Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O GENETIČKI MODIFIKOVANIM ORGANIZMIMA: Neophodna je izmena Zakona radi usklađivanja sa pravilima STO i EU. Uslov za ulazak u STO je ukidanje zabrane prometa genetski modifikovanih proizvoda


Sporazumi o slobodnoj trgovini koje je Srbija potpisala sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Kazahstanom važe do ulaska zemlje u EU. Nedavno otvoreno Poglavlje 30, ipak, podrazumeva da će u tom momentu morati da ih raskine, jer će za člana Unije tada biti važeći sporazumi koje je sklopio Brisel. Isto poglavlje predviđa članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a ono, između ostalog, ne dozvoljava zabrane poput one da se na teritoriji jedne zemlje obavlja promet genetski modifikovanih organizama.

Dok se u Srbiji više govori o otvaranju poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom, zatvaranje jednog je tema poslednjih dana. To poglavlje od posmatrača treba da nas dovede do člana u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Za to je potrebna promena restriktivnog Zakona o genetički modifikovanim organizmima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009).

"Moramo regulisati sve vidove rada sa GMO, eksperimentalni rad, stavljanje u promet i uopšte uvođenje u životnu sredinu, bilo da su u pitanju ogledna polja ili komercijalno gajenje. To ne podrazumeva momentalnu dozvolu stavljanja u promet", kaže savetnik u Ministarstvu poljoprivrede Vanja Kojić.

Članstvom Srbija može da ostavi na snazi zabranu proizvodnje takve hrane, ne i njen uvoz.

"Od nas se očekuje da uskladimo propise, da izbacimo eksplicitnu zabranu, ali postoje sofisticirane metode kojima vi praktično otežavate promet GMO, kao što je slučaj sa većinom članica EU", ističe pomoćnica ministra trgovine Olivera Jocić.

U EU, 19 članica je zabranilo uzgoj, ne i promet GMO. U hrani za životinje učestvuje u velikom procentu, ali pravilo je da meso dobijeno od životinja hranjenih genetski modifikovanom hranom nije modifikovano.

"Mi jedemo kokoške, teleće meso, pa nismo postali ni telad ni kokoške, mi dakle jedemo njihove gene. Do sada nije bilo problema. Iako se nekad desi da loš proizvod bude povučen, kao i proizvodi gajeni konvencionalnim metodama", kaže genetičarka prof. dr Gordana Šurlan Momirović.

Proizvodnja stočne hrane je jedna od retkih koja se u najvećoj meri oslanja na domaće sirovine. Srbija je jedina koja ima nemodifikovanu soju dovoljnu za sve svoje potrebe.

"Ako se dozvoli, svakako će doći do segmentacije tržišta, pre svega je razlog razlika u ceni, a ako pogledamo zemlje u regionu, to se kreće od 100 do 130 evra razlike između modifikovane i nemodifikovane soje. Oni koji se opredele za strategiju bez GMO imaće konkurentsku prednost, što je potvrđeno primerima u Austriji, Nemačkoj, Sloveniji", kaže Jovana Đilasov iz "Dunav soje".

Nacrta promena propisa još nema.

"Nadamo se da će se to relativno skoro desiti. Kada se pripremi Nacrt zakona o GMO, javnost će biti uključena u čitav proces", kaže Vanja Kojić.

Protivnici i pristalice GMO dele jedan stav. Genetski modifikovani proizvodi trebalo bi da budu jasno obeleženi, što za sada nije obaveza, nego stvar dobre volje.

Izvor: Vebsajt RTS, Sanja Ljubisavljević, 13.12.2017.
Naslov: Redakcija