ZAKON O RADU: BEZ DOGOVORA O MINIMALNOJ CENI RADA

Članovi Socijalno-ekonomskog saveta (SES) nisu uspeli da dođu do zajedničkog rešenja koliko bi minimalna cena rada trebalo da iznosi u sledećoj godini, izjavio je ministar rada Aleksandar Vulin.

"To znači da će Vlada preuzeti odgovornost i doneti odluku na jednoj od narednih sednica," rekao je Vulin novinarima, nakon sednice SES-a.

On je podsetio da rok da se SES izjasni o minimalnoj ceni rada ističe, ali da će Vlada na jednoj od narednih sednica doneti odluku o tom pitanju, istakavši da se minimalna cena rada primenjuje od 1. januara naredne godine.

Ministar je naglasio da i sindikati i poslodavci razumeju da ekonomska situacija nije takva da je moguće izaći svim zahtevima u susret, a država sa treće strane mora da sprovede elemente rigorozne štenje.

"Poslodavci i sindikati nisu uspeli da se dogovore. Vlada Srbije će to uraditi u skladu sa zakonom i u skladu sa svojom politikom koju promoviše...Politika vlade je politika štednje i ona će biti primenjena i na ovoj odluci", rekao je Vulin.

Prema njegovim rečima povećanje minimalne cene rada nije stvar matematike već pitanja da li to privreda može da izdrži.

On je najavio da je na sednici SES-a donet zaključak da se oforme radne grupe koje će raditi na formiranju budućih parametara koji utiču na minimalnu cenu rada, a koji su sada predviđeni Zakonom o radu u članovima 111. i 112.

Ministar je ukazao da se u javosti često mešaju minimalna zarada i minimalna cena rada.

Minimalna zarada je socijalna, a ne ekonomska kategorija, minimalac je mera koja se donosi kada je teška situacija i "to je granica ispod koje ne možete da idete čak i ako na tržištu rada možete da nađete čoveka koji će raditi za manje".

Minimalna cena rada je ekonomska kategorija na koju utiču ekonomski parametri, objasnio je on.

Predsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije Ljubisav Orbović naveo je da su sindikati na osnovu parametara propisanih u Zakonu o radu izašli sa predlogom da bi minimalna cena rada trebalo da iznosi 137,9 dinara.

"Ovo nije bio naš zahtev, već prosta računica na osnovu parametara koji se nalaze u Zakonu o radu", pojasnio je Orbović.

Prema njegovim rčima poslodavci se sa tim nisu saglasili a predstavnici vlade nisu imali svoj predlog koji bi izneli na senici SES-a.

"Zbog toga je ostalo ono što je jedino moguće rešenje, a to je da vlada politički odluči kolika će biti minimalna cena rada za narednu godinu", rekao je on.

Predsednik UGS Nezavisnost Branislav Čanak naveo je da je na neuspeh u pregovorima o minimalnoj ceni rada pokazao da nedavno usvojeni Zakon o radu ima mnogo nedorečenosti.

"Mi smo to tvrdili i u vreme kada su uspeli da naprave taj zakon bez nas. Skretali smo pažnju na nedorečenosti a jedna od njih je bila i način utvrđivanja minimalne cene rada. Mesec ipo dana posle donošenja zakona pokazalo se da on ne može da funkcioniše onako kako je nužno", rekao Čanak.

Predsednik Udruženja poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da su privrednici ostali pri tome da cenu rada u ovom trenutku ne treba menjati, ali je naveo da će prihvatiti odluku vlade, ukoliko ta cena bude povećana.

On je naglasio da su poslodavci spremni da privhvate povećanje do 120 dinara, što je negde oko pet odsto više u odnosu na sadašnju cenu rada.

"Mi ćemo prihvatiti povećanje ako ga bude. Smatramo da je vlada ta koja će snositi najveću odgovornost. Vlada je ta koja odluku treba da donese na osnovu ukupnog sagledavanja situacije u kojoj se zemlja nalazi", rekao je Atanacković.

On je podsetio da je do 2012. godine minimalna zarada iznosila 46 odsto prosečne plate i da su poslodavci tada bili protiv toga da se to menja.

Međutim to je izmenjeno, i trenutno je odnos između prosečne zarade i minimalne zarade oko 44 procenta.

"Mi smo za to da se vrati procenat od 46 odsto. Sa tim procentom mi smo u evropskom vrhu, jer u evropskom zemljama minimalna zarada uglavnom je oko jedne trećine prosečne zarade", ukazao je Atanacković.

Poslednje povećanje "minimalca" bilo je 1. aprila 2012. godine - sa 102 na 115 dinara, a sadašnja minimalna cena rada u Srbiji od 115 dinara na sat bez doprinosa, prema podacima koji su mediji objavili u julu ove godine, najniža je zakonom garantovana minimalna cena rada na svetu.

Za prosečna 23 radna dana u mesecu, tako radnik u Srbiji može da dobije minimalac od 21.160 dinara ili 180 evra. Ovaj iznos tačno je duplo niži od iznosa minimalca u Hrvatskoj gde je najniža naknada za rad utvrđena u iznosu od 374 evra.

Veći iznos minimalca obračunavaju i Mađari (341), ali i Grci. U Grčkoj je minimalna mesečna zarada 684 evra, Šaniji 753, Sloveniji 784, Franucskoj 1439, a u Luksemburgu čak 1.874.

Istina za volju, u okruženju je dosta zemalja gde radnici moraju da računaju na niži iznos minimalne zarade nego u Srbiji. tako u BiH minimalac iznosi 166 evra, Albaniji 149, Rumuniji 157, a Bugarskoj 159.

Izvor: Tanjug, 14.9.2014.