čega su preko 70% žene, majke i buduće majke, govore i podaci iz publikacije Republičkog zavoda za statistiku "Žene i muškarci u Republici Srbiji"[6], da od ukupnog broja zaposlenih žena u 2016. godini koji je iznosio 867 hiljada u sektoru usluga radi 77,2% žena.

Imajući u vidu navedeno Poverenik predlaže Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija da izvrši dopunu Zakona o trgovini i propiše novu odredbu kojom će utvrditi da se trgovina na veliko i trgovina na malo ne može obavljati nedeljom i u dane državnih i drugih praznika određenih zakonom kojim se uređuju državni i drugi praznici, kao i da u skladu sa načelom stabilnosti i snabdevenosti iz člana 8. ovog zakona kojim je između ostalog propisano da Republika Srbija obezbeđuje uslove za održavanje stabilnosti i snabdevenosti tržišta, naročito u pogledu robe/usluga od egzistencijalnog značaja za stanovništvo, restriktivno razmotri i definiše eventualne izuzetke od ove odredbe, odnosno predvidi, da se samo izuzetno nedeljom i u dane državnih i drugih praznika trgovina na veliko i trgovina na malo može obavljati u apotekama, na benzinskim pumpama, štandovima u kojima se prodaju robe za vreme održavanja priredbi, festivala, manifestacija, sajmova i slično, imajući pre svega u vidu odredbe čl. 7. i 8. Konvencije MOR broj 106 i člana 17. Direktive 2003/88/EZ Evropskog parlamenta i Saveta, kojima su regulisana odstupanja i izuzeci u organizaciji radnog vremena, kao i povezanost trgovine sa delatnostima saobraćaja, turizma i ugostiteljstva.

Kao što je poznato, u poslednjoj dekadi 20. veka dogodile su se mnoge promene koje su gotovo neopaženo postale sastavni deo našeg života i koje u javnom diskursu često nisu bile predmet komentara koji bi ukazivali na opravdanost ili neopravdanost njihovog postojanja. U tom smislu, čini se da su gotovo neprimetno u radni kalendar uvedeni kao radni sati oni delovi dana koji su ranije za većinu bili slobodno vreme, a dani u sedmici koji su za većinu radno sposobnog stanovništva bili dani odmora postali su radni dani. Saglasno navedenom, Poverenik smatra da će se uprkos praksi koja se razvila u poslednje dve decenije, posebno otvaranjem velikih trgovinskih lanaca, tržnih centara i slično, građani i građanke prilagoditi novom radnom vremenu i svoju trgovinu koju su obavljali nedeljom, obavljati drugim danima i subotom, te na taj način zadovoljiti svoje potrebe, a da pri tome u trgovini neće doći do pada prometa i smanjenja broja radnih mesta, jer sve što treba kupiće se u danima kada se radi. Sa druge strane, propisivanje nedelje kao neradnog dana zaposleni u trgovini koji su nedeljom radili, a među kojima je daleko veći broj žena imaće više vremena za lični i porodični život, biće zadovoljniji, odmorniji i produktivniji tokom radne nedelje. Predloženom izmenom Zakona o trgovini daje se veliki doprinos jačanju porodičnih i prijateljskih veza koje predstavljaju veoma važan faktor socijalne kohezije.

Poverenik je mišljenja da se dopunom Zakona o trgovini na predloženi način u potpunosti obezbeđuje primena načela ravnopravnosti i zabrane diskriminacije, a da se pri tome ne ugrožava poštovanje načela slobodne trgovine iz člana 4. ovog zakona kojim je između ostalog propisano da se trgovina na tržištu obavlja slobodno, odnosno načela stabilnosti i snabdevenosti iz člana 8. ovog zakona.

Imajući u vidu navedeno, a u cilju unapređenja ravnopravnosti velikog broja naših sugrađana zaposlenih u trgovini, predlaže se da Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, usvoji navedenu inicijativu i kao ovlašćeni predlagač izvrši dopunu Zakona o trgovini na predloženi način, i dostavi Vladi Republike Srbije radi utvrđivanja Predloga zakona.

Izvor: Vebsajt Poverenice, 27.12.2019.
Naslov: Redakcija