ZAKON O VOLONTIRANJU: ORGANIZACIJE CIVILNOG DRUšTVA SAGLASNE SU DA JE NEOPHODNO UNAPREDITI POSTOJEćU, ODNOSNO DONETI NOVU REGULATIVU O VOLONTIRANJU, KOJA ćE OMOGUćITI DRUšTVENO PRIZNANJE I PROMOCIJU VOLONTERSKOG RADA, UVAžITI INTERESE VOLONTERA I ORGANIZATORA VOLONTIRANJA, I DOPRINETI RAZVOJU VOLONTERSTVA U SRBIJI
Od usvajanja Zakona o volontiranju ("Sl. glasnik RS", br. 36/2010), preko faze njegove primene, više se nailazilo na probleme i nedostatke koje je on doneo sa sobom, nego što je Zakon pozitivno uticao na razvoj volontiranja i promovisanje volontiranja kao značajnog oblika društvenog aktivizma, ali i promovisanje ključnih vrednosti volontiranja koje su uvedene Evropskom poveljom o volonterizmu, zaključeno je na nedavno održanom sastanku “Šta može biti bolje u postojećem Zakonu o volontiranju i njegovoj primeni?”
Uočeni nedostaci su dodatno uticali na destimulisanje razvoja volontiranja i uvećanje nepotrebnih administrativnih troškova organizatora volontiranja.
Predstavnik Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, Stefan Otašević napomenuo je da je Kancelarija probleme u primeni postojećeg Zakona uočila i da je jedan deo Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2016-2020. godine, čije se usvajanje uskoro očekuje, upravo posvećen temi volontiranja.
Kancelarija je u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kroz nekoliko neformalnih sastanaka razradila ovaj deo Strategije i aktivnosti predložene pratećim Akcionim planom. Aktivnosti se odnose na analizu postojećeg pravnog okvira i stanja u oblasti volontiranja i razvoja volonterizma, definisanje okvira javnih politika za razvoj volonterskih aktivnosti, i promociju značaja volonterskih aktivnosti.
Među glavnim nedostacima postojećeg pravnog okvira koji se odnosi na volontiranje istaknuto je da:
- Zakon volontiranje tretira kao poseban oblik radno-pravnog odnosa;
- detaljno i imperativno normira odnos između volontera i organizatora volonterskih aktivnosti kako u slučaju dugoročnog, tako i u slučaju kratkoročnog volontiranja;
- nameće visoke troškove njegove primene na strani organizatora volontiranja;
- propisuje obavezu organizatora volontiranja da se prijavi u evidenciju ministarstva, pre nego što počne sa svojim volonterskim aktivnostima;
- obavezuje organizatora volontiranja da uvek vodi evidenciju volontera i da ministarstvu podnesi godišnji izveštaj o volonterskim aktivnostima.
Za povredu ovih obaveza propisuju se i prekršajne sankcije.
Napravljen je osvrt i na statističke podatke navedene u Strategiji i na analizu koju je Kancelarija izradila u okviru rada u Posebnoj radnoj grupi za analizu pravne regulative u oblasti dobrovoljnog angažovanja građana u vanrednim situacijama u kojoj su navedeni neki primeri uporedne prakse, prakse Evropske unije, kao i primeri neusaglašenosti između više zakona koji različitu tumače institut volontiranja.
Organizacije civilnog društva su saglasne da je neophodno unaprediti postojeću, odnosno doneti novu regulativu o volontiranju, koja će omogućiti društveno priznanje i promociju volonterskog rada, uvažiti interese volontera i organizatora volontiranja, i doprineti razvoju volonterstva u Srbiji. Ovaj proces zahteva angažman i strukturisanu saradnju organizacija civilnog društva i državnih institucija.
Izvor: Vebsajt Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, 01.09.2016.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija