USTAVNI SUD: Visina odštete koju dosuđuje sud za povredu prava na suđenje u razumnom roku mora se upodobiti iznosima koje dodeljuje Evropski sud za ljudska prava, kako bi se smanjio broj usvojenih predstavki pred tim sudom

Za smanjenje broja predstavki protiv Srbije zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku pred Evropskim sudom za ljudska prava, sudovi građanima, pre svega, treba da osiguraju efikasan postupak, ali je neophodno da se i visina odštete za povredu tog prava upodobi iznosima koji se dosuđuju u Strazburu.

Govoreći na početku savetovanja sudija u Vrnjačkoj Banji, Predsednica Ustavnog suda Srbije Vesna Ilić Prelić precizirala je da se visina odštete koju dosuđuje taj sud za povredu prava na suđenje u razumnom roku mora upodobiti iznosima koje dodeljuje Evropski sud za ljudska prava, kako bi se smanjio broj usvojenih predstavki pred tim sudom.

Evropski sud je, kako je podsetila, u više odluka utvrdio da je visina dosuđenih odšteta za povredu prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i neadekvatna.

"Da bi podnosilac predstavke 'izgubio status žrtve' treba da menjamo našu praksu i da je prilagodimo praksi Evropskog suda, koji očekuje da dosuđeni iznosi budu mnogo bliži njihovima nego što su bili do sada", navela je Prelić Ilić.

Drugi zadatak pred Ustavnim sudom je, kako je rekla, da dobro obrazloži dosuđeni iznos za pretrpljenu štetu.

Ona je poručila sudijama (redovnih sudova) da je građanima, pre svega, neophodan efikasan postupak, okončan u razumnom roku.

"U suprotnom, rezultat će biti veliki broj predstavki građana Srbije pred Evropskim sudom protiv države i to će značiti da Ustavni sud neće više moći da reaguje na odluke redovnih sudova, a to nije u interesu ni građana, koji očekuje da dobiju neku konačnu satisfakciju, ni redovnih sudova, koji treba da postupaju, ni Ustavnog suda", navela je Ilić Prelić.

Ona je ukazala da je samo u prošloj godini Ustavnom sudu podneto više od 15.000 ustavnih žalbi. Taj broj ukazuje na prebukiranost rada Ustavnog suda koji je zadužen za odlučivanje po žalbama zbog kršenja ljudskih prava.

Godišnje savetovanje sudija "Sudijski dani 2019" održano je u Vrnjačkoj Banji u organizaciji Vrhovnog kasacionog suda (VKS).

Savetovanje je otvorio vršilac funkcije predsednika VKS Dragomir Milojević poručujući da se mora težiti nezavisnom, efikasnom sudstvu koje u potpunosti poštuje podelu vlasti i vladavinu prava, te da položaj sudske vlasti ni u kom slučaju ne sme podrediti nekoj drugoj grani vlasti.

Ministarka pravde Nela Kuburović, u pismu pročitanim na otvaranju skupa poželela je uspešan rad sudijama tokom trodnevnog skupa, a umesto šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Sema Fabricija, njegova zamenica Mateja Norčić je poručila da uspeh u procesu priključenja Srbije EU i dobrobit građana Srbije zavisi od zajedničkog rada i ispunjenja ciljeva iz pregovaračkih poglavlja.

Svečanom otvaranju prisustvovali su pored brojnih sudija iz Srbije gosti iz regiona, predsednica Usta ambasadori i predstavnici OEBS-a, Svetske banke, dekani i kolege profesori pravnih fakulteta, direktor Pravosudne akademije, predstavnici advokature, profesionalnih udruženja sudija, predstavnici tužilaštva, pravobranilaštva, Javnobeležničke komore i Komore izvršitelja.

Tokom tri dana radnog skupa, sudije krivične, parnične i upravne materije imali su priliku da prodiskutuju sve aktuelne teme u srpskom pravosuđu, a prvi dan skupa bio je posvećen predstavljanju Uputstva za sprovođenje izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

U agendi savetovanja su pored ostalog paneli posvećeni predstojećim izmenama Krivičnog zakonika koje stupaju na snagu 1. decembra, delotvornom oduzimanju imovinske koristi, borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, borbi protiv korupcije, etici disciplinske odgovornosti sudija, porodično pravnim pitanjima i drugi..

Na savetovanju su učestvovali pored sudija i profesori prava, tužioci, advokati, kao i brojni pravnici iz regiona i inostranstva.

Izvor: Vebsajt RTV, 10.10.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija