Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O MALOLETNIM UČINIOCIMA KRIVIČNIH DELA I ZAŠTITI MALOLETNIH LICA U KRIVIČNOM POSTUPKU: MALOLETNI DELIKVENTI VIšE NEćE BITI SLATI U USTANOVE ZA VASPITANJE I OBRAZOVANJE, VEć SAMO U VASPITNO-POPRAVNE DOMOVE I MALOLETNIčKE ZATVORE. VASPITNA MERA SLANJA U DOM MOżE BITI IZREčENA NAJMANJE GODINU, A NAJVIšE PET GODINA. ZNAčAJNE NOVINE SU I U SUDSKOM POSTUPKU, U PRVOM STEPENU NEćE VIšE OBAVEZNO SUDITI VIšI SUD, VEć I OSNOVNI, ZAVISNO OD TEżINE UčINJENOG DELA. PO żALBI ćE UVEK ODLUčIVATI APELACIONI SUD


U Srbiji maloletni delinkventi više neće biti slati u ustanove za vaspitanje i obrazovanje poput "Vase Stajića", već samo u vaspitno-popravne domove i maloletničke zatvore. Vaspitna mera slanja u dom može biti izrečena najmanje godinu, a najviše pet godina. Ovo su glavne novine koje donosi Nacrt zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i zaštiti maloletnih lica u krivičnom postupku.

Nacrt zakona je na javnoj raspravi do 31. decembra 2015. godine.

- Nelogično je bilo rešenje važećeg Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005) da u istoj ustanovi borave maloletnici u stanju socijalne potrebe i počinioci krivičnih dela. Zato maloletni delinkventi više neće biti slati u ustanove poput "Vase Stajića" - objašnjava prof. Milan Škulić iz radne grupe za izradu Nacrta zakona.

On dodaje da je druga značajna novina određivanje vaspitne mere slanja u dom. Do sada je mera mogla biti izrečena od šest meseci do četiri godine, s tim što maloletnik nikada nije znao koliko će tamo ostati. To je zavisilo od njegovog ponašanja i mišljenja ustanove u kojoj boravi. Pošto je ovo delovalo destimulišuće po maloletnike, ubuduće će sudija u startu odrediti kolika je najviša moguća kazna, a ona može biti smanjena ako se maloletnik dobro vlada.

Značajne novine su i u sudskom postupku, koji će, po Škulićevim rečima, biti efikasniji, brži i pravičniji.

- U prvom stepenu neće više obavezno suditi Viši sud, već i osnovni, zavisno od težine učinjenog dela. Po žalbi će uvek odlučivati Apelacioni sud - kaže Škulić, i dodaje da će zbog toga biti menjan i Zakon o uređenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 - dr. zakon, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 101/2013 i 40/2015 - dr. zakon).

Takođe, u prvom stepenu neće biti obavezne dve faze procesa, već će se sve najčešće završavati u jednoj, koju vodi sudija pojedinac. On će moći da obustavi postupak ili izrekne drugu meru osim vaspitno-popravnog doma ili maloletničkog zatvora. Ako se izriče dom ili zatvor, o tome u drugom stepenu odlučuje sudsko veće, kojem predsedava drugi sudija, a ne onaj koji je odlučio u prvom stepenu. Do sada je dvostepeni postupak bio obavezan, a odlučivao je isti sudija. Ovakvu praksu je Evropski sud u Strazburu ocenio kao kršenje prava na pravično suđenje.

- Drugostepeni postupci su veoma retki, jer u strukturi krivičnih sankcija od tri do pet odsto čine dela za koje se izriče vaspitno-popravni dom, a od 0,5 do 1,5 odsto ona za koje se izriče maloletnički zatvor - kaže Škulić.

Nacrt zakona posebno razrađuje vaspitne naloge koji mogu biti izrečeni maloletniku, od poravnanja s oštećenim, preko obaveznog pohađanja škole, do volontiranja. Takođe, isključuje mogućnost zaključenja sporazuma o priznanju krivice ili o svedočenju s maloletnikom. Prema njemu se ne može voditi ni tužilačka istraga.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 12.12.2015.
Naslov, Obeležavanje: Redakcija