Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O ODUZIMANJU IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVIČNOG DELA: Postupak za vraćanje imovine gotovo da je identičan onome kada se ona oduzima. Kada sud donese pravosnažnu odluku da se lice oslobađa odgovornosti, Direkciji dostavlja rešenje kojim se imovina vraća onom od koga je bila privremeno oduzeta


Neposredno pred Novu godinu, po odluci nadležnog suda, Direkcija za oduzetu imovinu Ministarstva pravde morala je da vrati ne tako malu imovinu okrivljenom koji je pravosnažno oslobođen. Reč je o nekoliko nekretnina koje su bile privremeno oduzete. Čovek, koji je godinama sedeo na optuženičkoj klupi, bio je izuzetno iznenađen kada su mu pored nepokretnosti, dati i prihodi od njihovog iznajmljivanja u vrednosti od desetak hiljada evra.

Nije znao da mu se, u slučaju da ga sud oglasi nevinim, vraća i novac koji je prihodovan izdavanjem njegovih nekretnina.

Nisu stanovi jedino što je, po odlukama suda, Direkcija vraćala onima koji su pravosnažno oslobođeni optužbi da su izvršili krivično delo. Prema rečima Vladimira Ćeklića, pomoćnika direktora Direkcije, od marta 2009. godine, kada je stari Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008) počeo da se primenjuje, vraćane su kuće, privredna društva, apartmani na Tari, Kopaoniku, Zlatiboru, lokali, novac, poljoprivredno zemljište, benzinska stanica, auto-perionica, kamenolom, odnosno oko 20 odsto ukupno privremeno oduzete imovine.

Postupak za vraćanje imovine gotovo da je identičan onome kada se ona oduzima. Kada sud donese pravosnažnu odluku da se neko oslobađa odgovornosti, Direkciji dostavlja rešenje kojim se imovina vraća onom od koga je bila privremeno oduzeta. Onog trenutka kada dobijemo rešenje o vraćanju imovine, pozovemo osobu od koje je oduzeta i vraćamo je. Od toga kakve je vrste imovina zavisi i način na koji će ona biti vraćena. Kada je reč o pokretnim stvarima, u dogovoru sa onim kome se imovina vraća, zakažemo datum i mesto predaje. Neki zovu Direkciju čim čuju da su oslobođeni i traže da im vratimo imovinu. Međutim, mi postupamo isključivo po rešenju suda – kaže Ćeklić.

Iako su zadovoljni kada im se vrati imovina kojom nisu mogli da raspolažu dok je suđenje trajalo, ljudi u nekim slučajevima imaju i primedbe. Obično se one, prema rečima pomoćnika direktora Direkcije, odnose na vraćene automobile.

Nekom okrivljenom, na primer, vraćamo automobil posle sedam godina i odmah počinju žalbe kako automobil više ne vredi onoliko koliko je vredeo kada smo ga oduzimali. Sasvim je normalno da je to vozilo izgubilo na vrednosti, ali ne zbog toga što se Direkcija nije starala o njemu, nego zato što su se pojavili novi modeli. Imali smo slučaj da je jedan okrivljeni u svoj automobil "ubacio" duplo više konjskih snaga nego što je motor vozila mogao da izdrži, pa smo bili prinuđeni da ga menjamo. U konkretnom slučaju smo u automobil uložili 600.000 dinara. Vratili smo mu vozilo bolje nego što je bilo kada smo mu ga oduzimali – otkriva Ćeklić.

Ima, kaže on, i slučajeva kada ljudi, smatrajući da im se oduzete stvari vraćaju oštećene i manje vredne, podnose tužbu za naknadu materijalne štete. Do sada je pokrenuto oko desetak postupaka po tim tužbama, ali nijedan još nije okončan.

Zanimljivo je da primedaba na vraćene stanove, nikada nije bilo.

Direkcija je dužna da se o oduzetim nekretninama stara sa dužnom pažnjom. Takvi stanovi uglavnom se izdaju po konkurentnim uslovima, a zakupci pre nego što u njih uđu, sa Direkcijom potpisuju ugovor. Kao jedna od stavki u njemu je navedeno da su zakupci dužni da osiguraju stan za slučaj da nastane šteta. Sa druge strane, tročlana komisija, jednom godišnje kada vrši popis privremeno oduzete imovine, obilazi te stanove. Kada se, na primer, pokvari bojler u iznajmljenom stanu, zakupci nas obaveštavaju i mi od novca, koji smo sakupili izdavanjem nekretnine, saniramo štetu. Ako, pak, dođe do havarije u stanu koji se ne izdaje, šteta se sanira novcem iz budžeta. Kada se stan vraća vlasniku od kojeg je bio privremeno oduzet, zakupci se o tome obaveštavaju i ostavlja im se određeno vreme da se isele. Ima slučajeva i da zakupci ostanu u stanu i zakupninu umesto Direkciji, plaćaju vlasniku – kaže Ćeklić.

Dešavalo se, ali uglavnom kada je Zakon počeo da se primenjuje, da predstavnici Direkcije uđu u ruinirani stan koji je vlasnik pokušao da uništi revoltiran odlukom suda da mu on bude privremeno oduzet. U konkretnom slučaju, dogovoreno je da zakupac sredi stan, a da zauzvrat ne plaća stanarinu narednih nekoliko meseci.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 12.01.2018.
Naslov: Redakcija