NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: IZMENE PROPISA OMOGUćIćE EFIKASNIJE POSTUPANJE PO ZAHTEVIMA I VRAćANJE ZEMLJIšTA, KOJE JE U KOMASACIJI, U NATURI. OMOGUćENO VRAćANJE ODUZETE IMOVINE I U SUVLASNIčKIM UDELIMA, ODNOSNO U SUSVOJINU. UKOLIKO JE NEKOMASIRANO DRżAVNO POLJOPRIVREDNO ZEMLJIšTE PREDMET ZAHTEVA BIVšEG VLASNIKA, A NALAZI SE U FUNKCIJI OBEZBEđIVANJA STRATEšKIH INVESTICIJA, BIVšEM VLASNIKU MOżE SE VRATITI I DRUGO ODGOVARAJUćE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIšTE NA PODRUčJU ISTOG UPRAVNOG OKRUGA

Poljoprivredno zemljište, oduzeto bivšim vlasnicima, najsporije se vraća od sve imovine obuhvaćene restitucijom. Oni koji čekaju svoju dedovinu nadaju se da će ponuđeni Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ubrzati taj proces.

Direktor Agencije za restituciju, Strahinja Sekulića, kaže da je Nacrt zakona u završnoj fazi.

"Prošao je sva ministarstva, sve primedbe su ukomponovane u zakon, do poslednjeg detalja. Nacrt zakona se nalazi u Vladi Republike Srbije i trebalo bi da krene u dalju proceduru. Znači, nakon usvajanja na Odboru za privredu i finansije, bi trebalo da ode na Vladu, a Vlada da ga predloži Narodnoj skupštini Republike Srbije koja će ga usvojiti. Nakon usvajanja on bi trebalo, pre svega, da ubrza proces vraćanja oduzetog zemljišta. Najvažnija promena je da se omogući što efikasnije vraćanje zemljišta koje je komasirano. To znači da se otklone sve prepreke koje sad postoje. Tu pre svega govorim o Upravi za poljoprivredno zemljište, koja opstruiše postupak. Ako bi se to usvojilo, mi bi za godinu i po dana završili proces", kaže on. Sekulić tvrdi da se restitucijom potražuje 85.000 ha zemljišta, i da se njegovim vraćanjem neće ugroziti državni poljoprivredni fond.

Poljoprivredno dobro "Maglić" u Bačkom Magliću, jedno je od najuglednijih, preostalih, poljoprivrednih preduzeća u Vojvodini. Već 21 godinu uspešno ga vodi Dragan Đajić. Međutim, plaši se da bi supstitucijom poljoprivrednici u tom mestu mogli doći u veliki problem, pošto PD "Maglić" najvećim delom obrađuje zemlju koja je svojevremeno bila u vlasništvu podunavskih Nemaca.

"Nemam nikakav problem sa tim da prema Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US - dalje: Zakon) naslednicima treba vratiti oduzeto zemljište. Veliki problem je Nacrt zakona koji na mala vrata pokušava da uvede supstituciju. Ta zamena zemljišta može, u mestima kao što je Bački Maglić, narušiti socijalnu i demografsku strukturu. Već imamo problem pošto su Lex specijalisom zemlju u našoj katastarskoj opštini dobile tri crkve koje je nikada nisu imale. Kod nas su te verske zajednice ušle u posed zemljišta I i II klase. Odmah su je izdale u zakup. Tu zemlju nisu ni ponudili nama koji smo je radili 65 godina. Zbog toga se bojim supstitucije. Da se pojave kod nas ljudi koji nikada nisu tu živeli. Poseban problem je restitucija zemljišta pod sistemima za navodnjavanje, u koje smo mi ulagali sve ove decenije. U Vojvodini se navodnjava 4% površina, a na našem imanju više od 60 odsto i sada postoji opasnost da se sve to rasturi. Nas odavno ne bi bilo da nije sistema za navodnjavanje i stočarstva. Nije mi jasno da supstitucije može biti kod zemljišta, a ne može biti kod stambenih objekata. A šta ćemo sa radnicima?", zaključuje Đajić.

Strahinja Sekulić kaže da ne postoji opravdan strah od supstitucije i dodaje da su u Nacrtu zakona ugrađeni mehanizmi kojima država može da brani interese stanovništva na lokalu. Da vrati drugo zemljište i ne ugrozi stanovništvo u pojedinim mestima.

Dakle, jedna od najvažnijih izmena odnosi se na davanje mogućnosti starim vlasnicima da ostvare pravo na zemljište iz komasacije. Na takvo rešenje čekalo se od početka restitucije jer je odmah bilo jasno da Zakon nije precizno rešio to pitanje. To je ujedno i razlog što je od svih nekretnina do sada najmanje vraćeno oranica.

Inače, Agenciji za restituciju stiglo je oko 10.000 zahteva za vraćanje poljoprivrednog zemljišta, čime je obuhvaćeno oko 40.000 građana. Za razliku od drugih delova Srbije, u Vojvodini je 80 odsto zemljišta komasirano, što znači da se granice parcela sada ne podudaraju sa stanjem pre komasacije. Zato su pojedini vlasnici spremni i na supstituciju, odnosno vraćanje odgovarajućeg zemljišta na drugom mestu. Time će, više je nego očigledno iz primera iznad ovih redova, nekome biti naneta nepravda.

Izvor: Vebsajt PoljoMagazin, 11.12.2015.
Naslov: Redakcija