Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O ENERGETICI: Nakon upozorenja građana na kršenje Zakona, jer do početka 2017. godine nisu zaključeni pojedinačni ugovori o isporuci daljinskog grejanja, biće podnete prve prekršajne prijave protiv toplana u Srbiji. Iako Zakon propisuje novčane kazne od 500.000 do 2.000.000 dinara za energetske subjekte koji nisu zaključili ugovore u predviđenom roku nijedna toplana nije ispunila ovu obavezu


Udruženi pokret slobodnih stanara iz Niša (UPSS) najavio je da će podneti prekršajnu prijavu protiv Gradske toplane Niš, zbog toga što do 30. decembra 2016. godine nije zaključila pojedinačne ugovore o snabdevanju toplotnom energijom sa korisnicima, na šta je obavezna po Zakonu o energetici ("Sl. glasnik RS", br. 145/2014 - dalje: Zakon).

U slučaju nezaključivanja pojedinačnih ugovora, koje Zakon označava kao prekršaj, toplane će se "kazniti novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara".

Ovakve ugovore sa korisnicima nije zaključila nijedna toplana u bilo kom gradu i opštini u Srbiji.

Niški UPSS, kao i Lokalni front Kraljevo, zrenjaninski Centar za zaštitu potrošača "Begej" i Kragujevački kućni savet realizuju akciju u okviru koje su korisnici daljinskog grejanja počeli da potpisuju "obaveštenje" da nakon 30. decembra "nemaju nikakve ugovorne obaveze prema toplanama", te da će "nastavak isporuke toplotne energije smatrati jednostranom, ugovorno neobavezujućom i dobrovoljnom uslugom". Obaveštenja će se dostavljati lokalnim toplanama, gradonačelnicima, većima i skupštinama. Organizatori akcije kažu da oni na taj način ne pozivaju građane da ne plaćaju račune, ne potpisuju ugovore sa toplanama ili se isključuju iz sistema daljinskog grejanja, već žele da što masovnije upozore vlast i toplane da krše Zakon i da zbog toga moraju da snose sankcije. Njihova ambicija je da se akcija proširi na što veći broj gradova i građana u Srbiji.

Poslovno udruženje toplana Srbije je, međutim, uprkos ovakvoj zakonskoj obavezi, u decembru prošle godine, na sednicama Skupštine i Upravnog odbora, zauzelo stav da bi "zaključenja ovakvih ugovora trebalo da važi od sledeće grejne sezone", pošto je reč o velikom poslu koji tokom realizacije može da dovede do različitih problema. Skupštini Udruženja prisustvovali su i predstavnici Ministarstva energetike. Čelnici toplana su ovakav stav obrazložili time da u Srbiji postoji više stotina hiljada korisnika daljinskog grejanja, te da nije jednostavno organizovati potpisivanje, a ni sasvim jasno kako bi se reagovalo u svim situacijama u kojima građani ne žele da potpišu ugovore. Toplane u Srbiji su, inače, za zaključivanje pojedinačnih ugovora imale rok od dve godine.

Prema oceni predsednika Centra za zaštitu potrošača Forum, Jovana Jovanovića, činjenica da toplane u Srbiji nisu zaključile pojedinačne ugovore sa korisnicima, na šta su po zakonu bile obavezne, znači da one mogu biti prekršajno kažnjene zbog toga, ali ne znači da građani ne treba da izmiruju svoje račune za daljinsko grejanje. To su dve različite stvari koje treba odvajati, kaže on.

- Svaki građanin je kroz dosadašnje plaćanje računa za daljinsko grejanje "priznavao" svoje ugovorne obaveze prema toplanama, te takve račune treba da nastavi da plaća, uprkos evidentnom kršenju zakona od strane toplana. U drugačijoj poziciji su građani koji prvi put treba da plate daljinsko grejanje - oni mogu da kažu da nemaju ugovor koji je po zakonu obavezan i da neće da izmire račun. Takođe, sve toplane bi pre potpisivanja ugovora trebalo da dostave primerak ugovora građanima, kako bi se oni upoznali sa njegovim sadržajem i konsultovali potrošačka udruženja ili advokate. Činjenica je, nažalost, da su ugovori koje prave javna preduzeća najčešće na štetu potrošača - kaže Jovanović.

Ministarstvo energetike se povodom kršenja Zakona po pitanju zaključenja ugovora sa korisnicima od strane svih toplana u Srbiji do sada nije oglašavalo. Ono je, pak, još u avgustu 2016. godine uputilo dopis svim lokalnim samoupravama u Srbiji u kojima ih upozorava da su toplane dužne da do kraja godine zaključe pojedinačne ugovore sa korisnicima, te zatražilo informaciju da li su ti ugovori zaključeni. U dopisu je navedeno i da su lokalne samouprave dužne da donesu ili usklade sve propise sa ovim Zakonom, uz "pretnju" da će "pokrenuti odgovarajući postupak pred Vladom Republike Srbije, zahtevajući poništaj akata koji nisu u skladu sa Zakonom".

- Očigledno je da organi javne vlasti ne poštuju ili krajnje selektivno poštuju zakone koje su sami doneli. Oni ih poštuju kada im se "sviđaju", a potpuno se oglušuju o njih kada im ne odgovaraju. To između ostalog šalje poruku građanima da mogu da se ponašaju na isti način i da je to čak poželjno. Upravo zbog toga što se ovde zakoni primenjuju kada to vlastima odgovara, mi ne pozivamo građane da ubuduće ne plaćaju račune za grejanje. Moglo bi se, naime, dogoditi da onima koji ga ne plaćaju, na vrata zakucaju izvršitelji zbog duga prema toj toplani, uprkos tome što sa tom istom toplanom nemaju pisane ugovore koje zakon nalaže - kaže Đokica Jovanović, jedan od osnivača UPSS-a.

Izvor: Vebsajt Danas, Z. Miladinović, 12.01.2017.
Naslov: Redakcija