ZAKON O IZBORU NARODNIH POSLANIKA: Biće razmotreno ukidanje izborne tišine

U dijalogu o izbornim uslovima koji se odvija bez posredstva Evropske unije u vazduhu je ostao da visi jedan zahtev - ukidanje izborne tišine. U predlogu Sporazuma koji je vladajuća koalicija ovih dana predala opoziciji tišina nije ukinuta, ali se postavlja pitanje: koliko u vreme društvenih mreža, kada samo jedan klik deli birače od erupcije izbornih poruka, ovo ima smisla?

Zahtev za ukidanje izborne tišine u toku dijaloga izneo je deo lider POKS-a Žika Gojković. U toku 11. runde dijaloga rečeno je "da će se o tome razmisliti".

Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika ("Sl. glasnik RS", br. 35/2000, 57/2003 - odluka USRS, 72/2003 - dr. zakon, 75/2003 - ispr. dr. zakona, 18/2004, 101/2005 - dr. zakon, 85/2005 - dr. zakon, 28/2011 - odluka US, 36/2011, 104/2009 - dr. zakon, 12/2020 i 68/2020 – dalje: Zakon), zabranjeno je širenje bilo kakve izborne propagande u sredstvima javnog informisanja, održavanje javnih skupova i iznošenje rezultata na izborima 48 sati pre dana održavanja izbora i na dan održavanja izbora do zatvaranja biračkih mesta.

Za vreme tišine, na biračkom mestu i na 50 metara od njega zabranjeno je isticanje simbola podnosilaca izbornih lista i drugog propagandnog materijala.

Cilj je jasan - treba da obezbedi građanima da se sve poruke i obećanja slegnu kako bi bez dodatnih pritisaka, razmislili i doneli odluku o tome za koga će glasati.

Ovaj koncept je primenjen pre 21 godinu, kada je Zakon usvojen, ali u međuvremenu se dogodila eksplozija društvenih mreža. Poslednjih godina to u praksi znači da se kampanja u vreme tišine seli na internet, pa stranke preko telefonskih i računarskih ekrana zasipaju birače izbornim sloganima, video spotovima i reklamama.

Sve to samo navodi na zaključak da je izborna tišina prevaziđena, što je stav i Bojana Klačara, izvršnog direktora Cesida.

- Već i sama definicija izborne tišine je zastarela. Uređivati je 2021. na isti način kao i 2000, kada je usvojen Zakon, nije nešto što ima opravdanje s obzirom na stepen promena koje su se od tada desile. Zato bi bilo dobro da, ako se razgovara o širim promenama izbornih uslova, da se i ta tema otvori, i to iz dva ugla - napominje Klačar.

Prvo bi trebalo, ističe, preispitati da li je neophodno da traje 48 sati.

- Jer to je prilično dug period, a imamo set društvenih mreža koje ne mogu da budu kontrolisane - napominje Klačar.

Član 108 Zakona kaže i da će se "novčanom kaznom od 100.000 do 600.000 dinara kazniti za prekršaj organizacija koja objavi procenu rezultata izbora ili prethodne rezultate izbora."

Takođe, kažnjava se i odgovorno lice u organizaciji novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara. Na ovu stavku ukazuje Klačar i ističe da nema kazni za medije ili političke aktere.

- Zato je neophodno da se pronađe mehanizam kontrole kršenja, ali i sankcionisanja. Ako mi kao organizacija objavimo rezultate pre 20 sati bićemo kažnjeni, ali ne i ako neki mediji prekrše izbornu tišinu ili neko od aktera na javnom skupu. A do sada se nije desilo da neka organizacija ogreši o Zakon, ali jeste kada je reč o akterima - kaže Klačar.

Nešto blažeg stava je Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka, koji kaže da je biračima potrebna neka vrsta minimalne pauze.

- Pod tim mislim da je potrebna pauza od bar 24 časa kako bi mogli na miru da razmisle i donesu odluku je korisna i potrebna. Ali, to je potrebno uz preciziranja koja bi je učinila mogućim - smatra Stojiljković.

Činjenica je, dodaje Stojiljković, da je u vreme društvenih mreža, slanja SMS-ova i "dojađivanja sigurnim biračima, izborna tišina obesmišljena".

- Zato sam za to da se napravi otklon, ali uz kodeks ponašanja, i da se odredi rok u kome ne možete objavljivati sondažu - ukazao je Stojiljković.

U Hrvatskoj i Rusiji, prema pisanju medija, izborna tišina traje 24 sata, u Slovačkoj čak sedam dana. Jedan dan traje u Bosni i Hercegovini i Bugarskoj, dok Rumunija i Crna Gora imaju, isto kao i Srbija, dva dana izborne tišine.

Izborna tišina ne postoji u većini zapadnih zemalja, uključujući i SAD. Nema je u Nemačkoj, Belgiji, Danskoj, Finskoj, Holandiji, Islandu, Kipru, Norveškoj, Portugalu, Švajcarskoj…

U Velikoj Britaniji može biti “dobrovoljna” na dan izbora, a slično nepisano pravilo da se ćuti na dan glasanja važi i u Kanadi.

U Francuskoj se, recimo, obično glasa nedeljom, a političari se povlače i mediji ćute od petka u ponoć pa do zatvaranja birališta. U Španiji se izborna tišina zove “dan za razmišljanje”, počinje dan pre izbora i prestaje njihovim završetkom.

Izvor: Vebsajt Blic, Danijela Luković, 09.09.2021.
Naslov: Redakcija