STATUT ADVOKATSKE KOMORE BEOGRADA: Ustavni sud odbacio inicijativu kojom se osporava čl. 39 Statuta

Ustavni sud doneo je zaključak Uo.220/2019 od 24.11.2020.godine kojom je odbacio inicijativu za pokretanje postupka ocene ustavnosti i zakonitosti odredbi čl. 39. Statuta Advokatske komore Beograda ("Sl. list grada Beograda", br. 37/2018 - dalje: Statut).

Podnetom inicijativom advokata Čedomira Kokanovića osporavan je čl. 39. Statuta kojim su propisani uslovi za kandidovanje na izborima za nosioce funkcija i članove organa AK Beograda i to: uslov da advokat nije disciplinski kažnjavan, uslov da advokat nije član organa političke stranke i uslov da advokat mora imati određeni broj godina staža u advokaturi da bi se kandidovao. Podnetom inicijativom tvrdilo se da je AK Beograda propisujući ove uslove zašla u domen uređivanja prava advokata što je zakonska materija, da je ovim odredbama povređeno pravo advokata da učestvuju u upravljanju javnim poslovima (čl. 53. Ustava) i da je povređena zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu (čl. 21.st.1 i 3. Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav)).

AK Beograda je u odgovoru na inicijativu istakla da se odredba čl. 39. Statuta ne može dovesti u pravnu i logičku vezu sa pravima iz čl. 52. i 53. Ustava, zbog toga što se osporene odredbe odnosi samo na uslove kandidature za organe AK Beograda kao samostalne i nezavisne organizacije advokata, a ne na (političko) izborno pravo odnosno učešće u upravljanju javnim poslovima. Kako se propisivanje postupka izbora, trajanje mandata, opoziv, delokrug rada i sastav organa AK Beograda uređuje Statutom AK Beograda, saglasno čl. 67.st.3. Zakona o advokaturi ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US), u okviru tog ovlašćenja sadržano je i pravo AK Beograda da propiše uslove koje kandidat za organe te komore mora da ispunjava u pogledu odgovarajućeg staža pre kandidovanja. Budući da su uslovi za kandidovanje advokata za pojedine organe AK Beograda odnose na sva lica koja pretenduju za kandidovanje u te organe, to se osporena odredba čl. 39. Statuta ne može dovesti u ustavnopravnu vezu ni sa Ustavom zabranjenom diskriminacijom iz čl. 21. Ustava.

Organi AK Beograda treba da vrše svoje funkcije bez spoljašnjih uplitanja. Zato je za pravilan rad komore neophodno uspostavljanje pravila koja osiguravaju nezavisnost, stručnost, integritet i odgovornost u postupanju članova organa i nosilaca funkcija, koji kroz donošenje opštih i pojedinačnih akata obezbeđuju da bavljenje advokaturom svih članova komore bude slobodno, nezavisno i lišeno svake vrste spoljnih pritisaka – pre svega političke vlasti. Zbog toga je za pravilno funkcionisanje advokatske komore važno "da se ne meša politika i struka".

Kad ne bi postojala odredba čl. 11.4. Kodeksa, političke stranke bi bile u poziciji da posredstvom svojih funkcionera delovanje advokatske komore kao profesionalne organizacije stave u funkciju ostvarenja svojih političkih interesa, što bi kompromitovalo osnovni cilj zbog kojeg komore postoje – a to je zaštita profesionalnih interesa svih advokata nezavisno od njihovog političkog opredeljenja. Jednom rečju, ratio legis ovih odredbi Kodeksa i Statuta jeste zaštita samostalnosti i nezavisnosti advokature kao profesije od političkih uticaja.

Izvor: Vebsajt AK Beograda, 11.12.2020.
Naslov: Redakcija