ISTRAŽIVANJE DRUŠTVA SUDIJA SRBIJE O PROFESIONALNOM INTEGRITETU SUDIJA: Pritiske trpi svaki peti sudija, ali ih ne prijavljuje

Sudije ne mogu da rade drugi posao van radnog vremena. Iako većina njih voli svoj posao, polovina priznaje da se na kraju dana oseća iscrpljeno, a dve trećine strahuje za svoj materijalni položaj nakon penzionisanja.

Ovo su neki od rezultata istraživanja koje je sprovelo Društvo sudija Srbije, uz podršku Visokog saveta sudstva (VSS) i u saradnji sa Biroom za društvena istraživanja (Birodi). U okviru projekta koji je podržala Ambasada Kraljevine Holandije, Društvo sudija je sprovelo istraživanje o profesionalnom integritetu sudija.

Na pitanja u anketi odgovorilo je 1.211 delilaca pravde, koji su u svim sudovima u Srbiji izabrani po metodi slučajnog uzorka. Više od 70 procenata anketiranih smatra da svi građani Srbije imaju iste uslove da ostvare svoja prava pred sudom. Sa druge strane, slažu se sa stavom da su materijalni troškovi sudskog postupka tako visoki da je nekim građanima veoma teško da ostvare svoja prava pred sudom.

Čak 81 odsto sudija u anonimnoj anketi izjasnilo se da nisu trpeli pritiske, a jedan broj je napisao da je na njih vršen uticaj, najčešće suptilnim postavljanjem pitanja od osoba koje imaju korist i privilegije, ili urgencijama za niže kazne. U većini slučajeva sudije nisu prijavile takve pritiske.

Moglo bi se zaključiti, kako je rečeno na konferenciji, da sudije smatraju da su pritisci na njih sastavni deo posla i da odolevanje predstavlja njihovu ličnu i profesionalnu odgovornost. Pritisci dolaze od predstavnika političke vlati i od medija.

- Tek nešto manje od trećine anketiranih sudija je saglasno sa stavom da je sudijska funkcija dovoljno sigurna da omogućava nezavisnost sudija. Sudije sebe pretežno ne doživljavaju kao državne službenike jer se svega 15,7 odsto ispitanika saglasilo sa stavom da je sudija kao i svaki drugi državni službenik - navela je Snežana Bjelogrlić, predsednica Društva sudija Srbije i izborni član VSS-a iz reda sudija.

Svest sudija o društvenom ugledu njihove profesije je na visokom nivou. Naime, devet od deset ispitanika smatra da sudija uvek mora da se ponaša dostojanstveno. Njih 87 odsto misli da to ne važi samo za posao, a 89 procenata smatra da za sudiju važe viši standardi ponašanja.

Tri četvrtine anketiranih potvrdilo je da je obim posla u sudu takav da njihov kvalitet rada trpi. Jedan manji procenat se izjasnio da bi voleli da u slobodnom vremenu rade neki drugi posao, potpuno različit od sudijskog, ali znaju da im zakon ne dozvoljava da se bave drugim poslom, osim nastavno-naučnog rada.

Sa druge strane, polovina sudija je rekla da se oseća iscrpljeno i “isceđeno” posle radnog vremena. I pored toga, međutim, naveli su da vole svoj posao.

- Čak 72,4 odsto smatra da je posao sudije jedan od boljih u pravničkoj profesiji, i to uprkos činjenici da dve trećine sudija (66,4 procenta) strahuje za svoj materijalni položaj nakon odlaska u penziju. Sudije su svesne da je njihov trenutni materijalni položaj nespojiv sa potrebom i standardom da sudijska penzija odgovara dostojanstvu i odgovornosti prethodno vršene sudijske funkcije, kao i sa potrebom zaštite od korupcije - kazala je Snežana Bjelogrlić.

U poređenju sa zemljama u regionu i u Evropi, sudije u Srbiji nisu zadovoljne svojim materijalnim položajem tokom radnog veka, saopšteno je na konferenciji, na kojoj su govorili i Renata Pavešković, predsednica Osnovnog suda u Velikoj Plani i zamenica predsednice Društva sudija Srbije, zatim Nada Đorđević, sudija Višeg suda u Beogradu i zamenica predsednika Upravnog odbora Društva sudija Srbije, kao i Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja.

Bolji materijalni položaj sudija direktno je u vezi sa prevencijom korupcije u pravosuđu, a najveći broj sudija ima svest o tome da su određene aktivnosti nespojive sa sudijskom funkcijom. Tako, na primer, 85,7 odsto ispitanika smatra da sudija ne može biti predsednik opštine i da se nakon isteka mandata vrati na poziciju sudije. Sličan procenat (87,4) smatra da nije prihvatljivo da sudija pruži javnu podršku bračnom partneru koji se bavi politikom.

Ovakvi podaci, navode istraživači, pokazuju da su sudije svesne neophodnosti lišavanja pogodnosti koje imaju drugi građani i da su spremne na to.

Kada je reč o slobodi izražavanja u javnim nastupima, tek svaki šesti sudija smatra da može slobodno da raspravlja o političkim temama, navedeno je u publikaciji “Istraživanje profesionalnog integriteta sudija”, koju je objavilo Društvo sudija Srbije.

Tek svaki četvrti sudija veruje da građani imaju poverenja u sudstvo. Ipak, većina sudija (86,7 odsto) su odlučne u stavu da je, uprkos tome što je značajno šta društvo i stranke u postupku misle o presudi, mnogo važnije da je presuda zakonita, pravedna i pravična i da njihove odluke ne bi trebalo da budu kritikovane i dovođene u pitanje.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 12.11.2023.
Naslov: Redakcija